Plen od 300,000 Eura

Od kako sam primio odgovor NOPS-a na moje pisanije o akciji SMS Potrošač nikako da se smirim. Svako malo pa krenem da iščitavam ono što sam napisao, tražim skriveni smisao, preispitujem se, astralno se odvajam od sopstvenog tela i posmatram sam sebe – s’ kim se srećem i razgovaram, šta i kako čitam i tumačim, ko mi stoji iza leđa, da li me neko bifla sopstvenim idejama i svetonazorima dok spavam (ufff, primetio sam da me Milutin dere od batina jer nemirno spava) – ma prosto rečeno špijuniram sam sebe ne bih li pronašao odgovor na Papovićev odgovor.

Dok sam povremeno astralno boravio u sopstvenom telu strefio me grom iz vedra neba! Dva gotovo identična članka objavljena u Politici od 22. marta pod naslovom Poplava pritužbi potrošača, (I. Ćuk), nažalost nedostupan na prezentaciji, i članak objavljen u Novostima od 23. marta pod naslovom Po savet u centre, (D.Marinković) donekle su me učvrstili u jeretičkom ubeđenju kako možda i nisam “šugav” koliko se to čini.

U dva gotovo identična članka, nakon samo četiri dana trajanja, već se sumiraju rezultati akcije SMS Potrošač. Očito neizbežni Goran Papović kaže kako je SMS Potrošač “jedan od najvećih projekata koji ima za cilj da informiše i obuči potrošače” ali i dodaje da su “građani pogrešno protumačili primljenu SMS poruku sa pozivom da se učlane u NOPS, pa su umesto ličnih podataka, kojim potvrđuju da žele da budu informisani, slali prijave protiv trgovaca i proizvođača” što je i za samog Papovića “zaista zapanjujuć podatak” (očito edukativna uloga NOPS nije došla do izražaja!). Kako Papović tvrdi do sada je ponuđeni SMS servis NOPS slanjem ličnih podataka prihvatilo između 40 i 50 hiljada potrošača (zavisi koje novine čitate) ali je istovremeno poslato i 15,000 SMS poruka koje su umesto traženih podataka sadržale pritužbe potrošača (šta ti je nacija – cinkarenje nam oduvek dobro ide!).

Ono što je meni privuklo pažnju u oba članka je izjava Dr Svetislava Taborošija, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i člana Saveta ministra za zaštitu potrošača, da “drugi deo tog zakona, koji se odnosi na mehanizme njegovog sprovođenja nije zaživeo do kraja”. Drugi deo – kakav sad drugi deo – možda ja stvarno nisam lepo pročitao Zakon o zaštiti potrošača! Srećom pa Profesor Tabaroši nastavlja sa razjašnjenjem “Glavni posao ove godine je formiranje savetodavnih centara u potrošačkim organizacijama. Problem su, međutim, finansije, pa je “u igri” i da država na javnom konkursu dodeljuje sredstva za rad (prostorije, opremu, platu), onim organizacijama koje ponude najbolji program zaštite potrošača. Država bi, kaže, trebalo periodično da objavljuje tender, a organizacije da dokazuju po čemu su potencijalno najbolji ponuđači. Ovi centri će biti servisi potrošača, gde će moći o svemu da se informišu. Centri će prosleđivati informacije o stanju na terenu, kvalitetu proizvoda i problemima koji su bitni i za potrošača i za privredu.”

Pazi sad ovaj zaplet gde država dodeljuje sredstva za rad (prostorije, opremu, platu), onim organizacijama koje ponude najbolji program zaštite potrošača a kako se tvrdi u oba članka čeka se samo formiranje Vlade, koja bi trebalo da odobri 300,000 evra potrošačkim organizacijama! Prema podacima koje sam, ovako neuk, pokupio sa prezentacije Privredne Komore Srbije u Srbiji ima bar 50-ak potrošačkih pokreta, udruženja i asocijacija, registrovanih kao udruženja građana i nevladine organizacije, koje bi sve “ravnopravno” trebale da učestvuju u konkurenciji za pomenutih 300,000 Eura. Od pomenutog broja u NOPS-u je za sada 27 asocijacija potrošača – nešto više od polovine – ali zato u Savetu Ministra za zaštitu potrošača od 5 predstavnika organizacija za zaštitu potrošača četvorica su, uključujući i Papovića, članovi NOPS (čak troje iz Predsedništva!).

Sad neka me neko “prosvetli” ali ja stvarno ne vidim kako će to NOPS propustiti priliku da na “javnom konkursu” za sebe prigrabi “lavovski deo” potrošačkog kolača kad istovremeno i savetuje “donatora” i “glumi” primaoca novčanih sredstava. Naravno, sad mi je jasniji i onaj deo Papovićevog odgovora u kome pominje “prepoznatljiv rukopis” jer i on i NOPS, u čije ime govori, očito imaju jaku konkurenciju u borbi za plen od 300,000 Eura a u takvoj “neravnopravnoj borbi” gubitnik lako može da se uhvati za slamku poštovanja Zakona – o oglašavanju, naravno, ko je pomenuo Zakon o sprečavanju sukoba interesa!

Od Viagre se i mrtvima “diže”

Poštovanje kulta zaupokojenih predaka koje korene vuče iz više hiljada godina tradicije osnov je održanja religije u komunističkoj socijalističkoj Kini. No i milenijumima duge tradicije podložne su uvođenju novotarija, već u skladu sa društevnim običajim i odnosima savremenog društva. Kako se približava 5. april i tradicionalna proslava kineskog običaja Čišćenja grobova (Qing Ming Jie) tako se na tržištu artikala obaveznih za “komunikaciju sa precima” i posetu njihovim grobovima javlja “pomama” za papirnim kopijama pilula Viagre, oslikanim kondomima i portretima golišavih lepotica “ucelo”. Ovi proizvodi se mogu naći na gotovo svim grobljima u Kini a namena im je da tokom proslave budu spaljeni na grobu pokojnika/ce čime “ponosni” potomci iskazuju želju da i zaupokojene duše predaka nastave sa urednim seksualnim životom.

Potražnja je takva da čak ni apel za zabranu prodaje seksualnih pomagala za mrtve, koji je u sredu upućen sa stranica Beijing Morning Post, nije naišao na razumevanje kod kineskih potrošača. Uprkos popularnosti pomenutih “novotarija” ne opada ni potražnja za papirnim kućama, nameštajem, televizorima, novčanicama, mobilnim telefonima, kolima i drugim kopijama simbola kineskog luksuza.

NOPS uzvraća udarac!

Nakon pisanija o akciji SMS Potrošač za shodno je našao da se oglasi samo Goran Papović u ime NOPS-a

Tema: Odgovor
Datum: sreda 21. mart 2007.
Od: “NOPS”

Postovani,

Veoma nam je prepoznatljiv rukopis i odakle takve tendeciozne i iskljucive tvrdnje dolaze. Moram Vam reci da ne poznajete dovoljno sve zakone koji bi Vama pojasnili kakva je poruka poslata i zasto neko MORA DA POTVRDI PRIJEM SVIH PONUDJENIH INFORMACIJA od Vama nepoznatog, a svima drugima poznatog,
posiljaoca.

Goran Papovic
potpredsednik Nacionalne organizacije potrosaca Srbije
clan Saveta ministra za zastitu potrosaca
predsednik Udruzenja potrosaca Vojvodine

Umesto odgovora na pitanja postavljena u članku i ponovljena u email poruci koja je poslata MTS i članovima Predsedništva NOPS gospodin Papović se odlučio na “odbranu napadom”, “prepoznao” nepoznavanje relevantnih Zakona, skrivene pobude i “mudro” uočio “prepoznatljiv rukopis” koji stoje iza mog pisanja o zakonitosti načina promocije nove usluge NOPS-a SMS Potrošač (sad ima i prezentaciju na NOPS).

Stani bre malo, kakav prepoznatljiv rukopis kad ja godinama na papiru pišem samo kratke notice! To prepoznatljiv rukopis mi sad zvuči kao da neka fantomska “firma” stoji iza mene i kreira ono što JA pišem! Ja razumem da gospodin Papović, sudeći prema potpisu, zastupa i govori u ime “glasovitih” potrošačkih organizacija i u raspravama kao ravnopravne priznaje samo “članove” ali to ne znači da ja nisam potrošač i da Zakonom garantovanu zaštitu ne mogu i sam da ostvarim, bez potrebe da “članujem” u bilo kojoj formalnoj organizaciji potrošača!

Da budem iskren mene lično pogodi kad god me neko optuži kako nemam pojma, ne umem da čitam Zakone i ne razumem “veliku ideju” i paranoično doda kako “znam odakle vetar duva i za koga ti zapravo radiš”. Pogađa me pre svega što je takvu kvalifikaciju lako dati (posebno kad hoćete nešto da prikrijete i izbegnete raspravu o.a.) a gotovo nemoguće se od nje odbraniti. Što se više braniš to te dublje u blato guraju … nego nešto se mislim mora da u “industriji zaštite potrošača” ima još nečeg osim “dobre volje za zaštitu bližnjih” … ma ima sigurno … samo šta!

Procter&Gamble nije Đavolji sluga

P&G stari znak

Priča o tome kako kako jedna od najvećih svetskih multinacionalki Procter&Gamble finansijski pomaže Crkvu Satane potiče još iz davne 1981. godine. Glasine kako je stari logotip (na slici) pouzdan dokaz kako su P&G obožavaoci lika i dela gospodina Đavola (tobož podseća na određene stihove iz Biblije koji govore o pomenutom) napravile su velike probleme kompaniji koja, između ostalih, poseduje i robne marke kao što su Pampers, Gillet, Head&Shoulders, Ariel … P&G su bile potrebne godine kako bi popravio svoj imidž u javnosti, izgladio odnose sa hrišćanskim grupama potrošača, odgovorio na 200,000 poziva “gnevnih” mušterija i sprečio dalje širenje trača o saradnji sa svom “đavolskom poslu” kako od usta-do-usta tako i preko novih medija poput Interneta.

Četiri distributera proizvoda kompanije Amway su u aprilu 1995. godine iskoristila kompanijski sistem govorne pošte kako bi “oživeli” optužbe na račun P&G za saradnju sa Satanom. Sam Amway ništa nije učinio da spreči dalje širenje neistina o svom, kako im se tada činilo, glavnom konkurentu (koji je uzgred rečeno već tada imao 100 puta veći promet!) a po nekim svedočenjima ovaj trač postao je i obavezni deo prezentacija Amway proizvoda i “načina rada” u Severnoj Americi. P&G je nakon saznanja o ovom događaju presavio tabak i podneo tužbu protiv četiri distributera Amway-a Sudu u Juti. Presudom porote koja je izrečena 16. marta, nakon 12 godine trajanja procesa, četvorici distributera je naloženo da P&G isplate odštetu u iznosu od gotovo 20 miliona dolara.

U komentarima na presudu izdvaja se onaj Stivena Bajbia, jednog od tužene četvorice, koji i dalje tvrdi da “nije bilo loše namere da se naudi “konkurentu” već da je glavni cilj bio borba protiv Đavolje Crkve”. Oglasio se i Alticor, danas vlasnik Amway-a, saopštenjem u kome žali “što je i pored javnog izvinjenja, Procter&Gamble potrošio 12 godina kako bi uništio živote četvorici distributera Amway-a” uz zajedljiv komentar kako je “sramno što se P&G, kompanija vredna 68 milijardi dolara, 12 godina nateže oko iznosa koji može da zaradi za 2 1/2 sata”. Sam Amway, koji su u ovom slučaju uspešno odbranio od direktnih optužbi da je podsticao svoje distributere na akciju protiv P&G, obećao je četvorici distributera nastavak pomoći ukoliko odluče da se na presudu žale višem Sudu. Teri Loftus, predstavnik P&G, nakon presude je izjavio kako je kompanija do sada potrošila dosta novca da bi odbranila svoju reputaciju te da ipak sumnja kako će glasine potpuno nestati. Loftus kaže da P&G i dan danas primaju pozive u vezi sa “đavoljim poslom” ali da je taj broj značajno opao od kako se protiv pokretača “tračeva” redovno pokreću sudski postupci.





Odreknite se koke!

Coca-cola zauvek! Pa ne baš ako pitate bolivijske farmere i uzgajivača koke čiji je list jedan od osnovnih sastojaka najpoznatije svetske marke. Njihovi predstavnici nedavno su javnosti i bolivijskoj parlamentarnoj ustavnoj komisiji preporučili da kompaniju iz Atlante i druge koji koku koriste u nazivu svojih proizvoda pozove da se “suzdrže od komercijalnog korišćenja imena svetog lista” te da Ujedinjene Nacije “dekriminalizuju” list koke. Coca-cola je već odgovorila na preporuku ponavljajući kako je njihov proizvod “najvredniji i najprepoznatljiviji brend na Svetu” te da je kao takav zaštićen i Zakonima Bolivije. Kompanija je ponovila da njihov proizvod ne sadrži kokain ali i ostala nema u odgovoru na pitanje da li se lišće koke koristi kao “začin” za njihov glavni proizvod.

Gorepomenuta preporuka je samo deo napora koji Bolivija čini od dolaska Eva Moralesa, nekadašnjeg uzgajivača koke, na mesto Predsednika države na promeni “javne slike” tradicionalnog proizvoda civilizacije sa planina Anda. Cilj Vlade Eva Moralesa je da ubedi Svet da “dekriminalizuje” trgovinu kokom i tako omogući Boliviji da poveća izvoz brojnih proizvoda od koke. Na taj način, misli Morales, i uzgajivači bi izgubili ekonomski interes da sarađuju sa narko kartelima. Trenutno, proizvodnja i prodaja koke su pod strogim nadzorom kako državne uprave tako i američke agencije za borbu protiv trgovine narkoticima koja finansira bolivijski program borbe protiv narko-mafije i žestoko se protivi liberalizaciji trgovine kokom.

List koke je u svom prirodnom obliku blagi stimulans i u Boliviji se koristi za proizvodnju čaja, brašna, rakija, čak i paste za zube. U Boliviji se čaj od koke pije umesto kafe a oni koji se bave zahtevnim fizičkim radom list koke žvaću kako bi “izgurali do kraja napornog dana”. S’ druge strane, list koke, industrijski prerađen u ilegalnim laboratorijama je osnovni sastojak kokaina po čemu je u svetu mnogo prepoznatiljiviji.

Online starateljstvo

Pola sedam uveče, Miloljub se lagano budi iz popodnevne dremke, osvrće se oko sebe, pali stonu lampu, dohvata daljinac od televizora sa stola, pojačava ton i kreće da vrti kanale. E ‘bem ti sunce detinje – ništa na ovoj televiziji. Daj da zovnem kući, nismo se čuli od pretprošle nedelje. Polako ustaje, prdi i proteže se, prelazi u ugao sobe gde je na malom stočiću smešten kućni računar. Pali računar, seda na stolicu s’ točkićima, pali cigaretu i prosipa polupraznu pikslu u kantu pored stola. Zamišljeno bulji u plafon dok preko monitora promiče hipnotička MS Windows poruka Evo sa’ću, evo sa’ću, evo sa’ću … samo što nisam … evo sa’ću … . Miloljub ustaje, odlazi do kuhinje, otvara frižider i iz njega vadi dve konzerve Hajnekena. Dok konzerve počinju da rose, Miloljub razmišlja kako bi bilo lepo da Svetlana i on i Svetlana rade u istim smenama pa da ne mora tako mamuran sam da ide po pivo – Jebiga, kKapitalizam – vraća se do stočića, gura miša stavlja jednu konzervu na stočić, drugu, otvorenu, ispija lagano. Računar je spreman, Miloljub sa stranice monitora skida VoIP telefon i okreće broj iz zavičaja (memorisan na poziciji 4). Zvoni, zvoni, zvoni …

Majka: ‘Alo, ko je to?
Miloljub (pokreće IE i cuga pivo): Ja sam majka. Kako je šta radite?
Majka (ne vidi se preko VoIP telefona šta radi): Koji si ti, aaaa?
Miloljub (pokreće omiljenu seksi sobu za ćaskanje): Ja sam majka, Miloljub
Majka: Miloljube, sine ti li si? Kako si sine, jesi gladan? Šta ti je Svetlana spremila za ručak danas?
Miloljub (otvara novi IE prozor i kuca www.maxi.co.yu): Dobro sam majka, Svetlana radi u drugu smenu. Jeo sam sarmu, isto k’o i juče i prekjuče. Imam i neko parče pice za večeru …
Majka: Jao kuku mene, ti će’ se usučeš, totalitarno će’ propadneš, sinko moj. Jel’ sam ti ja pričala …
Miloljub (odlazi na deo Kupovina): Pusti to majka, nego šta vi tamo radite? Gde je otac, nije valjda opet otiš’o u kladionicu sa onim njegovim penzionerima?
Majka: Dobro smo, tata otiš’o malo do kladionice sa njegovima. Znaš kako je, ne može da izdrži kod kuće od kako je uzeo otpremninu iz fabrike. Neka ga bar mi ne smeta dok gledam serije. Nego jel’ sam ti rekla da više ne daju Kasandru i Ljovisnu. Zamisli bezobrazluk!
Miloljub (prijavljuje se na deo sajta za korisnike, i kroz zube): E jebala ga kladionica, ode mu cela otpremnina, posle će opet da bude Miloljube pomagaj …
Majka : Jel’ se sećaš da smo Svetlana ja i Svetlana po celi bogovetni dan gledali one serije dok niste otišli …
Miloljub (klikće na vezu Meso): Pusti to majka, nego treba li nešto da vam poručim iz prodavnice? Meso, zejtin i šećer valjda još imate, neku junetinu za supu i par kila piletine, znaš da tatu muči holesterol. Hleba za zamrzivač, malo salame i kobaja, viski, pićence i mezence ako vam neko svrati …
Majka (neodlučno): Pa … uzmi sine, neć’ se baci. Znaš da nam svaki dan neko svrati, ma puna kuća prepodne i posle dnevnika …
Miloljub (klikće, ukucava i cuga pivo iz druge konzerve) : Evo stiže, jel’ vidiš šta ti je moderna tehnika? Ja s’ drugog kraja sveta snabdevam tebe i oca …
Majka : Jes’ vala, za to im svaka čas’. Nego sine, zafalilo mi i praška za veš, a baštensko crevo mi se izbušilo. Vid’o si slike kakve su mi bile hortenzije prošle godine …
Miloljub (): Važi majka, evo poručujem. Nego jel’ beše 18 metara crevo za baštu? Ček, imaju i prskalice, to ti je bolje, to ovde svi koriste …

Ovako bi, sudeći prema pisanju lista Danas i izjavi PR-a Maxi-ja Mile Zavođe, trebalo da izgleda jedina trenutno dostupna online kupovina u Srbiji. Nažalost u stvarnosti, čini mi se, to izgleda mnogo drugačije. U nedostatku zakonske regulative, “nejake” i ranjive telekomunikacione infrastrukture u Srbiji se online kupovinom naziva sve i svašta …

Sad malo mi stariji

Pascha bordel bilbord   Pascha bordel zacrnjene zastave

Bordel Paša u Kelnu reklamira se kao najveći u Evropi i jedini je u toj privrednoj grani koji nudi da nezadovoljnim mušterijama vrati novac. Pre par dana, nakon meseci istraživanja tržišta, Paša je obelodanio i specijalnu ponudu za svoje sugrađane u godinama. Svim mušterijama “zainteresovanim” za brzake preko dana bordel nudi popust od 50 procenata na svoje usluge (“normalna” sesija košta 50 evra bez popusta) pod uslovom da mogu da dokažu da su stariji od 66 godina. “Potražnja za korišćenjeme popusta velika i mnogi stariji građani ga “bespoštedno” koriste. Ne bi ste verovali koliko su aktivni”, kaže Armin Lobšajd, direktor i vlasnik Paše.

Bordel Paša “svetsku slavu” stekao je pred proteklo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj kada je na svoju 9-ospratnicu okačio reklamni poster (na slici) sa zastavama svih zemalja učesnica i sloganom “Svet je gost kod prijateljica”. Zbog objavljivanja zastava islamskih zemalja reagovali su “prijatelji” Muhameda a bordel je zbog pretnji, što telefonskih što fizičkih, bio primoran da sporne nacionalne oznake zacrni (sve osim Tuniske na kojoj se nalazi polumesec sic!).

U Nemačkoj je prostitucija legalizovana i zakonom regulisana kao i svaka druga privredna grana. U Srbiji je prostitucija ilegalna a zakon reguliše samo kaznenu politiku prema prekršiocima. U Srbiji se ova “privredna grana” ne prati u zvaničnoj već u statistici “sive ekonomije” i diči se bliskošću sa trgovinom ljudima i švercom opojnih droga. Za razliku od Nemačke gde konferencije bordela za novinare služe za promociju originalnih poslovnih poteza u Srbiji slične konferencije imaju potpuno drugačiju svrhu