Tag Archives: Ekonomija

Ono kad hoće – hoće

by

0

Njujorški bračni par Edlin (74) i Judžin (81) Anđelo je 18. avgusta ove godine po drugi put postao pobednik u natječaju “ubodi glavni loto zgoditak”. 11 godina nakon što su sa još troje dobitnika kući doneli 2,5 miliona dolara sreća ih je opet opalila po džepu – ovoga puta kao jedini sa dobitnom kombinacijom u kućni budžet uneće dodatnih 5 miliona dolara. Novac od prvog dobitka bračni par je uložio u preseljenje iz Bronksa na periferiju Njujorka a najnoviji zgoditak će “podeliti sa porodicama svoja tri sina i uložiti u sopstveno zdravlje i dugovečnost” (o.a. sve izgleda može da se kupi), nastaviće “sa skromnim životom i ritualom nedeljne kupovine loto listića – čisto zabave radi” – budući da je Anđelo poslednjih 29 godina u loto listiće svake nedelje ulagao u proseku 42 dolara čini se i te kako isplative zabave!

Verovatnoća za poslednji loto dobitak bila je 22,5 miliona prema 1 a Gardner Gurni, direktor Njujorške lutrije, kaže kako je ovo tek treći put u istoriji Njujorške lutrije da isti dobitnik dva puta “ubode” premiju.

Linux u civilu

by

1

U okviru projekta britanske vlade “Promena na bolje” (ChangeUp) namenjenom pružanju podrške i razvoju civilnog sektora prošle godine je na adrese odabranih organizacija u istočnoj Engleskoj pristiglo 10 stonih računara sa FOSS operativnim sistemom i aplikacijama. Računare pokreće Ubuntu Linux a od korisnih stvarčica na njima su instalirani Open Office (kancelarijski paket), Evolution (emai-adresar-kalendar integrator), Firefox (Internet pregledač), Scribus (prelom teksta), Project Planner (upravljanje projektima) i GnuCash (finansije). Cilj ovog eksperimentalnog projekta bio je ispitivanje podobnosti upotrebe FOSS rešenja u radu i izgradnji ICT infrastrukture organizacija civilnog sektora. Za sve organizacije je organizovan zajednički seminar – uvod u filozofiju FOSS pokreta – a zatim u svakoj pojedinačno i osnovni trening za korišćenje Ubuntu-a i pomenutih paketa. Organizacije su bile u obavezi da nakon tri meseca daju procenu efikasnosti ponuđenih rešenja i popune prethodno pripremljeni upitnik. Nakon isteka probnog perioda rezultati su prikupljeni i predstavljeni na prezentaciji projekta.

Sami korisnici su iskazali zadovoljstvo ponuđenim rešenjima, pohvaljena je intuitivnost upotrebe i lakoća prilagođavanja novom okruženju uprkos predubeđenjima da je vlasnički softver mnogo napredniji. Otpor je zabeležen kod spoljnih dobavljača ICT usluga i tehničke podrške koji su uvođenje FOSS sistema videli kao pretnju sopstvenom poslu baziranom na Microsoft rešenjima a išlo se od pretnji raskidom ugovora do odbijanja bilo kakve podrške FOSS sistemima zbog neimenovanih problema u integraciji sa Windows okruženjem. Ovakav stav dobavljača tehničke podrške proizveo je i otpor na svim nivoima upravljačke strukture stvarajući lažan utisak o nemogućnosti dugoročnog održavanja FOSS sistema. Resursi prethodno uloženi u održavanje okruženja vlasničkog softvera, kao i problemi sa integracijom FOSS sistema u okruženja koja su bila sistemski bazirana na Microsoft rešenjima takođe su uočeni kao problem. Kako bilo, upravljačke strukture civilnog sektora možda nisu iskazale spremnost da FOSS sisteme usvoje na malo, ali samo upoznavanje sa mogućnostima koje FOSS sistemi pružaju učinila ih je mogućim rešenjem za sledeće veliko spremanje ICT infrastrukture (uslov – postojanje dugoročne tehničke podrške).

Predubeđenja o kvalitetu i stabilnosti, nedostatak kvalitetne i dugoročne podrške, bačena sredstva već investirana u vlasničku infrastrukturu kao i neupućenost u napredak na polju FOSS rešenja poznata su prepreka za prihvatanje FOSS sistema u različitim segmentima ICT tržišta. Zanimljivo kod ovog eksperimenta jeste stvaranje pozitivnog stava samih korisnika kao i postavljanje jasnih uslova za prihvatanje FOSS sistema od strane upravljačkih struktura organizacija civilnog sektora. Imajući u vidu da se osnovni način poslovanja i potrebe za ICT uslugama u ovom sektoru ne menjaju već godinama može se izvući zaključak da FOSS rešenja imaju budućnost u civilnom sektoru. Dodatni napor, da bi se osvajanje ovog segmenta tržišta izvelo do kraja, treba uložiti u jasno definisanje strategije nastupa prema onima koji odlučuju, razvoj tehničke podrške i poboljšanje integracije sa već postojećim rešenjima jer cena implementacije FOSS rešenja i njihov kvalitet već odavno nisu prepreka.

Bog se vraća na nebo?

by

0

U potrazi za licem Boga

Trendu osnivanja avio kompanija koje putnicima nude prevoz po cenama “za decu i vojnike” (low-cost u originalu) nije mogla da odoli ni katolička crkva koja, kao i druge crkve, od davnina polaže ekskluzivna prava na Božije obitavalište a ni blagodeti ovozemaljskog života nisu joj strane (a Boga mi ni nepotrebne). Od juče hodočasnici koji žele da posete svete zemlje i svetilišta poput Lurda u Francuskoj, Fatime u Portugalu, Santjago di Kompostele u Španiji ili manastir Jasna Gora u Poljskoj imaju jedinstvenu priliku da putuju low-cost kompanijom pod ličnom zaštitom njegove Svetosti Pape. Reč je o ekskluzivnom 5-ogodišnjem ugovoru koji je Vatikan sklopio sa čarter kompanijom Mistral Air osnovanom davne 1981. godine od strane italijanskog špageti glumca Bada Spensera i koja se do sada bavila isključivo prevozom robe i poštanskih pošiljki. Novi prevoznik letove će obavljati Boing-om 737 sa 150 mesta a zbog nepostojanja uslova za izgradnju aerodroma u samom Vatikanu koristiće se aerodrom Leonardo Da Vinči u Rimu kao i još 6 aerodroma širom Italije. Božiji prevoznik svoj prvi let je obavio juče na liniji Rim-Lurd kojom prilikom su hodočasnici bili pažljivo birani među sveštenstvom i bogougodnim (čitaj značajnim) vernicima a plan je da se godišnje preveze bar 150,000 putnika. Iskustvo tokom leta biće dopunjeno religijskim video projekcijama a, kako se obećava, posada aviona biće specijalizovana za verska putovanja, šta god to značilo. Na fotografiji možete da vidite sedišta za hodočasnike ukrašena natpisom “Tragam za tvojim likom Gospode“.

Najzanimljiviji komentar konkurencije na početak rada božijeg prevoznika sigurno dolazi od veterana u low-cost avio-prevozu, irskog Ryanair -a: “Mi već činimo čuda sa kojima ni Papin šef ne može da se meri, prevozeći putnike u Santjago di Kompostelu po bogougodnoj ceni od 10 Eura!” Ostaje otvorenim i pitanje da li su hodočasnici spremni da za sveta putovanja izdvoje veću sumu u zamenu za potpuno duhovno iskustvo ili će se i sami, poput Pape Benedikta XVI koji koristi privatne čarter kompanije, odlučiti za hodošašća u sopstvenoj režiji.

Dopuna, 30. avgusta – Uprkos Božijoj promisli koja je rukovodila prvu grupu VIP hodočasnika na poklonjenje u Lurd, aerodromska policija im ipak nije dozvolila da sa sobom u avion unesu više od 100ml Svete vodice u skladu sa važećim merama za sprečavanje terorizma u avio saobraćaju.

Internet beba

by

0

Jedan kineski par je u potrazi za imenom koje će novorođenom sinu obzbediti “svijetlu i slavnu” budućnost iznašao rešenje u engleskom znaku @ (at – ei ti, et) ili ti obaveznom znaku za milijarde e-mail adresa na mreži svih mreža. Nažalost, ime se nije dopalo zvaničnicima kineske državne administracije koji su, strogo se prodržavajući propisa koji zabranjuje korišćenje znakova stranih alfabeta i manjinskih jezika koji se govore u Kini, odbili upis deteta pod ovim imenom.

Nije pomoglo ni objašnjenje oca internet bebe da se na mandarinskom dijalektu engleski znak @ može čitati i kao “ai ta” što znači “volimo ga” – kineski zvaničnici ostali su uporni u odluci da ne dozvole ovu novotariju na jeziku koji kineska srednja klasa naziva Kingleski (Chinglesh) – uostalom zamislite probleme malog “volimo ga” kod otvaranja e-mail adrese …

Poreznici za primer

by

0

Muke sa kragujevačkim gradskim budžetom, opterećenim kreditima banaka, megalomanskim obećanjima i ispunjavanjem “obaveza” prema sponzorima predizborne kampanje, traju već par godina unazad. Krajem prošle i početkom ove godine, prenošenjem funkcije ubiranja poreza na imovinu na lokalnu samoupravu, gradske vlasti slavodobitno su najavljivale “konačno rešenje” svih svojih budžetskih muka, ali avaj … kad neće ono neće. Dobrano su se kragujevački “dobrotvori” pripremili za preuzimanje kontrole nad poreskim obavezama svojih podanika, zaposlilo se kojih 30-ak mladih i podobnih da hefta uplatnice i udara pečate na rešenja i opomene, angažovane su “dobronamerne” omladinske zadruge za raznošenje rešenja, urađen kompjuterski program i kupljena računarska oprema, renovirao se novi prostor za gradsku poresku upravu, ali … kada je do 15. marta trebalo pokrenuti “mašineriju” i rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za 2007. dostaviti na adrese građana, uvek voljnih da finansiraju kapitalne projekte lokalne vlasti – ŠIPAK!

Rešenja ni od korova, ni izvinjenja, samo pomeranje roka za dostavu istih za jun mesec – a vi drugarice i drugovi građani jebite se pa plaćajte kao prošle godine ili na sud! Sad ako ste pomislili da su rešenja stigla u junu – prevarili ste se – u junu niko nije ni pominjao poreska rešenja, bilo je prečih stvari – prikupljanje para od javnih komunalnih preduzeća, pardon, sponzora, za pokrivanje dubioza nastalih tokom 3-omesečne proslave dana Grada – Đurđevdana e da bi malo zatim iz budžeta bile krpljene dubioze istih tih komunalnih preduzeća. Krajem jula su svečano otvorene nove, renovirane, prostorije gradske poreske uprave, ni reči o zakasnelim poreskim rešenjima – jebiga svi su na odmoru i vlast i građani a i julske vrućine su brate nezdrave po organizam samo još fali stres od poreskog rešenja. Konačno početkom avgusta kreću poreska rešenja u najavi. Prva se javila drugarica načalnica poreskog odeljenja Mirjana Jevđić-Stanarčić e ne bi li ljubezne graždanke i graždane obradovala kako su rešenja, njih preko 40,000, konačno štampna, sve lepša i starija (čitaj tehnički preglednija da građani imaju jasan uvid u svoja dugovanja) uz napomenu kako je – “Kragujevac prvi grad u Srbiji koji je potpuno spremno prihvatio ovaj posao. Grad je opredelio i tehnički opremio prostor u ulici Cara Lazara 15 (3 neparna broja od mene) kao i jedan šalter u zgradi Gradske uprave koji će takođe biti na usluzi građanima.”

Ma divota, sreći nikad kraja da se koliko sutra nisu u duetu (bez kormilara) oglasili gradonačelnik i načelnik gradske uprave za ekonomiju i finansije u glas kukajući kako situacija s’ budžetom nikad nije bila gora, ali prema njihovim očekivanjima (dubljim od nade) “situacija bi trebalo da bude prevaziđena najkasnije do septembra do kada će biti obavljeni dogovori oko prodaje novih lokacija i investicija, a očekuje se i da nova poreska politika počne da deluje i procenjuju da bi naplatom poreza (porez na imovinu, gradska renta, taksa za isticanje naziva firme) u gradsku kasu trebalo da se slije oko 200 miliona dinara, odnosno 450 miliona dinara ako se uračunaju i dugovanja poreskih obveznika” (o.a. građani za porez na imovinu duguju 108,5 a samo Grupa Zastava 250 miliona dinara). Sad malo da zastanemo – 200 miliona kad se sabere sa 358 miliona dođe mu, brat bratu, 558 miliona u klasičnoj algebri ali u narodnjačkoj matematici, kako smo proteklih godina naučili, ili važe neka druga pravila ili će naplata dugovanja ići po nekom samo vlasti znanom receptu. Kako bilo, vlast bi bila prezadovoljna da naplati i pola dugovanja a poreska uprava, koja pored funkcije određivanja i naplate vrši i poresku kontrolu, kako odgovorni načelnik gradske uprave javlja, sumnja da 20,000 kragujevčana uopšte nisu ni prijavili imovinu pa se za njima “intenzivno traga“.

Dan kasnije, po sistemu toplo hladno, saznadosmo i da je kompjuterski program urađen u domaćoj radinosti za potrebe kragujevačke poreske uprave najbolji na Svetu celom! Gledali ga, kažu, kolege iz Kruševca, Novog Pazara, ni prestonički gradski poreznici mu nisu našli manu a prethodni program poreske uprave Ministarstva finansija zaostaje za najmanje dva koplja. Isti onaj načelnik uprave za ekonomiju, budžet i finansije koji je koliko prethodnog dana kukao na rupe u budžetu zbog kašnjenja priliva u isti, sad se na sva usta hvali kako je Kragujevac prvi odradio posao sa rešenjima za porez na imovinu.

Kao svaki redovni konzument informativnog sadržaja nacionalnih i lokalnih medija, ponadah se da će te baba-roge od rešenja zaista biti vredne uloženog truda, 5-omesečnog kašnjenja u isporuci i 2-omesečnog probijanja zakonskog roka za utvrđivanje i dostavu. K’o oze’bo sunce čekao sam da se čudo od rešenja nađe i u mom sandučetu, obilazio ga, sanduče, pet puta dnevno, k’o da klanjam, glancao i podešavao za ruku člana/članice anonimne ali dobronamerne omladinske zadruge, da se dete ne muči – ko zna koliko je to ultra-mega-super-kul tehnički preglednije i sa jasnim uvidom u dugovanja rešenje … i … stiglo! Ma živ sam se pojeo kad sam ga video na stolu u dnevnoj sobi, majka ga otela iz ruke dostavljaču, žao mi onolikog truda oko sandučeta … pogledam, imam šta i da vidim. List papira na ime pokojnog oca, štampan s’ obe strane – s’ jedne Rešenje, s’ druge Obrazloženje – priheftana opšta uplatnica, iznos na uplatnici ostavljen prazan na volju uplatiocu jer nigde ni slova o stanju na poreskom računu – nit’ koliko sam dužan, nit’ koliko sam preplatio (bez kamate, naravno). Čitam, okrećem, vraćam se na početak, još me sramota što se reč rešenje razbacuje posvuda velikim početnim slovom – jebote pa ispade da je taj okasneli isprdak od rešenja još malo pa u rangu kakvoga božanstva – rešenje pa Bog – a ti se žali ali ne kragujevačkim poreznicima već poreskoj upravi Ministarstva finansija uz lokalnu taksu od 70 dinara!

Pa zar ne rekoše odgovorni kako je “Kragujevac prvi grad u Srbiji koji je potpuno spremno prihvatio ovaj posao, kako je kompjuterski program najbolji u Srbiji (još planiraju i da ga prodaju), kako će i nesavesni sugrađani konačno biti na’vatani na delu i privedeni poreskoj pravdi (Žalba ne odlaže izvršenje Rešenja) a rešenja biti tehnički preglednija i sa jasnim uvidom u dugovanja … 8 i po meseci sprcali u rešenja na kojima od jasnog uvida nema ni slovo U (veliko dabome) … pa ti sad budi pametan – plati koliko si dužan – plati ali šta? Ovako kako je ispade da kragujevačka vlast, k’o i svaka pilićarska družina, samo gleda da “izvaćari” koju kintu od sugrađana, znate one što čim vide koliki je ukupan iznos poreza isti odmah i uplate e ne bi li se prvo ratosiljali državnog nameta … jebiga ko će drugi da ih (po)drži na vlasti da ima jasan uvid u njihove račune i računice …

Kreće proizvodnja OLPC-a

by

1

Pet godina nakon što je Nikolas Negroponte predstavio koncept laptopa od 100$ – OLPC (One Laptop Per Child – Jedan Laptop Po Detetu) proizvodne linije konačno će se pokrenuti. Proizvođačima komponenti dato je zeleno svetlo za početak proizvodnje delova potrebnih za izradu miliona jeftinih laptop računara namenjenih obrazovnim sistemima manje razvijenih zemalja. Prve OLPC mašine naći će se u rukama dece iz zemalja u razvoju oktobra ove godine.

Bi mi al’ šta ćemo kad fali

by

1

Da se Vlas(t)i ne dosete nekadašnji ministar privrede a danas trgovine, turizma i usluga Predrag Bubalo iznenada je u utorak prepodne posetio “ponos” srbske auto-industrije, kragujevačku fabriku “Zastava automobili”, ugrabivši tako sebi i svojoj stranci (DSS) priliku da pre svečnog početka proizvodnje Zastave 10 u domaćem “gigantu” zakazanog za ponedeljak svima da do znanja ko je “najzaslužniji” za tek pristigle Fiat-ove automatizovane linije na kojima se montira srbski Punto a na kojima je od 8,000 preostalih radnika Zastava automobila angažovano tek njih 300. Kako kaže “zaslužni” ministar “proizvodnja “Zastave 10” predstavlja šansu da kragujevačka fabrika automobila dođe do strateškog partnera“. Ministar je ujedno najavio i da će za par dana biti potpisan ugovor sa Dženeral Motorsom kojim će biti predviđen (ponovo kao sa Fiat-om!) bescarinski uvoz Opel Astre klasik od 2008. godine a potom i početak montaže dva modela Opela u pogonima Zastava automobila. Nekadašnji predsednik Saveta za stratešku konsolidaciju “Zastave” dodao je i da “Zastava mora da uradi još niz stvari da bi postala atraktivna za velike automobilske kompanije. U procesu privatizacije i najavljenog tendera najvažnije je da fabrika bude osposobljena za jednu uspešnu prodaju.”

Poseta Ministra Bubala propraćena je kako u lokalnim tako i nacionalnim medijima uz jedan mali propust koji novinarske ekipe, verovatno zbog ranog završetka posete, nisu pribeležile. Naime, u sinoć emitovanom prilogu na opštinskoj Radio-televiziji Kragujevac koji se bavio uvođenjem mera zaštite od elementarnih nepogoda u Kragujevcu, usled tropskih vrućina koje preživljavamo ovih dana, novinaru Srđanu Radivojeviću se prilikom prenošenja informacije o lokalnim komunalnim preduzećima koja su svoje radno vreme prilagodila novonastalim uslovima omakla i opaska kako “jučerašnji (misli se na utorak) raniji izlazak radnika Zastava automobila nije u vezi sa visokim temperaturama u proizvodnim halama već su radnici oko podneva pušteni kućama usled nedostatka delova za montažu vozila“.

Ono jeste da srbski narod kaže da što je džabe i Bogu je milo ali ovu zajebanciju sa reanimacijom domaće auto industrije (čitaj Zastave) montažom zastarelih modela vozila “renomiranih” svetskih proizvođača plaćaju svi građani ove zemlje što posredno kroz bescarinski uvoz što neposredno kroz povećano opterećenje plata i razne novouvedene akcize poput one na plin za automobile. Od države “pažljivo birani” a voljni “renomirani proizvođači” zadovoljno trljaju ruke dok svoje ostarele modele plasiraju na srpsko tržište – bez carine a Boga mi povremeno i bez poreza – po cenama za decu i vojnike. Uz sve to postaje sve očitije da ono što danas nazivamo “demokratskom vlašću” u Srbiji neštedimice u nastupu prema građanima (čitaj raji) preuzima recepte svojih prethodnika iz poslednje decenije XX veka čiji neslavan kraj nam je svima “u svežem sećanju”. Jel’ to neko pominje Potemkinova sela !?!

Keine Coca-Cola

by

0

Sudan je, uz slike stradanja i genocida u Darfuru, poznat i kao najznačajniji proizvođač i izvoznik gume arabike (Akacija guma, aditiv E414) koja se koristi u prehrambenoj industriji za proizvode poput žvaka, slatkiša, fondana, vina … i najvažnije za ovu priču Koka-Kole i ostalih gaziranih pića (baš me krenulo danas sa gaziranim aaa?). Nakon što je američka Vlada odlučila da pooštri sankcije Sudanu, prozvanim se našao Ambasador Sudana koji je odmah zakazao konferenciju za štampu (priložen i video snimak) na kojoj je zapretio kako bi Vlada Sudana mogla da zaustavi izvoz gume arabika podsećajući da industrija gaziranih pića zavisi od tog proizvoda. Kako bi pojačao svoj diplomatski pristup rešenju problema Ambasador Sudana, Džon Ukec Lut Ukec, se istom prilikom pred okupljenim novinarima razmahao bocom Koka-Kole. Prosto rečeno – zaboravite na genocid ili će Zapadni svet ostati bez Koka-Kole – poruka je koja će sigurno ostati upamćena.
A što se tiče onih koji ove vrele letnje dane vole da “prekrate” pivcem ‘ladnim ki zmiče i misle da ne treba da brinu – arabika se koristi i u industriji prerade i proizvodnje piva – znači zalihe!