I posao i nagrada

Nagradni konkurs za posao - Forma Ideale

Otkako sam se sredinom jula meseca ove godine pridružio armiji nezaposlenih srpskih “stručnjaka najraznovrsnijih profila” redovno posećujem par domaćih internet prezentacija posvećenih nalaženju posla. Naravno, kao svaki kompulsivni bloger kada su u pitanju prezentacije koje ponudu posla daju i putem RSS dovoda prevashodno koristim ovu pogodnost. Tako juče listam novopristiglu potražnju sa Infostuda i primetim “Nagradni konkurs za posao”. Forma Ideale, kragujevačka firma, dosetila se originalnog načina da reši problem hroničnog nedostatka domaćih “stručnjaka stručnjaka” u većini oblasti modernog poslovanja – pokrenuli su akciju “Tražimo najbolje – nudimo idealno”!

Temelj svake uspešne kompanije su ljudi – pokretačka snaga i izvor kreativne energije. Novi ljudi znače jače temelje, novu snagu, kreativnost i energiju.

Ako tražite posao, ili niste zadovoljni mogućnostima na trenutnoj poziciji, Forma Ideale daje Vam šansu da se iskažete, budete kreativni i adekvatno nagrađeni!

Najbolji kandidati dobijaju radno mesto u Formi Ideale i u Kragujevcu i novčanu nagradu u iznosu:

  • I nagrada – 250,000 RSD
  • II nagrada – 100,000 RSD
  • III nagrada- 50,000 RSD

Ako vam nije bedak da živite u “provincijalnom” Kragujevcu a smatrate se visokoobrazovanim stručnjakom u savremenim poslovnim veštinama – požurite – rok za prijave je ponedeljak, 1.oktobar 2007. godine a oglas na Infostudu je do sada viđen gotovo 5,000 puta!

Samo gola mašina

Institut za globalizaciju, nezavisna konsultantska kuća iz Brisela, uputila je ovih dana preporuku na adresu Evropske komisije da ubuduće zabrani praksu prodaje personalnih računara “opterećnih” preinstaliranim operativnim sistemom ili “bonus” programskim paketima. Prema mišljenju stručnjaka Instituta za Globalizaciju, čija je misija da “promoviše ideje koje bi pomogle Evropi da bude uspešna u globalnoj ekonomiji”, praksa preinstaliranja operativnog sistema podstiče stvaranje tržišta bez konkurencije jer dozvoljava da MIcrosoft operativni sistemi praktično budu na svim novoprodatim personalnim računarima. Aleks Singlton, predsednik Instituta, tvrdi da je dominantna pozicija Majkrosofta na tržištu Evropske Unije zapravo posledica činjenice da zbog prodaje personalnih računara sa preinstaliranim Windows operativnim sistemima kupci nikada ne dobijaju priliku da se upoznaju sa alternativnom ponudom operativnih sistema. Singlton čak ide dotle da u predlogu upućenom Evropskoj komisiji tvrdi kako “dominacija Majkrosofta nije u najboljem interesu javnosti jer ograničava tržište i usporava dalji tehnološki napredak koristeći se predrasudama kupaca.”

Predlog je upućen samo nedelju dana nakon što je Evropski Sud u prvom stepenu potvrdio kaznu u iznosu od 497 miliona Eura kompaniji Majkrosoft zbog “nefer ponašanja na tržištu i upornog odbijanja da ostalim proizvođačima omogući slobodan pristup Windows operativnom sistemu i pratećim aplikacijama.” Predlog se ne odnosi na Apple Mac računare koje stručnjaci Instituta ocenjuju kao ponudu koja, uprkos tvrdanjma o nadmoćnosti, nije konkurentna Majkrosoftu i ima premali udeo na evropskom tržištu.

Laž se (uglavnom) ne isplati

Ako su i vama dokurčile/dopicile (šta ti je rodna ravnopravnost!) neželjene elektronske poruke na temu muške potencije onda će vas zasigurno obradovati vest da je juče Sud u Velikoj Britaniji izrekao presudu od 54 meseca zatvora i 10-ogodišnju zabranu rukovođenja preduzećem za Ašiša Halaija, jednog od organizatora međunarodnog lanca on-line prodaje lažnih Viagra i Cialis (dopunskih) tableta uhapšenog krajem 2005. godine u uspešnoj akcijom policija više zemalja. Od preostalih 8 okrivljenih (7 muškaraca i 1 žena) troje je oglašeno krivima i tek očekuju svoje presude.

Halai je uhapšen nakon što je britanska carina zaplenila ekspresnu pošiljku, upućenu na njegovo ime, sa dodacima ishrani za kućne ljubimce a u kojoj je pregledom otkriveno 12,000 tableta Viagre, za koje se kasnijom analizom ispostavilo da su zapravo lažne. Počev, po Halaijevom priznanju, od 2002. godine “banda” je pilule poručivala od proizvođača iz Kine i Meksika po ceni od 25 penija a potom ih preprodavala preko Interneta “stidljivim” osobama po ceni koja je dostizala i do 20 britanskih funti! Prema procenama britanske Agencije za lekove “banda” je tokom 3 godine rada ostvarila profit od 2 miliona dok je prilikom same akcije hapšenja zaplenjena zaliha šarenih pilula vredna 1,5 milona britanskih funti. Još jedna zanimljivost sa ovog suđenja je i podatak da se većina okrivljenih po prvi put “licem-u-lice” susrela upravo u sudnici.

Šta ti je prestiž

iPhone se od nedavno može “ilegalno” kupiti i u Kini – zemlji sa najvećim brojem mobilnih pretplatnika na Svetu. Uprkos namerama Apple-a da sa zvaničnom prodajom u Aziji započne tek 2008. godine u zemlji u kojoj se i pravi iPhone se može kupiti po ceni više no duploj većoj nego na legalnom, američkom, tržištu ili ti za crkavicu od 8,800 juana (US $1,1170). Naravno kao i drugi kineski proizvodi koji se ovih dana povlače iz prodaje i iPhone koji se može nabaviti “ispod tezge” na kineskom tržištu ima svoju falinku – presrećni kupci prestižne igračke mogu da obavljaju samo pozivne razgovore i šalju tekstualne poruke, dok prijem poziva, govorna pošta i sve ostalo što iPhone čini jedinstvenim jednostavno ne funkcioniše. Nefunkcionalnost “ilegalnog” iPhone-a, po tvrdnjama trgovaca, nije prepreka velikom interesovanju kupaca na tržištu koje posedovanje Apple proizvoda vidi kao stvar prestiža.

Pretpostavlja se da kineski “i jeste i nije” iPhone na ilegalno tržište stiže iz pogona u Šenženu u kojima se proizvodi za američko tržište. Radi se o takozvanim “falsifikatima iz treće smene” – situacija u kojoj podizvođač proizvodi veći broj jedinica od naručenog i sav višak plasira na “crno-sivo” tržište uz “čistu” zaradu koja zavisi od renomea samog proizvoda. Ovaj način ostvarivanja visoke produktivnosti i stvaranja nenaručenog viška proizvoda je sve češća pojava i direktna je posledica pre svega izmeštanja proizvodnih pogona i pratećeg znanja u zemlje sa jeftinijom radnom snagom pri čemu drastično opada mogućnost kontrole nad stotinama podproizvođača, kao i uvek prisutnog pritiska “glavnih igrača” na smanjenje direktnih troškova proizvodnje pod kojim se nalaze oni na “najnižim” lestvicama lanca snabdevanja – proizvođači “treću smenu”vide kao mogućnost da nadoknade iznuđeno smanjenje troškova dodatnim prihodima.

Otuda i situacija u kojoj Kinezi proizvod sopstvene ekonomije, koji se izvoze na druga tržišta, plaćaju duplo skupljo ne bi li uz šoljicu čaja mogli da na sto stave i proizvod koji, iako nefunkcionalan, predstavlja dokaz njihovog društvenog položaja.

Balkanijada

Poziv na Balkanijadu

Sledećeg vikenda u Kragujevcu će biti održan 38. Balkanski atletski šampionat za Juniore starosti do 19 godina. Mlade ateltičarke i atletičari iz Grčke, Makedonije, Crne Gore, Albanije, Turske, Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Moldavije i Srbije takmičiće se na stadionu “Čika Dača” (radovi na uređenju su još u toku!) u preko 20 atletskih disciplina.

Iako organizatori najavljuju učešće preko 600 takmičara to ih nije sprečilo da na oficijelnom plakatu, postavljenom 2 nedelje pred početak takmičenja, još jednom upute poziv “učesnicima, donatorima, sponzorima, takmičarima i gledaocima”. Kad malo bolje pogledam ko je sve po političkoj liniji ušao u “komisiju za organizaciju takmičenja”, poput Ivice Samailovića, službenika i odbornika ovdašnjeg – “eksperta” za obezbeđenje, onda i ne čudi dupli pleonazam. Više me čudi da kad se već nemilice, ispod žita, troše “narodni novci” iz opštinskog budžeta ne nađoše za shodno da angažuju i kakvog lektora – a nije da ih među par stotina “politički podobno” novozaposlenih u Skupštini Grada nema!

Džm, džm, džm

U legendarnom filmu Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića “Balkanski špijun” postoji scena u kojoj Đuro Čvorović opisuje likvidaciju rečima “pa ti mi njega samo DžM”. Slično Čvorovićima i Politika u današnjem izdanju kao da sluti budućnost srpske i kragujevačke “crne udovice” – Zastava Automobilia – u članku pod naslovom “Džm, Fijat ili neko treći”

P.S. zahvaljujem se ekipi Naslovi.net za mogućnost primanja vesti sa ključnom rečju putem RSS kanala.

Alisa Aleksandra u zemlji čuda

Baš kao onomad Alisa u zemlji čuda i srpska ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandara Smiljanić našla se ovih dana u raskoraku između stvarnosti i mašte – premda ne baš tim redosledom.

Tek što je navrat nanos postavljen sajt ministarstva i nakon što se ministarka u brojnim intervjuima povodom 100 dana rada najnovije srpske Vlade iskukala glede monopola Telekoma, ishvalila i izobećavala ICT kula i gradova u Blic-u je osvanuo tekst o “tužnih” 337,000 nedostajućih telefonskih prključaka uz obaveznu (višegodišnju) napomenu o 90-oprocentnoj digitalizaciji fiksne telefonske mreže. Ministarka se još ne oglašava … a kad će i da li će … mlada je, a i laptop joj lepo stoji.