Tag Archives: Ekologija

Tužnomoravski Looney Tunes

by

1

Looney Tunes na Moravi

Mnogo se prašine diglo posle objavljivanja video zapisa o „Tužnoj moravi“, pokrenute brojne rasprave o „velikim“ pitanjima – odakle toliko đubre (od „onih“ uzvodno zna se), kakvi smo to mi srbi, u kakvom (modernom) društvu živimo, kakva nam je država, kakva nam je ekološka svest … probudila se udruženja … probudio se i Ministar … pala obećanja o akciji čišćenja … kažu – slika govori više od hiljadu reči – ove današnje sa ušća Lepenice u Veliku Moravu pored mogućih odgovora nameću i jedno pitanje – ima li nas dovoljno da počistimo svo đubre koje bacamo u reke ?

P.S. da ne padne nekom napamet da je fotomontaža !

Ušće reke Lepenice, Lapovo

Providan si kao prozor

by

0

Olupina broda na Tuvalu ostrvima (c) Paeniu family

Ostrva Tuvalu, smeštena u Pacifičkom okeanu, prostiru se na “celih” 26 kvadratnih kilometara i najmanja su država na svetu po broju stanovnika (oko 12,000). Ova “minijaturna” nacija koja je svoju nezavisnost od Velike Britanije “izvojevala” 1978. godine, zbog nemara ostatka Sveta spram klimatskih promena suočena je sa mogućnošću nestanka. Kroz 50 godina, kako sada stvari stoje, četiri ostrva i 5 atola na kojima se prostire Tuvalu naći će se ispod površine okeana. Proteklih godina, apeli predstavnika Tuvalua na savest čovečanstva nisu urodili plodom a hoće li u budućnosti ostaje da se vidi!

Na drugom kraju Sveta, jedna druga nacija, sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, uverena je da joj, slično stanovnicima ostrva Tuvalu, preti nestajanje zbog nerazumevanja “velikog Sveta” i nepravde koja joj je učinjena. Razlika između ove dve nacije koje, pretpostavljam, i ne znaju jedna za drugu, je što Tuvaluanci svoje tvrdnje mogu da potkrepe konkretnim dokazima dok su, s’ druge strane, srpske tvrdnje o nepravdi i nerazumevanju zasnovane na imbecilnoj veri u stvarnost legendi i svakodnevnog življenja u pohabanim istorijskim mitovima.

Srbija se danas, na početku XXI veka, sa izazovima “odbeglog” Sveta suočava slično orkestru sa Titanika – upornim negiranjem stvarnosti koje se, zavisno od društvenog položaja, manifestuje na razičite načine. Ima tu svega – od promuklog krika za kosmičkom Pravdom, preko primitivnog pravdanja gluposti mase, pa sve do, posledično, bestijalnog iživljavanja nad svim onim što u svesti “srpskijeh ameba” (“niti momak, nit’ đevojka”, humani nusproizvodi obrazovnog sistema jednog samoizolovanog društva, o.a.) predstavlja simbole spoljnog i različitog. U Srbiji danas sve ono što je “različito” (nejedinstveno o.a.) postaje žrtva nemoći većine jednog naroda i njegove elite (čuj, elite!) da se nepristrasno, bez mitskih emocija, suoči sam sa sobom i svojim (ne)delima iz bliske i dalje prošlosti. Sve ono što je u Srbiji danas “različito” samim tim je i u sukobu sa predstavom Sveta jedne, u svakom pogledu, zanemoćale nacije, izmorene životom bez života, bivstvovanjem u svetu legendi i mitova, većinski uverene u sopstvenu samodovoljnost i samoprojektovanu posebnost, zastrašene tranzicijom i socio-tehnološkim napretkom, konačno, jedne većinski bezvoljne i bezidejne nacije spremne da oćuti i istrpi svaku glupost koja joj se ponudi.

Ako nije nemoć otkuda toliko nasilje i bes? Ako je Svet u krivu kako to da su samo Srblji u pravu (Ruse ne računam oni su tu ionako samo zbog para)? Ako je u pitanju Pravda kako to da važi samo za 15 odsto teritorije a ne i za stotine hiljada Albanaca koji u Srbiji nemaju ni pravo glasa? Ako ima ideja i vizija budućnosti kako se sjediniše (navodno) različiti polovi političkog i društvenog života? Ako nije samodovoljnost i, navodna, posebnost kako je policija (državni instrument sile o.a.) lakonski dozvolila paljenje (probranih) stranih ambasada? Ako nije bezvoljnost zašto su ulice bile sablasno puste 17. februara a demonstranti za “veliki” miting skupljani s’ konca i konopca? Ako ne živimo u iracionalnom kako onda ne vidimo da koliko sutra isto ono opravdanje za razbijanje “providnih prozora” ambasada može biti primenjeno i na nas, naše porodice, prijatelje, poznanike, sugrađane?

Sun kupuje MySQL

by

0

Prema istovetnim najavama na prezentacijama Sun Microsystems i MySQL kupovina vredna milijardu američkih dolara (800 miliona za akcije i oko 200 miliona za opcije) trebalo bi da se okonča polovinom ove godine. Ovom kupovinom Sun planira da upotpuni svoju ponudu na tržištu baza podataka (15 milijardi američkih dolara na godišnjem nivou). Ovom kupovinom, nakon otvaranja koda Java programskog jezika, Sun izgleda nastavlja sa pozicioniranjem na tržištu programa otvorenog koda, pre svega, kada je u pitanju Web ekonomija.

I jopet (zarazni) kurtoni

by

0

Taman kad sam čvrsto rešio da više ne pišem na “zadatu” temu naletim na vest o opasno zaraznim, kineskim naravno, kurtonima. Dobro de, nisu baš bukvalno kurtoni “za” već upotrebljeni (reciklirani) ostaci istih. U kineskom gradu Donguan (Dongguan), provincija Guangdong, odnedavno se mogu kupiti gumice, obične kućne i one za kosu, proizvedene od prethodno iskorišćenih kondoma. Većina prodavaca, bar ne javno, ne želi da otkrije izvor iz kog dobavlja “kurton gumice” krijući se iza poslovne tajne (jebote kanda su i oni čuli za Tijanićevu platu!), nezvanično, gumice se proizvode kako od otpada iz uvoza (bukvalno) tako i od kondoma prikupljenih po lokalnim “salonima za zabavu”.

Jeftine, veselih boja, gumice lako nalaze svoje kupce kako na lokalnim pijacama tako i u frizerskim i salonima za ulepšavanje – za sada samo u Guandong provinciji. Nažalost “zadovoljni kupci” i ne slute kakvoj se opasnosti izlažu upotrebom istih – dok, recimo, prikupljajući kosu pred vezivanje, gumicu drže u ustima. Prema tvrdnjama lekara upotrebom ovih gumica, načinjenih recikliranjem korišćenih kondoma, korisnici se izlažu realnoj opasnosti da se zaraze nekom od seksualno prenosivih bolesti (i to bez seksa – kud’ ćeš gore – kako da se pravdaš).

Dan bez automobila

by

3

Kragujevac - Dan bez automobila - Day without cars

Ovako su izgledale kragujevačke ulice u užem centru tokom održavanja manifestacije pod nazivom “Dan bez automobila” u sklopu evropske nedelje održivog saobraćaja. Na inicijativu komunalnog preduzeća Zelenilo i Saveta za bezbednost Skupštine Grada na samo tri sata bile su za saobraćaj zatvorene ulice Nikole Pašića, Zorana Đinđića i Save Kovačevića u kojima je održan sportski program u organizaciji Ekološke sekcije Tehničke škole za mašinstvo i saobraćaj, “Ekopokreta” i škole sporta ”Foka”. Cilj “Dana bez automobila” je da se pažnja javnosti skrene na probleme zagađivanja vazduha, buku, i na generalno loš kvalitet života u gradu očito nije postignut jer uprkos prethodnim apelima i pojačanom prisustvu saobraćajne policije, koja je na većini gradskih raskrsnica “prisilno” regulisala saobraćaj, centralne gradske ulice bile su “komplet” zakrčene vozilima prepunim nervoznih i na sirene osetljivih vozača. Buka je bila toliko nepodnošljiva da sam Milutinu morao da objašnjavam kako “čike i tete trube jer u gradu, za razliku od vukojebina iz kojih su većinom došli, nije dozvoljeno pucanje iz pištolja!”

Žene će nam doći glave!

by

0

Današnji Washington post objavio je zanimljiv članak glede prihvatanja “štedljivih sijalica” (CFL – Compact Fluorescent Light) u američkim domaćinstvima. Sudeći prema podacima i primerima iz života iznetim u članku glavna prepreka većoj upotrebi “štedljivih sijalica” su žene. Iako u istraživanju žene kažu kako su “više nego voljne” da izmene svoj način života kako bi pomogle okolini s’ druge strane u velikoj većini nisu spremne da u svoje domove unose “ekološke novotarije” poput CFL sijalica. Kontradiktoran stav polova prema ekologiji prenosi se u gotovo istovetnom odnosu i na uspeh u prodaji CFL sijalica u supermarketima (koje tradicionalno koriste žene) i u specijalizovanim radnjama sa alatima i kućnim “džidža bidžama” (u kojima radije slobodno vreme provode muškarci). Objašnjenje za ovakvu razliku među polovima između spremnosti da se prihvati ekološki pogled na svet i da se preduzme akcija istraživači nude kroz opis tipičnog procesa “uvođenja” štedljivih sijalica u domaćinstvo:

Suprug uglavnom kupi i donese CFL sijalice i odmah ih razmesti po kući, naravno, bez ikakve diskusije sa svojom boljom polovinom. Supruga uđe u sobu, upali svetlo i – dođe do prekida filma. To je trenutak u kome se stvara negativan stav prema CFL sijalicama kod žena, posebno ako je suprug spreman da rizikuje i sijalice “bez pitanja”postavi u ženska “svetilišta” poput spavaće sobe i kupatila.

Nakon čitanja ovog dela članka morao sam da primetim kako i pored velike u razlike u tržišnom udelu klasičnih i štedljivih sijalica nema velike razlike u “ljudskom” faktoru između Srbije i Amerike. Štedljive sijalice traju duže, troše manje i doprinose smanjenju emisije ugljen-dioksida, samim tim i globalnog zagrevanja, problem je što su CFL sijalice skuplje 5-8 puta od klasičnih i što je svetlost koju emituju “pomalo tmušna” (citat). Australija je prva zemlja koja će klasične sijalice izbaciti iz upotrebe do 2009. godine a njen primer sledi i pokrajina Ontario u Kanadi koja isto planira do 2012. godine. CFL sijalice su bolje prihvaćene u bogatijim zemljama, Japan – 80%, Nemačka – 60%, Velika Britanija – 20%, nego u zemljama u ravoju i onim najsiromašnijim, pre svega zbog velikog početnog ulaganja i nižeg nivoa ekološke svesti, a možda je razlog i to što muževi u Japanu, Nemačkoj i Velikoj Britaniji imaju više smisla (vremena i strpljenja) za komunikaciju sa svojim suprugama …

U viziju te ljubim!

by

0

Da srednje usmereno obrazovanje nije ostavilo ozbiljne posledice samo na populaciju negdašnje “velike” Jugoslavije svedoče čudni nazivi zanimanja i titule koje se poslednjih godina traže na britanskom tržištu radne snage. Primera radi, umesto čistača prozora traže se Inžinjeri čistog pogleda, servirke se oglašavaju kao Asistenti u proizvodnji ishrane, đubretari postaju Tehničari uklanjanja otpada, nastavnici se poistovećuju sa Navigatorima znanja… Konačno, domaćice, sasvim zasluženo – ‘ajmo žene ovacije, su postale Inžinjeri domaćinstva … ili inžinjerke pitanje je sad?