Evo nove globalne priče koja se razvija oko statusa i sudbine 520 zatvorenika, većinom iz Avganistana, koji su bez ikakve formalne optužbe više od 4 godine zatvoreni u američkom zatvoru Guantanamo na Kubi (sic!) …
… ipak ima nekih sličnosti između Avganistana i Srbije. Recimo ova frka oko Bogoljuba i gomila gluposti koja se valja medijskim nebom Srbije u vezi s’ tim – sve je moguće „progutati“ u društvima koja su dubokim jazom odeljena od Sveta u kome su „osuđena“ da egzistiraju. Jučerašnja izjava Vladete Jankovića, vrlog savetnika dragog nam Premijera, podsetila me je na jednu raspravu vođenu u Avganistanu oko budućnosti te zemlje. Naime na pitanje kako ja vidim Afganistan i njegovu budućnost odgovor je ukratko bio – SJEBAN DO JAJA – dobro de, ne baš tim rečima, na engleskom je to teže reći ipak je to jedan fini svetski jezik …
… ksss …. kssss …. tu sam, sutra Dubai, prekosutra, Inshallah, Srbija. Dok sam u putu uživajte u pogledu na jezero Bandi Qargha inače na par kilometara od Kabula.
… osiromašen i urušen, izranavljen vekovima prepunim sukoba i ratova, sa bogatom istorijom kroz milenijume, prepunom kratkotrajnih uspeha i perioda mira, dugotrajnim sukobima koji se na mah primire ne bi li se već u sledećem trenutku razbuktali i prerasli u krvave obračune, atentate …
… sa ženama krivenim iza vela, decom koja bosonoga ranom zorom gaze prašnjave ulice Kabula.
… dobro sad nije baš ceo Kabul, zapravo zapadni Kabul, do temelja srušen tokom 25 godina ratova, kao i dolina Bahaman, nekada omiljeno izletište, na predlog vozača Fadeda. Evo malopre sam ušao u kancelariju i još uvek ne mogu da se sredim od „bumpy“ vožnje po lokalnim putevima. Utisci su još uvek isuviše jaki ali nadam se da priložena fotografija može bar delimično da ih dočara.
Apropo, hrane, čini mi se da ovaj blog postaje manijakalno opsednut hranom – DELIRIJUM BRE! Ko o čemu ja o hrani, e pa ne da bude više. Opsednutost ićem i pićem je i bio jedan od razloga za odluku da bar jednom godišnje pobegnem iz Srbije …
