Kasnim danas sa blogom i umesto da nastavim priču o Amway-u moram da pišem o “uzbuđenjima” na poslu i letovanju, tj. kako da supruzi prepustite da organizuje letovanje a na kraju to sami uradite.

Jutros dolazim na posao po pljusku, mokrih nogu i po drugi put sa kišobranom ove godine pošto kačket i jakna nisu bili dovoljni. Zatičem podignutu mašinu sa Win2k Serverom koja se sama pali i gasi zavisno od radnog vremena firme (neće kulturan čovek da se bakće sa On/Off tasterima), i nonšalantno odlazim na jutarnju kafu i prvu cigaretu. Kada sam se vratio počinjem sa radom i nakon sat vremena, kad mi je zatrebalo, vidim da IIS nije podignut i da ne mogu da radim sa aplikacijom zbog koje je ta mašina i postavljena kod mene.

Nikakav problem, krećem od Servisa – neće, odem u Event Viewer, iščitam, Copy/Paste pa na microsoft.com, nađem članak koji se bavi dotičnim problemom, opet iščitam. Odradim sve po uputstvu koje je dato za otklanjanje problema – jok, neće da se digne IIS pa to ti je. Okrenem firmu koja je radila aplikaciju i čija je u krajnjem slučaju i dotična mašina i sve instalacije na njoj. Fini ljudi, njihov admin me pozove posle 20-ak minuta i kaže pogledaće članak na Microsoft Knowledge Base koji sam ja našao a ako ne rešimo problem onda popravka na licu mesta, posavetuje me čovek da okrenem Microsoft i zatražim Hotfix koji se pominje u članku. Okrenem Microsoft – Pozovite za desetak minuta i tražite Acu – kaže ljubazna službenica. Šta ću okrenem ponovo kasnije, javlja se muškarac, kaže Aca zauzet ostavite podatke pa će Vam se javiti kasnije. E jebem ti firmu koja ima ekskluzivan ugovor sa državom u oblasti snabdevanja software-om a ne može da zaposli više od jednog servisera za svoj top-line proizvod, mislim se dok čekam Acu da se javi. 30-ak minuta i Hotfix je na putu, uskoro instaliran i … NIŠTA – NJET -ZILCH – Null … Ej bre, pet sati je trajalo ovo zivkanje, pretrage i instalacije, sve po uputstvu proizvođača koji zna za problem ali očito ne zna da ga ispravi, i na kraju ništa. Dolaze majstori iz Beograda sutra da probaju da srede mašinu … videćemo …

Naravno, nisam ni ja mutav, dok sam čekao raznorazne majstore da se jave i probaju da mi pomognu da počnem nešto da radim, preuzmem samoincijativno korake da razrešim porodični problem i krenem sa moje mašine da tražim povoljan aranžman za letovanje. Pošteno rečeno, mučimo se u kući već dve nedelje da nađemo aranžman koji bi nam odgovarao. Ja sam odmor već uzeo od 1-19 Septembra i greota je da propadne. Koliko juče sam na Jolly Tours-ovom sajtu naišao na specijalnu ponudu – 10 dana sa prevozom za u hotelu za samo 110 Evra !!! Gde ćeš bolje! Jutros okrenem Jolly Tours da pitam ima li još mesta – Proveriću, sačekajte na vezi – kaže službenica i ostavi me 10 minuta na čekanju, da bih na kraju sam prekinuo vezu. Ma ima kod nas u Kragujevcu njihov zastupnik, pozovem ljude, kažu “dođite, ako ima mesta platite 30% cene“, i to je to. Čim sa završio sa zezanjem oko Win2k Servera, upišem se za ručak pa pravac agencija. Dole ispričam o čemu se radi, koja je agencija u pitanju, oni se ljudi nakače na Net, nađu specijalnu ponudu i okrenu Jolly Tours da rezervišu, kad ono … nema prevoza. Kako bre nema kad piše, i to masnim slovima sa sve cenom na vrhu stranice sa specijalnom ponudom. Jebote pa ko koga ovde zeza – pazi sve su to renomirane agencije sa dozvolama od Ministartstva i članice YUTA-e – mislim njima to ne sme da se desi, ili … Ma nema veze, ionako sam već izgubio strpljenje, daj šta daš!

Elem, uplatio sam troškove putovanja, evre na ruke kad uđemo u Bugarsku. Neki hotel Arsenal, izgleda baš onako socrealistički, na brdu iznad starog Nessebar-a, 450 metara od mora (nadam se ne vazdušnom linijom) sa sve otvorenim igralištem za klince (to me i prelomilo). Trokrevetna soba od 1. septembra, noćenje sa doručkom, 12 dana uključujući prevoz autobusom u organizaciji Argus-a. Koga zanima može da pogleda i detalje o hotelu koga ne zanima – laže – što bi inače čitao ovaj blog do kraja.