Politička matematika

Da 2 + 2 nisu uvek 4 postarali su se u ova dva prethodna dana kako Ministar zdravlja u Vladi Srbije Tomica Milosavljević tako i brojni srpski “profesionalni” mediji. I zavisni i nezavisni novinari nisu primetili ništa čudno u izjavi Ministra, datoj prilikom otvaranja Centra za nuklearnu medicinu u Kragujevcu (drugog po redu u zemlji), “da je kapacitet centra 2 pacijenta nedeljno, odnosno, oko 200 pacijenata godišnje”. Evo linka na spornu vest sa B92 a isto su, što kao citat izjave, što kao sopstvenu informaciju preneli i ostali mediji – ko ne veruje neka sam proveri.

Oprema za Centar nabavljena je u sklopu dinkićevski fantastično-fantazmagoričnog Nacionalnog investicionog plana te valjda iz razloga što je Mlađa poznat kao “dobar račundžija” nikome nije palo na pamet da 1 godina, bez obzira da li po julijanskom ili gregorijanskom kalendaru, ima samo 52 cele sedmice (uključujući i one trapave). Shodno, Centar godišnje može da primi najviše 104 pacijenta (dobro de, 105 ako neko uleti u prvoj ili poslednjoj neceloj sedmici) pod uslovom da zaposleni u centru pravilno organizuju svoje dane odmora i da oprema sve vreme radi bez ijednog kvara.

P.S. Otkrio sam spiskove projekata po oblastima koji su odobreni u okviru Nacionalnog investicionog plana pa uskoro očekujte par zapisa na ovu temu. Da Vam malo zagolicam maštu, recimo, da se crkve grade od Njujorka do Tokija, ali o tome uskoro …

Pošto tebra salata?


Javio se Bogi, kaže njegovo mezimče (i doskora nepresušni izvor prihoda za familiju) Mobtel otišlo za “dž”, kaže moglo je to bolje – čak duplo bolje u godini Nikole Tesle – da nije bilo progona dotičnog od strane države i ucenjivanja od službenika iste. Čovek sa crvene poternice Interpola u intervjuu dnevnoj novini Kurir naširoko razglaba tezu kako je ON najveći pojedinačni donator ove zemlje jer je, jelte, ON stvorio TU kompaniju (a i prodao prošle godine

Pošto tebra salata?

Javio se Bogi, kaže njegovo mezimče (i doskora nepresušni izvor prihoda za familiju) Mobtel otišlo za “dž”, kaže moglo je to bolje – čak duplo bolje u godini Nikole Tesle – da nije bilo progona dotičnog od strane države i ucenjivanja od službenika iste. Čovek sa crvene poternice Interpola u intervjuu dnevnoj novini Kurir naširoko razglaba tezu kako je ON najveći pojedinačni donator ove zemlje jer je, jelte, ON stvorio TU kompaniju (a i prodao prošle godine Šlafu za par stotina milijuna Eura, sic!) od koje je država nakon 10 godina prihodovala čistih 1,5 milijardi Evra.

Sad “najveći srpski biznismen” nije detaljnije obrazložio kako to da je (spašavajući živu glavu i ličnu slobodu) svoj udeo u kompaniji od 3 milijarde Evra prodao za “tričavih” par stotina miliona ali je zato poslao poruku dičnom Premijeru kako je ON spreman da mu oprosti sve što je negda bilo te da Bogi najbolje zna da mu o glavi rade (a i mnogim drugima) “ljudi u crnom” okupljeni oko neobaveštenog Premijera. U intervjuima koji su zadnjih dana učestali nije pričao ni o svom novom mega-tajnom poslovnom poduhvatu (čitaj: mega-projektu) – srbskoj salati (u Bogijevoj srbskoj ruci) – u koji je spreman da uloži sav dosada stečeni kapital pod uslovom da bratski ruski naučnici iznađu tehnologiju proizvodnje koja bi sprečila da srbska salata u srbskoj ruci ne omlitavi (tzv. srbska mlitavost) i “zamiriše” nakon par dana … u ruci naravno.

Naš novi selektor!

He, he, malo truda oko čišćenja i eto odmah rezultata. Bilo mi glupo da komentarišem poraze na poslednjem nastupu fudbalske reprezentacije SiCG, naročito posle briljantnih opservacija Radeta Bulatovića u Politici glede Svetskog Kupa u fudbalu, što ne znači da nisam primetio simboliku u porazu od Argentine tačno godinu dana nakon čuvene posete Maradone i Kusturice vrlom premijeru. Isti premijer je nonšalantno u Maju poklonio dodatnih 25 miliona dinara za pripreme reprezentacije dodavši da je to “reprezentacija koju krasi složnost” te “da je za zemlju koja ima sreću da njena reprezentacija učestvuje na Svetskom prvenstvu fudbal važna stvar i dodao da bi za našu zemlju uspeh reprezentacije u Nemačkoj bio još značajniji” (a ne kao tamo neka Finska!).

Sad zlobni će reći kako Koštunica nije za selektora. Prvo, šta god poželi ili za šta se založi to mora da propadne (i te kako!), a drugo čovek je bez razmišljanja primio dres argentinske reprezentacije ne sluteći da nam ti isti Argentinci potajno rade o glavi. Moja logika je malkice drugačija. Premijer možda nema pojma o modernom fudbalu (osim onoga što mu napišu Tijanić i Đurić a Boga mi i bata Rade iz BIA-e) ali nema ga ni većina domaćih sportskih radnika te su tu jednaki. Drugo, uvek je voljan da odreši državnu kesu za opštu stvar, pa kad propadamo da bar bude “muzike”, i konačno, slutim da bi pod Vojinom “dirigentskom palicom” srpska reprezentacija pobrala makar simpatije publike na međunarodnim takmičenjima. Kako da publika ne zavoli fudbalsku reprezentaciju koja igra u isusovkama po suvom a u potkovanim opancima po kiši, u vezenim gunjčićima i 3/4 čakširama, sa obaveznom kamilavkom na glavi …

Ako se kojim čudom ovo i ostvari (a vreme čuda nam tek dolazi) tražim makar zahvalnicu (i procenat, i procenat!) za inicijalnu ideju o još jednom uspešnom srpskom brendu kojim ćemo konačno pokoriti taj spoljni Svet.

Tomo Zorić :: LIK!

U oštroj konkurenciji za naj “biser mudrosti” povodom ubistva “zaštićenog” svedoka-saradnika Zorana Vukojevića na javnoj sceni tužne države sa tužnim Premijerom zablistao je portparol specijalnog tužioca – Tomo Zorić. Ukratko, nakon ubistva “zaštićenog” svedoka u mrtvoj trci između ministra policije, direktora BIA-e i kancelarije specijalnog tužioca ko će uspešnije ubediti javnost da se Vukojević zapravo samoubio (još onomad kad je odbio “novozakonsku” ponudu policije da bude zaštićeni robijaš umesto dosadašnjeg statusa zaštićenog slobodnjaka) vrpcu “mudosti” prvi je probio mlađahni Zorić.

Naime, dan nakon ubistva Vukojevića, Zorić u izjavi za medije u potpunosti abolira od odgovornosti kako državu tako i policiju koje, po Zorićevom tumačenju, od 1. januara ove godine podrazumevaju (novozakonski) da svedok-saradnik sam prihvati da ga čuvaju u policijskoj ustanovi zatvorenog tipa i to tipovi koje po sopstvenom nahođenju odredi ministar policije. Vukojević je svesno odbio da prihvati status zatvorenika koga čuvaju “ministrovi” policijajci i odlučio da se o svojoj bezbednosti sam stara – kao bivši policajac verovatno je najbolje znao kako bi ga bivše kolege “sačuvale”. Danas, tri dana nakon prethodne izjave, mladi Zorić zabija tricu! Sada u ulozi da “tumači” zahtev specijalnog tužioca za izmenu Zakona u delu zaštite svedoka saradnika koja bi svedoku-saradniku obezbedila zaštitu države bez obzira da li on to prihvati ili ne.

Mladi Tomo Zorić je zaista maestralno objasnio kako se Tužilaštvo “okuražilo” da menja Zakon tek po ubistvu Zorana Vukojevića, ključnog svedoka u sadašnjem i potencijalno budućim procesima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Kako Zorić kaže, parafraziram, “država efikasnost i kvalitet Zakona ceni na greškama koje se javljaju kao posledica tih Zakona”. U ovom slučaju na nečiju “radost”, greška jedne osione vlasti plaćena je ljudskim životima a poslata je i jasna poruka svim potencijalnim svedocima!

Najvažnija sporedna stvar na Svetu

Dok se B92 priprema da emituje specijalnu emisiju o ubistvu svedoka-saradnika na suđenju za ubistvo Premijera dr Zorana Đinđića, direktor BIA, kome je u opisu posla borba protiv organizovanog kriminala, u nedeljnoj Politici naširoko seiri o predstojećem fudbalskom šampionatu Sveta.

Raspričao se direktor Bulatović o predstojećem “pobedničkom” pohodu srbo-crnogoraca kao da ga Patrijarh kanda još nije preko šefa izvestio o rezultatima referenduma u Crnoj Gori i kao da to nije poslednji nastup fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore – valjda čovek preterano igra strategije na svom laptop-u pa je sledstveno izgubio i poslednji kontakt sa stvarnošću. Za kraj, direktor Rade, poručuje kako će Svet još jednom imati priliku da se uveri u kvalitet igre “evropskih brazilaca”.

Kako mu je krenulo – pre će “evropske brazilce” Svet prepoznati na srpskoj kriminalnoj sceni nego na travnatim terenima nemačkih gradova …

Šugica se duri

Objavljeni rezultati referenduma “drugog oka u glavi” primljeni su k’ znanju od strane vrlog nam Premijera. Budući da se Patrijarh i Sveti Sinod po tom pitanju još nisu izjasnili prezauzeti Premijer je shvatio da “Srbija ima i većih prioriteta” od priznavanja Crne Gore jer “država ne mora biti priznata da bi postojala”. Poslednja izjava Premijera teoretski jeste tačna ali zar Vlada na čijem je čelu nije mogla, makar iz pristojnosti, da prizna bar sopstveni poraz i faktički nastanak crnogorske države kao nama bliskog suseda?

Sećate se zadirkivanja iz detinjstva “šugica se duri … neće da se juri”? Tako i Koštunica i njemu bliske partijske poglavice. Nije im prošlo sa “potpomaganjem” jedne strane u Crnoj Gori, pa bi sad najradije da sve krene iz početka, i tako u krug dok ne dođu do “bogougodnih” rezultata referenduma a ako već ne može iz početka onda hajde bar da dezavuišu ono što se desilo. Bože moj, pa ipak je ovo “najefikasnija i najuspešnija Vlada” koju je Srbija ikada imala – nepogrešiva i bezgrešna – za razliku od “poslednjeg komunističkog režima u Evropi” (ko je rekao – SPS upravlja Vladom?) koga “naivno podržava” mrska nam Evropa.

Demokratski dijalog

Par dana nakon sahrane vrlog nam i još uvek dragog pokojnika na zidu ispred ulaza gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu, pisane ćirilicom, upotrebom metalnog ključa, osvanule su dve poruke – po jedna sa leve i desne strane – ravnopravno.

Poruka leva: (na slici, prvo idu srp i čekić, baš kako valja!)

“Narod će ga večno pamtiti, i će te u zaborav, bando izdajnika”

Poruka desna: (bez grafičkih simbola)

“Umro je naš Heroj, vi ćete svi na streljanje, bando izdajnika”

Da mi je jasno – jasno mi je – udružile se levica i desnica pa žale za smrću svog “heroja” pobednika NATO pakta i svih zavereničkih sila kosmosa, otvaraju “kolektivnu” dušu ispisujući grafite po zidovima, te krivicu kolektivno prebacuju na “bandu izdajnika” obojenu u žuto.

Nije mi samo jasno gde su grafički simboli desnice? Hoću reći ako već treba da streljaju bar da znam ko to strelja, ili ćemo ponovo da gledamo dobrovoljce i paravojce bez ikakvih ideoloških oznaka, ali ovoga puta kako oslobađaju po Srbiji.

Ostalo je sve već davno “oslobođeno” …