Će platim kol’ko košta … da košta

Kao da nije bila dovoljna jučerašnja izjava Ministra za infrastrukturu kako je vrednost autorskih prava koncesionara na Ugovor o koncesiji na auto-put Horgoš-Požega veća od vrednosti Ustavom propisanog društvenog uređenja danas se saopštenjem oglasio i Milutin Mrkonjić – potpredsednik Narodne Skupštine – najvišeg zakonodavnog tela ove države.

Mrkonjić je kao učesnik u saobraćaju 13. avgusta bio sudionik saobraćajne nesreće u blizini mesta Suljina česma kod Nove Varoši kada se vozilo kojim je upravljao sudarilo sa automobilom porodice Šopalović. Bračni par Šopalović smešten je, sa teškim telesnim povredama, u užičku bolnicu dok su njihova kći i sam Mrkonjić otpušteni nakon pregleda sa lakšim telesnim povredama. Iako još uvek nisu utvrđeni svi detalji ove nesreće, pa ni krivac, Mrkonjić se “prostodušno” ponudio da pomogne – spreman je da se u korist materijalne pomoći povređenima odrekne 6 (i slovima šest) svojih poslaničkih plata (bez prinadležnosti i potpredsedničkog dodatka). Sudeći po pisanju medija, “prostodušni” Mrkonjić ne izbija iz bolničke sobe porodice Šopalović, nameran da ih “ubedi” u iskrenost svoje ponude.

Iako verujem da ljude kroz život većinom rukovode principi dobra i socijalne pravde ipak mi je teško da poverujem da je neko tek tako spreman da sopstvenu porodicu liši prihoda za život na šest meseci zarad pomoći drugome, posebno ako nije kriv, ili se pak ne oseća krivim, za nanetu štetu. A možda je u pitanju i prosta računica jer krivica za saobraćajnu nesreću sa teškim telesnim povredama kao posledicom za sobom povlači i krivičnu odgovornost i (verovatan) gubitak poslaničkog mandata kao i gubitak prinadležnosti do kraja mandata (nasuprot 6-omesečnim primanjima). Uostalom istraga, kojom rukovodi opštinski tužilac u Novoj Varoši Ljubiša Dragašević, još nije dala rezultate … a kad će ne znamo … možda da k’o Veljo, umesto utvrđivanja odgovornosti i činjenica krenemo da se preračunavamo pa kud puklo da puklo – jer za Boga, pa sve ima svoju cenu!

Poreznici za primer

Muke sa kragujevačkim gradskim budžetom, opterećenim kreditima banaka, megalomanskim obećanjima i ispunjavanjem “obaveza” prema sponzorima predizborne kampanje, traju već par godina unazad. Krajem prošle i početkom ove godine, prenošenjem funkcije ubiranja poreza na imovinu na lokalnu samoupravu, gradske vlasti slavodobitno su najavljivale “konačno rešenje” svih svojih budžetskih muka, ali avaj … kad neće ono neće. Dobrano su se kragujevački “dobrotvori” pripremili za preuzimanje kontrole nad poreskim obavezama svojih podanika, zaposlilo se kojih 30-ak mladih i podobnih da hefta uplatnice i udara pečate na rešenja i opomene, angažovane su “dobronamerne” omladinske zadruge za raznošenje rešenja, urađen kompjuterski program i kupljena računarska oprema, renovirao se novi prostor za gradsku poresku upravu, ali … kada je do 15. marta trebalo pokrenuti “mašineriju” i rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za 2007. dostaviti na adrese građana, uvek voljnih da finansiraju kapitalne projekte lokalne vlasti – ŠIPAK!

Rešenja ni od korova, ni izvinjenja, samo pomeranje roka za dostavu istih za jun mesec – a vi drugarice i drugovi građani jebite se pa plaćajte kao prošle godine ili na sud! Sad ako ste pomislili da su rešenja stigla u junu – prevarili ste se – u junu niko nije ni pominjao poreska rešenja, bilo je prečih stvari – prikupljanje para od javnih komunalnih preduzeća, pardon, sponzora, za pokrivanje dubioza nastalih tokom 3-omesečne proslave dana Grada – Đurđevdana e da bi malo zatim iz budžeta bile krpljene dubioze istih tih komunalnih preduzeća. Krajem jula su svečano otvorene nove, renovirane, prostorije gradske poreske uprave, ni reči o zakasnelim poreskim rešenjima – jebiga svi su na odmoru i vlast i građani a i julske vrućine su brate nezdrave po organizam samo još fali stres od poreskog rešenja. Konačno početkom avgusta kreću poreska rešenja u najavi. Prva se javila drugarica načalnica poreskog odeljenja Mirjana Jevđić-Stanarčić e ne bi li ljubezne graždanke i graždane obradovala kako su rešenja, njih preko 40,000, konačno štampna, sve lepša i starija (čitaj tehnički preglednija da građani imaju jasan uvid u svoja dugovanja) uz napomenu kako je – Kragujevac prvi grad u Srbiji koji je potpuno spremno prihvatio ovaj posao. Grad je opredelio i tehnički opremio prostor u ulici Cara Lazara 15 (3 neparna broja od mene) kao i jedan šalter u zgradi Gradske uprave koji će takođe biti na usluzi građanima.”

Ma divota, sreći nikad kraja da se koliko sutra nisu u duetu (bez kormilara) oglasili gradonačelnik i načelnik gradske uprave za ekonomiju i finansije u glas kukajući kako situacija s’ budžetom nikad nije bila gora, ali prema njihovim očekivanjima (dubljim od nade) “situacija bi trebalo da bude prevaziđena najkasnije do septembra do kada će biti obavljeni dogovori oko prodaje novih lokacija i investicija, a očekuje se i da nova poreska politika počne da deluje i procenjuju da bi naplatom poreza (porez na imovinu, gradska renta, taksa za isticanje naziva firme) u gradsku kasu trebalo da se slije oko 200 miliona dinara, odnosno 450 miliona dinara ako se uračunaju i dugovanja poreskih obveznika” (o.a. građani za porez na imovinu duguju 108,5 a samo Grupa Zastava 250 miliona dinara). Sad malo da zastanemo – 200 miliona kad se sabere sa 358 miliona dođe mu, brat bratu, 558 miliona u klasičnoj algebri ali u narodnjačkoj matematici, kako smo proteklih godina naučili, ili važe neka druga pravila ili će naplata dugovanja ići po nekom samo vlasti znanom receptu. Kako bilo, vlast bi bila prezadovoljna da naplati i pola dugovanja a poreska uprava, koja pored funkcije određivanja i naplate vrši i poresku kontrolu, kako odgovorni načelnik gradske uprave javlja, sumnja da 20,000 kragujevčana uopšte nisu ni prijavili imovinu pa se za njima “intenzivno traga“.

Dan kasnije, po sistemu toplo hladno, saznadosmo i da je kompjuterski program urađen u domaćoj radinosti za potrebe kragujevačke poreske uprave najbolji na Svetu celom! Gledali ga, kažu, kolege iz Kruševca, Novog Pazara, ni prestonički gradski poreznici mu nisu našli manu a prethodni program poreske uprave Ministarstva finansija zaostaje za najmanje dva koplja. Isti onaj načelnik uprave za ekonomiju, budžet i finansije koji je koliko prethodnog dana kukao na rupe u budžetu zbog kašnjenja priliva u isti, sad se na sva usta hvali kako je Kragujevac prvi odradio posao sa rešenjima za porez na imovinu.

Kao svaki redovni konzument informativnog sadržaja nacionalnih i lokalnih medija, ponadah se da će te baba-roge od rešenja zaista biti vredne uloženog truda, 5-omesečnog kašnjenja u isporuci i 2-omesečnog probijanja zakonskog roka za utvrđivanje i dostavu. K’o oze’bo sunce čekao sam da se čudo od rešenja nađe i u mom sandučetu, obilazio ga, sanduče, pet puta dnevno, k’o da klanjam, glancao i podešavao za ruku člana/članice anonimne ali dobronamerne omladinske zadruge, da se dete ne muči – ko zna koliko je to ultra-mega-super-kul tehnički preglednije i sa jasnim uvidom u dugovanja rešenje … i … stiglo! Ma živ sam se pojeo kad sam ga video na stolu u dnevnoj sobi, majka ga otela iz ruke dostavljaču, žao mi onolikog truda oko sandučeta … pogledam, imam šta i da vidim. List papira na ime pokojnog oca, štampan s’ obe strane – s’ jedne Rešenje, s’ druge Obrazloženje – priheftana opšta uplatnica, iznos na uplatnici ostavljen prazan na volju uplatiocu jer nigde ni slova o stanju na poreskom računu – nit’ koliko sam dužan, nit’ koliko sam preplatio (bez kamate, naravno). Čitam, okrećem, vraćam se na početak, još me sramota što se reč rešenje razbacuje posvuda velikim početnim slovom – jebote pa ispade da je taj okasneli isprdak od rešenja još malo pa u rangu kakvoga božanstva – rešenje pa Bog – a ti se žali ali ne kragujevačkim poreznicima već poreskoj upravi Ministarstva finansija uz lokalnu taksu od 70 dinara!

Pa zar ne rekoše odgovorni kako je Kragujevac prvi grad u Srbiji koji je potpuno spremno prihvatio ovaj posao, kako je kompjuterski program najbolji u Srbiji (još planiraju i da ga prodaju), kako će i nesavesni sugrađani konačno biti na’vatani na delu i privedeni poreskoj pravdi (Žalba ne odlaže izvršenje Rešenja) a rešenja biti tehnički preglednija i sa jasnim uvidom u dugovanja … 8 i po meseci sprcali u rešenja na kojima od jasnog uvida nema ni slovo U (veliko dabome) … pa ti sad budi pametan – plati koliko si dužan – plati ali šta? Ovako kako je ispade da kragujevačka vlast, k’o i svaka pilićarska družina, samo gleda da “izvaćari” koju kintu od sugrađana, znate one što čim vide koliki je ukupan iznos poreza isti odmah i uplate e ne bi li se prvo ratosiljali državnog nameta … jebiga ko će drugi da ih (po)drži na vlasti da ima jasan uvid u njihove račune i računice …

Živ, živ, živ niko nije kriv

Nezvani gost - limeni krov koji je donela oluja

Oluja koja je u petak protutnjala kroz Kragujevac i okolinu u naše malo dvorište donela je nezvanog gosta – limeni krov sa, kako smo kasnije ja i Milutin otkrili, zgrade u Glavnoj ulici udaljene kojih 100-njak metara. Ovo je već drugi put da letnja oluja u naše dvorište dovlači tuđe krovove, na svu sreću bez ozbiljnijih posledica ni po ukućane ni po samu zgradu. Početna tačka putovanja limenog krova bila je sa ravnog krova obližnje zgrade na kome je drug Predsednik (čovek se zove i preziva baš kao bivši Predsednik – Slobodan Milošević) kućnog saveta za sina proširio nekadašnju vešernicu, limenim krovom pokrio deo terase (ravnog krova) i tako se (bespravno?) proširio za kojih 20-ak kvadrata sa prelepim pogledom u strogom centru Grada. Srećom limeni krov je na svom putu srušio (i drugi) zidani odžak i polomio limeni dimnjak restorana u podrumu susedne kuće što je bilo dovoljno da ne uleti u atelje u kome sam se ja u trenutku “sletanja” nalazio na zadatku “spašavanje elektronike od gromopuca“. Komšijski poklon je pokidao strujne vodove i odbio se od zida kuće, tik ispod prozora ateljea, da bi putovanje završio u hrizantemama.

O.K. nevreme je prošlo, krenulo se sa utvrđivanjem štete. Ništa naročito – palo par crepova, na par mesta vetar je nanosio kišu, malo prokislo – kažem ništa naročito, dešava se. Odsečem one pokidane žice od struje, još su pod naponom, da se neko ne “opeče”, operem dvorište od blata pa hajde da vidimo čiji je krov – veliko parče ne mogu sam da ga pomerim pa bi red bio da vlasnik sam dođe po njega. Slučajno nađem stan čiji je krov sleteo u moje dvorište, skupile se komšije pa kofama i krpama skupljaju vodu i raščišćavaju lom. Kuc, kuc, dobar dan, takva i takva stvar, vaš krov … polomio odžake, udario u kuću, pokidao struju … Mislite da me čovek pitao (a znamo se iz viđenja 10 godina) da li je njegov krov koga povredio, treba li da nadoknadi štetu – jok bre, još počeo meni da kuka kako mu je to već druga godina za redom kako mu oluja nosi krov … sve mu poplavilo … dnevna soba (sa pogledom na grad iz ptičije perspektive) uništena … još i njegov izlapeli otac, drug Predsednik, koji je onako polupokretan dotrčao s’ drugog sprata poče da me davi … molim lepo … dođite vi kad tu završite po svoj krov i nosite se svi zajedno u tri lepe … ne baš tim rečima … jebiga dete Milutin bio sa mnom … vratim se kući da čekam vatrogasce ili ekipu elektrodistribucije da otkače onaj odžak od restorana koji se drži na komšijskom elektrovodu …

Sad stvarno ne znam šta da radim – mislio se da “komšiju” prijavim za ilegalnu gradnju, za ugrožavanje opšte bezbednosti lica i imovine, da mu poruše tu ekskluzivu “od oca je ostanulo sinu” ali me onda k’o grom iz vedra neba opasulji izjava glavnog gradskog menadžera, drugog čoveka lokalne vlasti, beskompromisnog borca protiv građevinske mafije u predizbornoj kampanji, Nebojše Vasiljevića a.k.a. tata Brade (tako ga zovu poslovni drugari – vlasnici bašti po pešačkim zonama i kragujevačkim pasažima). Kaže čovek kako su krovovi leteli uglavnom sa bespravnih objekata i zgrada nadzidanih pre desetak i kusur godina. Al’ ne lezi vraže, dodaje tata Brada, sad je teško utvrditi ko je za to kriv, ko su investitori a ko su bili nadzorni organi!!! Živ, živ, živ niko nije kriv! Puj pike ne važi, dodaje tata Brada, nema veze da li je objekat legalan, ako je bilo štete, svima ćemo da udelimo foliju, salonit i crep, naravno uz potvrdu mesne zajednice i samo sa “odabranih” stovarišta. Sad što je jedno od “odabranih” stovarišta komision (STRK Tajna) koji je registrovan za prodaju peciva i kolača, nije bitno, gazdaričin muž drži drugo “odabrano” stovarište (SZTR Gigant) odmah tu u blizini pa će on, verovatno kolicima, da dobaci … jebiga gre’ota da se vlast i njojzi bliski na toliku štetu ne “ugrade” bar malo … a ja da prijavljujem onog nesrećnika za 20 kvadrata … pa jebote nisam toliki skot da čoveka namestim da ga oderu “gradski stručnjaci” za legalizaciju objekta a meni njegov krov ionako ne gine koliko kod sledeće oluje …

Grafit za Ginisa

… jebiga i nije neki naslov ali konačno i (moj) Kragujevac da rezerviše mesto u svetskoj knjizi rekorda, makar i po dužini platna iscrtanog grafitima. 24 časa, 30-ak mladih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Italije, Nemačke i Hrvatske (polaznici Međunarodnog kampa prijateljstva), mnoštvo raspoloženih kragujevčana, voljnih da pomognu, 800 i kusur sprej kanistera sa bojom bilo je dovoljno da popuni 605 metara platna razapetog na ulazu u kragujevački Veliki Park. Nažalost, tokom 24-očasovnog pokušaja morala je da interveniše i policija, oko 1 sat po ponoći, kako bi sprečila dva mlada čoveka (opčinjena isecanjem i kidanjem platna, ha, ha, ha) da platno vandalizuju i tako ometu učesnike u postavljanju rekorda. Pošto je novi rekord ipak postavljen preskočiću opis sadržaja grafita (većinom reklame sponzora koji su obezbedili “farbu”) a u prilogu evo dve sličice snimljene po “obavljenom poslu”.

Kragujevački grafiti - rekord za Ginisa
Okolo naokolo – grafiti svuda!

Milutin ispred grafita za Ginisa
Mali Milutin u sukobu sa umetnošću