FIFA na tapetu

Postavka kako moć čini osnovu međunarodnih odnosa izgleda ne važi samo u politici već i u drugim sferama društvenog života, fudbalu na primer! Na nedavno održanom 57. kongresu FIFA (Međunarodna asocijacija nacionalnih fudbalskih saveza) Brazil i Argentina, dve velesile u fudbalskim merilima, uspešno su lobirale za zabranu međunarodnih mečeva na nadmorskim visinama preko 2,500 metara, potaknute pre svega lošom igrom svojih reprezentacija u mečevima “na ređem vazuhu i sa manjim procentom kiseonika”.

Ovakva odluka pod pritiskom “moćnih” izazvala je pravu buru negodovanja “ugroženih” u Boliviji, Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu – kako sportista tako i političara. Bolivijski Predsednik Evo Morales, zaljubljenik u fudbal kako se sam predstavlja, zajedno sa ministrima svoje Vlade odigrao je četiri fudbalske utakmice u La Pazu na nadmorskoj visini od 3,600 metara kako bi pokazao da je moguće igrati na visinama, i uz opasku “da ako moji ministri i ja možemo da igramo bez problema na ovoj visini, ne vidim zašto to ne bi mogle i zvezde svetskog fudbala”. I u ostalim “visokim” zemljama planirani su protesti i “pokazne vežbe” iz “visinskog fudbala” a Evo Morales je za 6. jun najavio i sastanak na najvišem nivou predstavnika “ugroženih” zemalja uz upozorenje kako “bez sporta – bez fudbala – neće biti ni jedinstva u Južnoj i Latinskoj Americi”.

Imajući u vidu reputaciju Moralesa koji ne samo da je veliki zaljubljenik u “najvažniju sporednu stvar na Svetu” već i jako uticajan i uporan, čak tvrdoglav, političar FIFA je takođe zakazala razgovor sa predstavnicima saveza koji su pogođeni ovom odlukom za 14. jun u Asunsionu, Paragvaj.

Štazi je ponovo u modi

U susret samitu G8 koji će se u junu održati u nemačkom mestu Heiligendamm, na obali Baltičkog mora, tamošnja policija “dosetila” se metoda koje je nekada koristila zloglasna istočnonemačka tajna policija Štazi. Kako bi kolegama na ulici omogućili da što lakše iz mase izdvoje “bezbednosno-zanimljive” demonstrante nemačka policija trenutno “puni” bazu sa uzorcima mirisa hiljada potencijalno nasilnih anti-globalista, protivnika politike G8 koji se od “sumnjivih lica” uzimaju tokom nenadanih pretresa stanova.

Slične metode koristio je i zloglasni Štazi kako bi “pod kontrolom” držao disidente a tegle sa tako prikupljenim mirisima i danas se mogu videti u nemačkim muzejima. Petra Pau, poslanica opozicione levice, tvrdi kako je to “još jedan korak dalje od demokratske države prava ka državi sa preventivno bezbednošću” i dodaje kako “država koja usvaja metode Štazija sama sebi oduzima legitimitet demokratije”.

Pa se vi sad žalite kako Srbija nikako da se reši starih kadrova iz BIA-e!

Kad ja tamo …

… a ono ni manje ni više već mumificirano telo prethodnog vlasnika. Španac Gordi Giro jedan je od mnogih koji je odlučio da sebe počasti stanom u odmaralištu Rosas na Kosta Bravi na prestižnoj španskoj obali. Gordi je novi stan potražio i kupio na aukciji, prethodno ga i ne pogledavši. Jedino što je znao bilo je da je stan na aukciji jer je prethodni vlasnik kasnio sa otplatom stambenog kredita. Kada je Gordi odlučio da se početkom nedelje useli u svoj “mirni kutak” sačekao ga je “lično” prethodni vlasnik. Na sofi, u dnevnoj sobi, Gordijevog stana “sedela” je mumificirana Maria Luiza Zamora. Po nalazima obdukcije Marija je umrla prirodnom smrću davne 2001. godine a morski vazduh doprineo je da se telo mumificira. Marija je živela odvojeno od porodice pa ni suprug ni deca koji žive u Madridu, proteklih šest godina nisu prijavili njen nestanak. Gordijevim “otkrićem” rešena je i misterija neplaćenih rata stambenog kredita …

Posle svega tri dana pre roka

… ili ti jebi se ti malo sama sa sobom Evropska Unijo! Vala baš!

Kada je u martu 2003. godine ubijen Zoran Đinđić u netom pokrenutoj akciji Sablja privedeni su između ostalih savetnici Vojislava Koštunice Aco Tomić, general u penziji, nesuđeni šef VBA, i Rade Bulatović, tada savetnik a danas direktor BIA. Držalo ih u pritvoru zbog laži a pustilo nakon “upozorenja” od strane tadašnjeg šefa beogradske kancelarije OEBS-a Mauricia Masarija kako je uprkos svemu “Koštunica glavni političar“. Posledice tog “upozorenja” trpim na svojoj jugoistočno-evropskoj koži tri godine. Tri godine gledam kilave Radovane, knjigoubice, trafikante i kapitalce kako se iživljavaju nad zdravim razumom. Masari je krajem 2005 dig’o dupe i otišao iz Beograda na “novu dužnost”.

Nakon ustoličenja “grobara iz Kragujevca” na mesto “precednika” Skupštine ponadao sam se da je svemu tome došao kakav takav kraj – zombiji su prelomili i trpeljivo prevukli kod sabraće – mislim se gotovo, istrpim suludu bratiju još malo i to je to – nema više! Oni će odma’ da se rasporede na strateška mesta za ubiranje pazara, malo buču više kradu i “kraduckaju” i za 2 godine,baš nekako kad treba starije dete da mi pođe u školu – GOTOVI SU! Al’ ne lezi vraže! U komentaru na sopstveni post rekoh i sam “ako ne dođe neki novi Mauricio Masari” i evo k’o da su me čitali. Nagurili sa svih strana, te Solana, te Ren, Kurta i Murta sa diplomatskim pasošima EU, i naposletku Angela Merkel – nemački Kancelar nam ga zapečati, baš onako kancelarski! Evropa je rešila (sebi) jedan problem ali za par godina/meseci, na sledećim izborima, sumnjam da će i članstvo u EU i po 1,000 Evra “na ruke po glavi stanovnika” Srbiju spasiti apsolutne radikalske većine u Skupštini – Angela Merkel sigurno neće – živi bili pa videli …

Znači opet ista bratija u epizodi “Jebanje ostataka Srbadije u zdrav mozak”, sa i bez anstezije, već po stranačkoj pripadnosti i ličnom izboru (ovo će ionako biti jedini mogući lični izbor). Nego zaboravih da pitam – jel’ se Gradimir Nalić računa u nestranačke ličnosti?

Špijunska slagalica

Stasi slagalica
Izvor: Frauenhofer Institut

Kada je davne 1989. godine pao Berlinski zid i tako simbolično označio kraj hladnoratovske ere agenti ozloglašene istočnonemačke tajne policije Štazi (Stasi) na froncle su iseckali arhivu od 16,250 registratora odnosno 45 miliona dokumenata. Uglavnom, dosijea sopstvenih agenata i “sumnjivih lica” sa obe strane zida nadajući se da će tako u “ropotarnicu historije” zakopati sopstveni prljavi veš. Al’ ne lezi vraže – počev od 1995. godine 24 službenika nemačke Vlade radi na mukotrpnom poslu sklapanja kockica froncli – do sada su “kompletirali” 323 registratora a prema procenama stručnjaka za ceo posao, ovim tempom, trebalo bi im oko 600 godina. Iz razloga vremenskog ograničenja nemačka Vlada u saradnji sa berlinskim Frauenhofer Institutom za proizvodne sisteme i tehnološki dizajn finansira projekat vredan 6,3 miliona Evra usmeren na izradu softverskih rešenja za rešavanje “slagalice”. Naučnici sa Frauenhofer Instituta nadaju se da će primenom novih softverskih rešenja ceo posao biti u mogućnosti da završe u vremenskom okviru od 4-5 godina što će svakako obradovati žrtve i rastužiti bivše agente istočnonemačke tajne policije. Koliko sam ja razumeo ono što je izneto na sajtu Frauenhofer Instituta preostali delovi slagalice će biti skenirani, softverski poređeni po obliku i veličini, a zatim ručno proveravani pre konačnog uklapanja u slagalicu.

Što bi Rade Marković rekao: “Spali te papire i Bog da te vidi!” (Izvor Insajder B92 – Rukopisi ne gore, 1. deo, emitovan 15. novembra 2004)

Samo smo se šalile

Dve australijske tinejdžerke (16 godina) osuđene su pred Sudom u Pertu, Australija, na doživotne kazne zatvora (minimum 15 godina) zbog ubistva Elize Džejn Dejvis 18. juna 2006. godine dok su sa žrtvom boravile u rudarskom gradiću Koli.

Ovako drakonske kazne direktna su posledica priznanja koje su dve 16-ogodišnjakinje iznele pred Sudom i odsustva kajanja zbog samog čina. Po sopstvenom priznanju njih dve su tokom jedne večeri u Koliju raspravljale o činu ubistva i tome kako ni jedna nakon samog čina ne bi osećala kajanje. Kako bi dokazale svoje “tvrde stavove” odlučile su se na ubistvo drugarice koja je u vreme njhove rasprave spavala u susednoj sobi. Obukle su staru odeću i prijateljicu zadavile žicom od zvučnika da bi njeno telo potom zakopale ispod kuće u kojoj su boravile. Nakon ubistva prijavile su nestanak svoje prijateljice i same uzele učešća u potrazi za njom. Par meseci nakon ubistva devojke su se same prijavile policiji, ne zbog kajanja već stoga što su zaključile kako je “grob” u koji su zakopale žrtvu “suviše plitak” te da će ih policija kad tad otkriti. U svojim izjavama pred Sudom nijedna nije iskazala ni najmanje kajanje zbog ubistva – jedino objašnjenje koje su pružile bilo je kako su “svesne da je loše ubiti, ali da su htele da to i iskuse”.

Rezervni mladoženja

Seljani okupljeni na venčanju u selu u pokrajini Bihar u Indiji, oberučke su prihvatili “zamenu” maldoženje pred sam početak svadbene ceremonije. Neee, niste pogodili, nije reč ni o kakvoj epskoj ljubavi niti o indijskim Romeu i Juliji, objašnjenje je daleko prozaičnije. Naime, mladoženja je na svadbenu ceremoniju, koju u Indiji tradicionalno organizuju mladini roditelji, sa svojtom pristigao već dobrano “pod gasom”. Pripiti mladoženja vređao je goste na ceremoniji sve dok potonjima nije prekipelo te su ga domaći (pro)oterali iz sela. Da bi sačuvao čast obe porodice mladoženjin mlađi, naravno i trezniji, brat je “dragovoljno” uskočio na počasno mesto kraj mlade te je svadba ipak održana. Nesuđeni mladoženja se par dana nakon incidenta uz suze izvinio izražavajući strah da će se o njegovom podvigu raščuti te da mu se više nikada neće pružiti prilika da se oženi.

Žene će nam doći glave!

Današnji Washington post objavio je zanimljiv članak glede prihvatanja “štedljivih sijalica” (CFL – Compact Fluorescent Light) u američkim domaćinstvima. Sudeći prema podacima i primerima iz života iznetim u članku glavna prepreka većoj upotrebi “štedljivih sijalica” su žene. Iako u istraživanju žene kažu kako su “više nego voljne” da izmene svoj način života kako bi pomogle okolini s’ druge strane u velikoj većini nisu spremne da u svoje domove unose “ekološke novotarije” poput CFL sijalica. Kontradiktoran stav polova prema ekologiji prenosi se u gotovo istovetnom odnosu i na uspeh u prodaji CFL sijalica u supermarketima (koje tradicionalno koriste žene) i u specijalizovanim radnjama sa alatima i kućnim “džidža bidžama” (u kojima radije slobodno vreme provode muškarci). Objašnjenje za ovakvu razliku među polovima između spremnosti da se prihvati ekološki pogled na svet i da se preduzme akcija istraživači nude kroz opis tipičnog procesa “uvođenja” štedljivih sijalica u domaćinstvo:

Suprug uglavnom kupi i donese CFL sijalice i odmah ih razmesti po kući, naravno, bez ikakve diskusije sa svojom boljom polovinom. Supruga uđe u sobu, upali svetlo i – dođe do prekida filma. To je trenutak u kome se stvara negativan stav prema CFL sijalicama kod žena, posebno ako je suprug spreman da rizikuje i sijalice “bez pitanja”postavi u ženska “svetilišta” poput spavaće sobe i kupatila.

Nakon čitanja ovog dela članka morao sam da primetim kako i pored velike u razlike u tržišnom udelu klasičnih i štedljivih sijalica nema velike razlike u “ljudskom” faktoru između Srbije i Amerike. Štedljive sijalice traju duže, troše manje i doprinose smanjenju emisije ugljen-dioksida, samim tim i globalnog zagrevanja, problem je što su CFL sijalice skuplje 5-8 puta od klasičnih i što je svetlost koju emituju “pomalo tmušna” (citat). Australija je prva zemlja koja će klasične sijalice izbaciti iz upotrebe do 2009. godine a njen primer sledi i pokrajina Ontario u Kanadi koja isto planira do 2012. godine. CFL sijalice su bolje prihvaćene u bogatijim zemljama, Japan – 80%, Nemačka – 60%, Velika Britanija – 20%, nego u zemljama u ravoju i onim najsiromašnijim, pre svega zbog velikog početnog ulaganja i nižeg nivoa ekološke svesti, a možda je razlog i to što muževi u Japanu, Nemačkoj i Velikoj Britaniji imaju više smisla (vremena i strpljenja) za komunikaciju sa svojim suprugama …