Sad mi je lakše
Sad kad mi iz SBB-a stiže jasan signal da ću pregurati 56-tu nekako mi je lakše – mislim trebaće neko da plati tih 0,01 Mb 2025. godine !
Sad mi je lakše
Tag Archives: Srbija
Mango, Kivi, Zara i Banana
U jednoj državi na brdovitom Balkanu živeli su zajedno Mango, Kivi, Zara i Banana. Isith su godina svi tamo stigli, isti im je bio generalni distributer (ovo više onako poetski premda nije daleko od istine), isto su im tekli trgovački dani, na iste (ohoho) profite svi su se svikli i svima je zapretila radikalska neman u jednom danu. “Mala” sestričina jednog Funkcionera prva je primetila radikalsku neman koja se razjapljenih čeljusti i zažarenih očiju, besprizorna i strašna kao pojava, ustremila na ono najsvetije u maloj, takorekuć majušnoj državici, silom prilika smeštenoj na brdovitom Balkanu – “iskustvu šopinga u Zari i Mangu”. Uplašena za budućnost svoje zemlje, još više da bi mogla ostati uskraćena za bezbrižna tinejdžerska popodneva provedena u lakomislenom trošenju novca svojih roditelja na krpice i lutkice, nabavljane po evropskim a prodavane po srpskim cenama, mala sestričina odlučila je da se uprkos strogim porodičnim pravilima glede nepotizma za pomoć obrati svom voljenom ujaku … ostatak priče znate … Ujko je pred milionima hiljada svojih simpatizera svečano obećao kako će u zemlji na brdovitom Balkanu Zara i Mango “na vjeki vjekov” prodavati krpice i lutkice (po najvišim cenama u Evropi), zarekao se kako će svi tinejdžeri (i oni koji se tako osećaju pa imali pravo glasa ili ne) i dalje bezbrižno moći da spavaju i sanjaju slatke “šoperske” snove.
Nama ostalima, koji nismo te sreće da budemo ujkine mezimice, ostaje da biramo – da sisamo kiseli kivi il’ da se “prebačimo” na banane. Ja lično biram bananu – bar će mi biti jasno što nakon svakih izbora imam osećaj da sam ispao majmun!
Gotovo – nema više Veličković bloga!
Umesto da ovaj 601. jubilarni članak bude posvećen nekim važnijim temama prinuđen sam da nakon 5 godina postojanja najavim gašenje Veličković::blog-a.
Kako, zašto?
Otpisao mi Sale nacionale na onaj benigni post o “kreativnim” porukama na ruskim glasačkim listićima:
Takodje, ja razumem da ti primas kintu od Amera jer radi(s/o) za njih, svako treba da hrani svoju porodicu, i da to podrazumeva da jednostrano gledas na politicke prilike u Srbiji i Svetu. Samo me zanima da li ti u to stvarno verujes?
Razmišljao sam se da obrišem ovaj Saletov komentar jer u njemu ON na jednostavan način, kao od šale, otkriva javnosti sve moje devijantne sklonosti ka zapadnoj kulturi i demokratiji, kao i “poslovne odnose” sa Amerima!!! Iz razmišljanja “obrisati – ne obrisati” trgnuo me poziv “moje veze” iz Vošingtona, kaže XXX,
“Bratislaue, vot iz Sale-nejšnale radila na tvoj veblog? MI ovako više ne može raditi sa tebe! MI tebe mora irejz sa pablik pej-rol sad kad cela vrld zna istina o tebe nama ne trebala tvoji srvisis – mi tebe ne slala marke, funte, dolari nou mor …” (ostatak razgovora je više ulizivanje i moljakanje privatne prirode pa ga i ne prenosim).
Stranicu na ovom blogu na kojoj su svi detalji moje saradnje sa “Amerima” sam, prema menjualu, kodirao potpuno neutralnim naslovom “O autoru” – čisto da nekome (prevashodno srpske strane) ne bi palo na pamet da je otvori u potrazi za informacijama o meni a da s’ druge strane ispoštujem obavezu prema “javnosti u radu” američkih “službenika” u rasejanju. Da bi neko uopšte i došao do te stranice preko pretraživača morao je da za pretragu koristi kriptične izraze poput “Veličković blog” i “Bratislav Veličković”. Čak sam išao toliko daleko da sam sve stranice pisao latinicom kako bi potencijalnim srpskim “istraživačima” otežao dešifriranje teksta, “kačio” slične stranice gde god sam stigao, na tuđim blogovima sam se istim tim kriptičnim izarazima potpisivao u komentarima kako bi pretrage vratile više rezultata – uzalud! U svom oholom i prepotentnom odnosu prema srpskom, a Boga mi i ruskom, narodu zaboravio sam na nepatvorenu srpsku karakterologiju koja svoj puni potencijal iskazuje kod pojedinaca kao što je Sale-nacionale!
RAZOTKRIVEN SAM – GOTOVO – NEMA VIŠE !!!
Eto Sale, ako ti je cilj bio da mene i moju porodicu ostaviš bez “najznačajnijeg” izvora prihoda – uspeo si u tome. Ako ti je cilj bio da iz srpske blogosfere ukloniš ovaj blog prepun baljezgarija o pravu na izbor, svakovrsnoj ravnopravnosti i jednakosti svih i za svakoga – i u tome si uspeo. Iako sam ovih dana u gužvi oko gašenja bloga (koji je tvojim lucidnim otkrovenjem izgubio svoj smisao) i nalaženja novog finansijera ipak često razmišljam o tome kako si TI Sale, svojom genetski usađenom srpskom pronicljivošću i upornošću, uspeo da razotkriješ sve moje tajne. A nije da se nisam potrudio da ispoštujem sve preporuke iz “Srbijan Spaj Menjual” (podsetnik – javi “našima” da menjual treba da se izmeni ako hoće da pričaju sa tobom).
P.S. Sale ako već koristiš latinicu u komunikaciji moram da ti skrenem pažnju da u mojoj kopiji “Регулироват сербски шпијонов”, koju sam pre par dana dobio od potencijalnog poslodavca, postoji i poglavlje “Defamacija protivnika” (Враждебное Шельмование). U njemu se između ostalog, kao jedan od uspešnih metoda pominje i eliminaciju protivnika po osnovu korišćenja “nepravovernog” alfabeta ili pak stranih izraza – ovo čisto pišem tebe radi – da ne bude sutra, kad neki “mladi međed” krene da te pljuje što si pisao latinicom, “nisam znao, niko mi nije rekao!”
Podsetnik za izbore
U susret očekivanoj odluci novo-starog predsednika Republike Srbije o raspisivanju parlamentarnih izbora za 11. maj ove godine možda nije zgoreg pogledati kako su ruski birači na nedavno održanim predsedničkim izborima iskazali “kreativni prezir” prema “Putinovoj demokratiji” …
Iako se na jednom od listića likom i imenom pojavljuje Putinova “tajna ljubav” – pudlica Koni, koja je na ovom blog-u ranije već spominjana, moj favorit je svakako nepoznati glasač koji je listić sa “odabranim kandidatima” posudio svom papagaju kao i “originalna” poruka – “Make erection, not election”.
Svakako ne propustite priliku da se zabavite i malo podsetite kako ćirilice, tako i ruskog jezika – trebaće vam itekako u godinama koje dolaze!
Svetlost za kriminalce
Nezavisna Svetlost, 28. februar 2008. godine (klikni na sliku za celu stranu)
U najavi nove uređivačke koncepcije jedinog kragujevačkog nedeljnika “Nezavisna Svetlost” po prvi put se na srpskom medijskom nebu najavljuje specijalizovana rubrika za “kriminalce, siledžije, kokošare i njima slične s’ onu stranu zakona”. Ono jeste da smo od ranije upoznati sa konceptima poput “novinara mafije”, “mafijaških listova” i “kriminalnih medija” ali ovaj put sve pohvale i pokude za ovako originalnu zamisao treba poslati na adresu “Nezavisne Svetlosti”.
Kad vam neko piše – odgovorite!
“Драги пријатељи,
Желим да вам захвалим што сте допринели да заједно остваримо велику победу!
Ово нису били обични избори, бирали смо више од председника. Бирали смо будућност наше земље. Зато је врло важно да смо целом свету послали јасну поруку – Србија жели да освоји Европу!
За нашу идеју гласало је више од 2 300 000 грађана.
За овако широку подршку, заслужни сте ви, јер сте не само својим гласом, већ и мотивацијом ваших пријатеља, познаника, колега, комшија, суграђана и породице, успели да окупите све оне који желе бољи живот и знају да само у Европи тај циљ може бити испуњен.
Подршка свих вас је велика част, али и више од тога, велика мотивација да још брже и одлучније наставим да радим на остварењу важних циљева за које смо се заједно изборили.
Један велики резултат је постигнут, али пред нама је још много изазова.
Пред Србијом су велика искушења, нарочито када се ради о будућности нашег Косова и Метохије као и о нашем напредовању на путу европских интеграција.
Уверавам вас, да ћу ја лично, заједно са мојим сарадницима, уложити своје искуство, знање и енергију, и дати све од себе да испуним ваша очекивања!
Није далеко ни 11. мај, када ћемо на покрајинским и локалним изборима, уверен сам, још једном потврдити чврсту опредељеност за наше најважније циљеве: бољи живот грађана, демократске вредности и европски пут Србије!
Још једном, хвала вам што изабрали своју будућност.
Сигуран сам да ћемо врло брзо, освојити Европу заједно!С поштовањем,
Борис Тадић, председник”
Poštovani predsedniče,
ostadoh zatečen vašom zahvalnicom! Nije da nisam očekivo da se nakon ponovnog izbora za Predsednika Srbije zahvalite svim onim građankama i građanima Srbije koji su iz navike, vere, straha, protesta, gonjeni lošim uspomenama, ili prosto zapušenog nosa našli za shodno da zaokruže broj ispred Vašeg imena na glasačkom listiću, ali ni pomislio nisam da ćete imati vremena da to uradite “lično”, pisanim putem. Iskreno, mislio sam da ćete se nakon “na mišice” osvojene tesne većine u drugom krugu dobrano zamisliti nad “politikom” koju (ni)ste sprovodili od prošlog izbora a koja vas je i dovela na korak od gubitka funkcije Predsednika republike. Nadao sam se da će vas tih “tričavih” 107,284 glasa razlike, skupljenih “s’ konca i konopca”, probuditi iz sna o političkoj kohabitaciji i mitskom Kosovskom zavetu. Nadao sam se da ćete razumeti poruku građanki i građana, različitih političkih opredeljenja, koji su glasali za Vas i Demokratsku stranku ne samo da bi Vi bili Predsednik niti da bi Vaši najbliži saradnici profitirali održavanjem neprirodne, javne pa i povremeno tajne (zarad nacionalnog jedinstva o.a.), koalicije sa narodnjacima i nazadnjacima, već zato što već godinama u Demokratskoj stranci, pre svega, pa i Vama kao trenutnom lideru iste, prepoznaju političku snagu koja zastupa njihovo opredeljenje za integraciju srpskog društva i države u Evropu i Svet.
Gospodine Predsedniče nisam 3. februara ove godine izašao na biračko mesto niti da biram “više od predsednika”, niti da potvrdim svoju privrženost dostignućima modernog Sveta, niti da bih sa bilo kim “osvajao Evropu” jer smatram da je Evropa način življenja a ne utakmica života. Izašao sam da bih vama pružio poslednju šansu da ispravite sve ono što ste proteklih godina propustili da uradite, izašao sam, u krajnjem slučaju, jer sam se već umorio od jurišanja na tradicionalne srpske i ine vetrenjače nazadne gluposti i nacionalnog primitivizma. Nažalost, gospodine Predsedniče, moram to iskreno da vam priznam, ni nepunih mesec dana od vašeg ponovnog izbora a već ste uspeli svojim činjenjem i nečinjenjem, čini mi se, da pogazite volju onih koji su vas izabrali u drugom krugu.
Gospodine predsedniče ja vas nisam birao da iz rumunske zavetrine “molite” već da na svaki način, uključujući tu i preventivu, prinudu i izolaciju, sprečite fašističke falange svojih koalicionih partnera da pale strane ambasade, prebijaju novinare i bestijalno pljačkaju po prestonici vaše i moje države. Nisam vas birao da nastavite kohabitaciju sa političkom desnicom i kratkovidim nacionalnim primitivizmom koji je za svaku glupost dela svojih podanika spreman da pruži daleko gluplje pokriće. Nisam vas birao za Predsednika svih građana ove zemlje da ćutite i time podržavate diskriminaciju, pretnje progonom i fizičkom likvidacijom drugačije mislećih i svih onih koji nisu po volji ili se čime razlikuju od agresivne manjine. Nisam vas birao da se borite za teritoriju Kosova i Metohije već da ljudima koji tamo žive – svima i bez ikakve razlike – ponudite nešto bolje od onoga što sada imaju. Birao sam vas da pokažete spremnost da prihvatite izbor većine građana Kosova i Metohije zalažući se istovremeno za poštovanje prava i garanciju bezbednosti onima koji su na Kosovu i Metohiji ostali u manjini – nije Kosovo i Metohija ni “naše” ni “njihovo” već onih koji tamo žive i stvaraju. Za kraj moram vam priznati, premda mi se čini da vi to “malo” drugačije poimate, nisam vas birao iz ljubavi, obožavanja ili zbog poverenja koje ulivate već iz čisto pragmatičnog interesa da sebi i svojoj porodici “prištedim” par godina bede i novog ponižavanja birajući manje loše između dva nikakva.
Ja sam 3. februara 2008. godine svoje prethodno društveno i političko angažovanje pretočio u izbor. Sada je red na Vas da taj i još 2,304,352 sličnih izbora počnete da sprovodite u delo – odmah, beskompromisno i bez kolebanja!
S’ poštovanjem,
Veličković::blog, građanin
P.S. Dragane, Nebojša i Srđane Borise Poštovani prijatelji primećujem da Svet, imajući u vidu značenje, pišete malim namesto velikim početnim slovom – iskreno se nadam da razliku i znate i priznajete!
Pogodi gde sam
Ako ste pomislili da na ovoj mapi Sveta treba da pronađete kakvu zagonetnu državu – prevarili ste se. Radi se o karti koja se po prilici dopunjuje a pokazuje države koje su do sada priznale (plava boja), odnosno one koje su započele proceduru ili nameravaju da priznaju (žuta boja) Kosovo kao državu. Prema aktuelnim podacima, Kosovo je do sada dobilo priznanje 25 država, 5 je pokrenulo postupak za priznavanje a očekuje se da u najskorije vreme to isto učini još 26 država od ukupno 221 države-članice Ujedinjenih Nacija (“trenutno” aktuelnu mapu uvek možete pogledati na prezentaciji Kosovo vam zahvaljuje).
Kada se sve sabere i oduzme čini se da je tvrdnja Hašima Tačija, kosovskog premijera, o 100 država koje “jedva čekaju” da priznaju novonastalu državu, data prilikom proglašenja nezavisnost, bila “suviše” optimistična. Uostalom, da bi neka država stekla međunarodni legitimitet nije dovoljno samo puko priznanje drugih država – najbolja potvrda legitimiteta je, konačno, puno članstvo u Ujedinjenim Nacijama a put do njega je, bar što se Kosova tiče, za sada “nemoguća misija”. Naime da bi neka država postala članica Ujedinjenih Nacija potrebno je da prođe par ustaljenih koraka.
Potrebno je da ovlašćeni zvaničnik nove države pošalje formalno pismo u kome će zatražiti članstvo u UN (ako imate svoju državu, adresa je Ban Ki-moon, Secretary-General, The United Nations, First Ave. at 46th St., New York, NY 10017, U.S.A.). Primer jedne uspešne prijave za članstvo, konkretno crnogorske, možete pogledati ovde. Ovo je prvi i ujedno i najlakši korak ka punpravnom članstvu u međunarodnoj zajednici sve posle toga može se podvesti pod “trnoviti put”. Sledeća stepenica (za Kosovo trenutno nepremostiva) je Savet Bezbednosti kome Generalni Sekretar UN podnosi primljenu molbu ne bi li SB Skupštini UN dao predlog da na dnevni red neke od sednica stavi izjašnjavanje o prijemu nove članice. Na kraju priče, potrebno je da Skupština UN,
Providan si kao prozor
Ostrva Tuvalu, smeštena u Pacifičkom okeanu, prostiru se na “celih” 26 kvadratnih kilometara i najmanja su država na svetu po broju stanovnika (oko 12,000). Ova “minijaturna” nacija koja je svoju nezavisnost od Velike Britanije “izvojevala” 1978. godine, zbog nemara ostatka Sveta spram klimatskih promena suočena je sa mogućnošću nestanka. Kroz 50 godina, kako sada stvari stoje, četiri ostrva i 5 atola na kojima se prostire Tuvalu naći će se ispod površine okeana. Proteklih godina, apeli predstavnika Tuvalua na savest čovečanstva nisu urodili plodom a hoće li u budućnosti ostaje da se vidi!
Na drugom kraju Sveta, jedna druga nacija, sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, uverena je da joj, slično stanovnicima ostrva Tuvalu, preti nestajanje zbog nerazumevanja “velikog Sveta” i nepravde koja joj je učinjena. Razlika između ove dve nacije koje, pretpostavljam, i ne znaju jedna za drugu, je što Tuvaluanci svoje tvrdnje mogu da potkrepe konkretnim dokazima dok su, s’ druge strane, srpske tvrdnje o nepravdi i nerazumevanju zasnovane na imbecilnoj veri u stvarnost legendi i svakodnevnog življenja u pohabanim istorijskim mitovima.
Srbija se danas, na početku XXI veka, sa izazovima “odbeglog” Sveta suočava slično orkestru sa Titanika – upornim negiranjem stvarnosti koje se, zavisno od društvenog položaja, manifestuje na razičite načine. Ima tu svega – od promuklog krika za kosmičkom Pravdom, preko primitivnog pravdanja gluposti mase, pa sve do, posledično, bestijalnog iživljavanja nad svim onim što u svesti “srpskijeh ameba” (“niti momak, nit’ đevojka”, humani nusproizvodi obrazovnog sistema jednog samoizolovanog društva, o.a.) predstavlja simbole spoljnog i različitog. U Srbiji danas sve ono što je “različito” (nejedinstveno o.a.) postaje žrtva nemoći većine jednog naroda i njegove elite (čuj, elite!) da se nepristrasno, bez mitskih emocija, suoči sam sa sobom i svojim (ne)delima iz bliske i dalje prošlosti. Sve ono što je u Srbiji danas “različito” samim tim je i u sukobu sa predstavom Sveta jedne, u svakom pogledu, zanemoćale nacije, izmorene životom bez života, bivstvovanjem u svetu legendi i mitova, većinski uverene u sopstvenu samodovoljnost i samoprojektovanu posebnost, zastrašene tranzicijom i socio-tehnološkim napretkom, konačno, jedne većinski bezvoljne i bezidejne nacije spremne da oćuti i istrpi svaku glupost koja joj se ponudi.
Ako nije nemoć otkuda toliko nasilje i bes? Ako je Svet u krivu kako to da su samo Srblji u pravu (Ruse ne računam oni su tu ionako samo zbog para)? Ako je u pitanju Pravda kako to da važi samo za 15 odsto teritorije a ne i za stotine hiljada Albanaca koji u Srbiji nemaju ni pravo glasa? Ako ima ideja i vizija budućnosti kako se sjediniše (navodno) različiti polovi političkog i društvenog života? Ako nije samodovoljnost i, navodna, posebnost kako je policija (državni instrument sile o.a.) lakonski dozvolila paljenje (probranih) stranih ambasada? Ako nije bezvoljnost zašto su ulice bile sablasno puste 17. februara a demonstranti za “veliki” miting skupljani s’ konca i konopca? Ako ne živimo u iracionalnom kako onda ne vidimo da koliko sutra isto ono opravdanje za razbijanje “providnih prozora” ambasada može biti primenjeno i na nas, naše porodice, prijatelje, poznanike, sugrađane?