Predizborni blog II

Buzkashi horda

Buzkashi (Buskaši) je tradicionalno takmičenje stepskih ratnika-konjanika. Cilj igre je da “ratnici” u galopu sa zemlje pokupe obezglavljenu lešinu koze ili jareta i da je u saradnji sa ostalim jahačima svog tima prenesu do “gola” protivničke ekipe …





Predizborni blog I

Kao što naslov kaže “Živela bokserska Srbija!” – sad vi sami procenite koliko sam u pravu … nastaviće se … u sledećem nastavku tradicionalni avganistanski sport – Buzkaši !!!’





Ništa nije kao što izgleda

Princip da “ništa nije kao što izgleda”, polazište i ishodište istraživanja modernih društvenih nauka, uglavnom prihvatamo zdravo za gotovo no što ga se i pridržavamo u svakodnevnom životu.

Primer 1

Iako Vojislav Šešelj u svom testamentu zakljinje srpske radikale da se ne odriču “čvrste nacionalne ideologije” te da nastave sa “energičnim suprotstavljanjem globalizmu” potonjima je trebalo samo mesec dana da zakletvu pogaze. Naime, u jednom od predizbornih spotova SRS pojavljuju se dve (Ohohooo) “Djed Mrazice” koje ljube naivnog Srboljuba … “a svi znamo da je Djed Mraz, Đuro šta, uz Coca-Cola-u i McDonalds jedna od ikona globalizacije”

Primer 2

Kad slovite za najbogatijeg čoveka na Svetu ne samo da javnost prati svaki vaš potez već su i brojni novinari spremni da vaše delovanje preispitaju do najsitnijih detalja. LA Times je svoje novinare poslao na zadatak da preispitaju delovanje trenutno najvećeg dobrotvornog fonda na svetu Bill and Mellinda Gates Foundation koji raspolaže sredstvima koja se mere desetinama milijardi dolara – više nego što na raspolaganju imaju ekonomije 70 procenata država u Svetu. U zanimljivoj priči koja je objavljena pre par dana možete naići na jako puno detalja koji dovode u pitanje etiku i poslovni model ovakvih fondova. Fond godišnje “poklanja” najmanje 5 procenata ukupne vrednosti (zakonski minimum za poreske olakšice) dok se preostalih 95 procenata “oplođuje” ulaganjima na berzi gde Fond ima jako raznovrstan portfolio. Na prvi pogled sve izgleda u redu, većina velikih fondova tako posluje, međutim problem nastaje kada se analiziraju ulaganja Fonda. Sudeći po nalazima novinara LA Times-a najveća ulaganja su upravo u privredne entitete čije delovanje je, direktno ili indirektno, generator problema u čije otklanjanje Fond ulaže onih 5 procenata!

Primer 3

U portama hramova SPC pred Božićne praznike mogli ste kupiti novčić za česnicu po ceni od samo 300 dinara – malo u odnosu na značaj koji se novčiću pridaje u Božićnoj mitologiji – onaj ko novčić nađe “pratiće ga sreća i blagostanje preko cele godine”. Naizgled kao da je srpska crkva, koja se samostalno izdržava, iznašla originalan način da uveća svoje prihode rešavajući pritom dilemu sopstvenih vernika da li u česnicu ide zlatnik, kovanica od 1, 5, 10 ili 20 dinara – jednostavno platiš i ne misliš. Kada malo dublje zađete u istoriju “tradicionalnih hrišćanskih obreda” videćete da je običaj lomljenja česnice paganski, slovenski, obred predviđanja sudbine, da je Božić “podešen” tako da pada neposredno nakon zimske ravnodnevnice i “pobede svetla nad tamom i zlim duhovima”, badnjak se palio u čast boga Peruna alias Svetog Ilije gromovnika. Ispada da je Crkva koja se protiv narodnog sujeverja bori šireći istinu Hristove vere nakon 14 vekova od borbe odustala i duhovnu zamenila materijalnom stranom.

Primer 4

Kada je pre mesec dana Telekom Srbije proglašen pobednikom na tenderu za kupovinu 65 procenata Telekoma Republike Srpske u srpskim medijima povela se rasprava o opravdanosti takve investicije (približno 650 miliona eura) u trenutku kada i sama Srbija iz godine u godinu sve više zaostaje za razvojem telekomunikacionog sektora u regionu. Glavni argument u odbrani političko-poslovne odluke Telekoma dao je direktor firme objašnjavajući kako je Telekom Srpske u 2005 imao profit od 31 miliona eura te da će se (kapitalna) investicija vratiti u narednih 10-ak godina. Prosta matematika, na nivou đaka 2. razreda srednje škole, uz malo nagađanja, demantuje dirketora Petrovića. Preptostavimo da u narednih 10 godina prosek profita Telekoma Srpske bude 50 miliona eura, 65 procenata, koliko pripada Telekomu Srbije, je 32,5 milona eura što znači da će za 10 godina Telekom Srbije jedva napabirčiti i polovinu početne cene, ne računajući tu dodatna ulaganja u infrastrukturu i nove tehnologije koje će biti primoran da uvede u narednih 10 godina. U bezbroj razgovora u kojima je Petrović izneo ovaj argument nijedan od njegovih sagovornika, novinara, nije mu suprotstavio ovu jednostavnu računicu, kao da su svi prespavali 2. razred srednje!

Primera naravno ima bezbroj – pitanje je samo – jeste li Vi spremni da ih uočite?

O novoj – kad prođe

Težeći da uvek budem originalan, koliko je to moguće, izbegavam čestitanje novih godina, upravo sklopljenih brakova, prinova … Zato se ni ovaj put neću pridružiti masovnom čestitanju Nove Godine u blogosferi. Sačekajmo da vidimo kakva će, i da li će uopšte, biti ova Nova 2007. pa ćemo se razgovarati i “šjetovati” za godinu dana.

Neću da ulazim u detalje kakva je bila stara 2006. Što se mene tiče ja sam zadovoljan – u kući smo dobili prinovu, kći Milicu, ovaj blog je bio jedan od najčitanijih u vreme gužve sa karikaturama Proroka, uspešno sam prošao prve ispite na mojoj novoj školici – LSE-u i sa novim vetrom u jedrima guram dalje …

Trenutni utisak o dočeku Nove (a dočeka i proslava se grozim) – u Bukureštu je pre sat vremena svečano, uz zvuke Betovenove Ode Radosti, podignuta zastava Evropske Unije dok na srpskim ulicama i trgovima već satima traje pravi rat kineskom pirotehnikom – zaključak izvedite sami …

10 godina ranije

… otprilike u ovo vreme vraćao sam se sa posla. Jebiga, radilo se u foto radnji pa su noći između petka i ponedeljka bile rezervisane za vajne profesionalce koji su tezgarili po svadbama i ispraćajima. Prohladno, grad pust, nigde žive duše, sve dok nisam gotovo stigao do skretanja u svoju ulicu. Tamo – gomila naroda okupila se ispred prostorija lokalnih odbora Demokratske stranke i SPO-a, malo malo pa oduševljenje kad govornik sa terase pročita rezultate sa nekog izbornog mesta – “Izborna jedinica Grošnica kandidat SRS Nataša Jovanović 62 glasa … kandidat SPS-a (neka sića) kandidat udružene opzicije (u pičku materinu neki broj glasova)” – oduševljenje u masi, jebiga Grošnica je bila bastion “crveno-crnih”. Dobro de, malo karikiram, znao sam ja da su izbori, pomagao oko aplikacije za obradu podataka prethodnih dana, čak i stigao da glasam tog jutra ali nisam zaista očekivao tako ubedljivu pobedu, tada, udružene opozicije Kragujevca u drugom izbornom krugu za lokalni “parlament”.

Nakon te večeri prepune oduševljenja usledili su protesti, svakodnevne šetnje, kontramitinzi, lex specialis … gradski parlament svečano je konstituisan 25. decembra 1996. Sećanje na jednu drugu, treću, četvrtu, ma neku neponovljivu Srbiju. Ostali su ožiljci i razlupana foto oprema posle batina u Brankovoj. Ostala mi je zauvek urezana slika policajaca koji su nas 20-ak nabili u neki prolaz ka Čumićevom sokačetu, zamah pendrekom, rukom štitim opremu umesto da branim sebe, pucanje plastike na aparatu, jauk kolege iza mene koji je dobio po glavi iako sam ga na vreme povukao sa žardinjere u Brankovoj, smrad suzavca koji je neko od “zveri” bacio u prolaz, ljubazni vlasnik poslastičarnice koji nam je podelio vodu i vlažne maramice za uplakane oči …

Tvorci, borci i primci

Zamrle su rasprave oko sramno donetog srpskog Ustava – zahuktava se predizborna kampanja, pljušte obećanja, vade se već zaboravljene afere, pritvorenicima se “obećava” konačno pokretanje sudskih postupaka, ministri i doglavnici razleteli se Srbijom, “opominje” se (mrska i nerazumevanja puna) međunarodna zajednica, opozivaju se predstavnici UN, proizvode se budući premijeri i premijerke kao na Fordovoj (već prevaziđenoj) traci, dele se ministarska i ina mesta šakom i kapom …

Ne zaboravite u sledeća dva meseca da je sve započelo sramnim donošenjem tzv. Mitrovdanskog Ustava, ne zaboravite da se nisu svi ni podjednako osramotili. Neki su bili Ustavotvorci (kao bratija na slici), gotovo svi Ustavoborci a “nesrećni” srpski poslanici, kao slika i prilika svojih birača, samo Ustavoprimci …

Eh te fobije

Britansko Nacionalno Udruženje Fobičara pokrenulo je kampanju kojom želi da ukaže na poražavajuće efekte fobije od toaleta. Asocijacija će u okviru kampanje promovisati literaturu za samopomoć – knjigu i DVD – jer veliki broj onih koji pate od ove i sličnih društvenih fobija odbija da napušta svoje domove ugrožavajući tako, u ekstremnim slučajevima, i sopstveno zdravlje. Sudeći prema procenama same asocijacije nekih 4 miliona britanaca ima fobiju od upotrebe javnih toaleta. Fobija od toaleta spada u poseban oblik “društvene” (socijalne) fobije. Socijalne fobije osim što mogu dovesti do potpunog otuđenja pojedinca od ostatka zajednice mogu ga udaljiti i od specifičnih rituala, mesta ili događaja vezanih za funkcionisanje društva. Kod pojedinca se javlja strah da će doživeti neprijatnost ili da će se osramotiti u javnosti. Shodno, u ovom specifičnom slučaju umesto “olakšanja” na javnom mestu osoba u susretu sa potrebom da koristi javni toalet ima manifestacije poput crvenila, drhtavice ili znojenja. Nicky Lidbetter, rukovodilac asocijacije, kaže da je “Malo ljudi spremno da govori o o svojim fobijama, posebno je teško priznati fobije vezane za toalete jer je očito da bi iz toga proisteklo poniženje i podsmeh okoline dok je pitanje i da li bi neko poverovao u vašu priču. Koliko god problem izgledao smešno ne smemo ga prihvatiti sa neozbiljnošću.” Profesor Paul Salkovskis, jedan od vodećih kliničkih psihologa u Britaniji, kaže da su deo problema i ukorenjeni stavovi društva prema odlasku u toalet – “

“Kod nas, koliko je meni poznato, slična istraživanja nisu rađena – a i zašto bi – ko još normalan u Srbiji koristi javne toalete – ovde kučići i ljudi zajedno zapišavaju i zaseravaju svako “zgodno mesto” …

Al Čeda Bin Sorabi

Znači aktivirala se još jedna ćelija Al Kaide, i to ova naša, domaća, srpska, predvođena odavno provaljenim “spavačem” Al Čedom Bin Sorabijem. Kako ne znate? Pa gde Vi živite, jel’ pratite policijska saopštenja i terorističke napade u najavi na “svete kosovske stihove” iz preambule onomad prihvaćenog Ustava. Jeste, spremaju se nekooperativne “minorne opozicione” snage da koliko sutra, na Mitrovdan, sveca im, pokvare noćas “samo što nije” dogovor za sutrašnju sednicu Skupštine Srbije na kojoj bi narodni poslenici, nije zgoreg makar i preko volje, priznali volju naroda izraženu na nedavnom “demokratskom” referendumu.

Na sreću, dok sve propada, policija ne spava. Spremili se da preduprede svako iznenađenje. Kažu “trafikantovi” policajci da se za sutra spremaju neprijatelji Ustava da pokvare “samo što nije” dogovoreno slavlje. Na sreću, dok sve propada, policajci se užurbano spremaju da neprijatelje Ustava snime kamerama (Tijanić će lično da montira bre) i ako treba (premda to ne kažu jer se podrazumeva) “udalje” od svečarske mitrovdanske Skupštine. Sad Veljo se nije oglašav’o, pa ne znam da li će i Agim Čeku da “nasrne” sa petardama i raketama ali ovi domaći, Bin Sorabijevi, teroristi uveliko se spremaju …

Kako to Grobar lepo, u duhu kompromisa, kaže “Neka me obaveste da li će biti kako mi kažemo ili neće ni biti” tako i policija – ili će biti svečano ili nikako drugačije …