Ništa nije kao što izgleda

Princip da “ništa nije kao što izgleda”, polazište i ishodište istraživanja modernih društvenih nauka, uglavnom prihvatamo zdravo za gotovo no što ga se i pridržavamo u svakodnevnom životu.

Primer 1

Iako Vojislav Šešelj u svom testamentu zakljinje srpske radikale da se ne odriču “čvrste nacionalne ideologije” te da nastave sa “energičnim suprotstavljanjem globalizmu” potonjima je trebalo samo mesec dana da zakletvu pogaze. Naime, u jednom od predizbornih spotova SRS pojavljuju se dve (Ohohooo) “Djed Mrazice” koje ljube naivnog Srboljuba … “a svi znamo da je Djed Mraz, Đuro šta, uz Coca-Cola-u i McDonalds jedna od ikona globalizacije”

Primer 2

Kad slovite za najbogatijeg čoveka na Svetu ne samo da javnost prati svaki vaš potez već su i brojni novinari spremni da vaše delovanje preispitaju do najsitnijih detalja. LA Times je svoje novinare poslao na zadatak da preispitaju delovanje trenutno najvećeg dobrotvornog fonda na svetu Bill and Mellinda Gates Foundation koji raspolaže sredstvima koja se mere desetinama milijardi dolara – više nego što na raspolaganju imaju ekonomije 70 procenata država u Svetu. U zanimljivoj priči koja je objavljena pre par dana možete naići na jako puno detalja koji dovode u pitanje etiku i poslovni model ovakvih fondova. Fond godišnje “poklanja” najmanje 5 procenata ukupne vrednosti (zakonski minimum za poreske olakšice) dok se preostalih 95 procenata “oplođuje” ulaganjima na berzi gde Fond ima jako raznovrstan portfolio. Na prvi pogled sve izgleda u redu, većina velikih fondova tako posluje, međutim problem nastaje kada se analiziraju ulaganja Fonda. Sudeći po nalazima novinara LA Times-a najveća ulaganja su upravo u privredne entitete čije delovanje je, direktno ili indirektno, generator problema u čije otklanjanje Fond ulaže onih 5 procenata!

Primer 3

U portama hramova SPC pred Božićne praznike mogli ste kupiti novčić za česnicu po ceni od samo 300 dinara – malo u odnosu na značaj koji se novčiću pridaje u Božićnoj mitologiji – onaj ko novčić nađe “pratiće ga sreća i blagostanje preko cele godine”. Naizgled kao da je srpska crkva, koja se samostalno izdržava, iznašla originalan način da uveća svoje prihode rešavajući pritom dilemu sopstvenih vernika da li u česnicu ide zlatnik, kovanica od 1, 5, 10 ili 20 dinara – jednostavno platiš i ne misliš. Kada malo dublje zađete u istoriju “tradicionalnih hrišćanskih obreda” videćete da je običaj lomljenja česnice paganski, slovenski, obred predviđanja sudbine, da je Božić “podešen” tako da pada neposredno nakon zimske ravnodnevnice i “pobede svetla nad tamom i zlim duhovima”, badnjak se palio u čast boga Peruna alias Svetog Ilije gromovnika. Ispada da je Crkva koja se protiv narodnog sujeverja bori šireći istinu Hristove vere nakon 14 vekova od borbe odustala i duhovnu zamenila materijalnom stranom.

Primer 4

Kada je pre mesec dana Telekom Srbije proglašen pobednikom na tenderu za kupovinu 65 procenata Telekoma Republike Srpske u srpskim medijima povela se rasprava o opravdanosti takve investicije (približno 650 miliona eura) u trenutku kada i sama Srbija iz godine u godinu sve više zaostaje za razvojem telekomunikacionog sektora u regionu. Glavni argument u odbrani političko-poslovne odluke Telekoma dao je direktor firme objašnjavajući kako je Telekom Srpske u 2005 imao profit od 31 miliona eura te da će se (kapitalna) investicija vratiti u narednih 10-ak godina. Prosta matematika, na nivou đaka 2. razreda srednje škole, uz malo nagađanja, demantuje dirketora Petrovića. Preptostavimo da u narednih 10 godina prosek profita Telekoma Srpske bude 50 miliona eura, 65 procenata, koliko pripada Telekomu Srbije, je 32,5 milona eura što znači da će za 10 godina Telekom Srbije jedva napabirčiti i polovinu početne cene, ne računajući tu dodatna ulaganja u infrastrukturu i nove tehnologije koje će biti primoran da uvede u narednih 10 godina. U bezbroj razgovora u kojima je Petrović izneo ovaj argument nijedan od njegovih sagovornika, novinara, nije mu suprotstavio ovu jednostavnu računicu, kao da su svi prespavali 2. razred srednje!

Primera naravno ima bezbroj – pitanje je samo – jeste li Vi spremni da ih uočite?

One thought on “Ništa nije kao što izgleda

Ostavite odgovor