Plen od 300,000 Eura

Od kako sam primio odgovor NOPS-a na moje pisanije o akciji SMS Potrošač nikako da se smirim. Svako malo pa krenem da iščitavam ono što sam napisao, tražim skriveni smisao, preispitujem se, astralno se odvajam od sopstvenog tela i posmatram sam sebe – s’ kim se srećem i razgovaram, šta i kako čitam i tumačim, ko mi stoji iza leđa, da li me neko bifla sopstvenim idejama i svetonazorima dok spavam (ufff, primetio sam da me Milutin dere od batina jer nemirno spava) – ma prosto rečeno špijuniram sam sebe ne bih li pronašao odgovor na Papovićev odgovor.

Dok sam povremeno astralno boravio u sopstvenom telu strefio me grom iz vedra neba! Dva gotovo identična članka objavljena u Politici od 22. marta pod naslovom Poplava pritužbi potrošača, (I. Ćuk), nažalost nedostupan na prezentaciji, i članak objavljen u Novostima od 23. marta pod naslovom Po savet u centre, (D.Marinković) donekle su me učvrstili u jeretičkom ubeđenju kako možda i nisam “šugav” koliko se to čini.

U dva gotovo identična članka, nakon samo četiri dana trajanja, već se sumiraju rezultati akcije SMS Potrošač. Očito neizbežni Goran Papović kaže kako je SMS Potrošač “jedan od najvećih projekata koji ima za cilj da informiše i obuči potrošače” ali i dodaje da su “građani pogrešno protumačili primljenu SMS poruku sa pozivom da se učlane u NOPS, pa su umesto ličnih podataka, kojim potvrđuju da žele da budu informisani, slali prijave protiv trgovaca i proizvođača” što je i za samog Papovića “zaista zapanjujuć podatak” (očito edukativna uloga NOPS nije došla do izražaja!). Kako Papović tvrdi do sada je ponuđeni SMS servis NOPS slanjem ličnih podataka prihvatilo između 40 i 50 hiljada potrošača (zavisi koje novine čitate) ali je istovremeno poslato i 15,000 SMS poruka koje su umesto traženih podataka sadržale pritužbe potrošača (šta ti je nacija – cinkarenje nam oduvek dobro ide!).

Ono što je meni privuklo pažnju u oba članka je izjava Dr Svetislava Taborošija, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i člana Saveta ministra za zaštitu potrošača, da “drugi deo tog zakona, koji se odnosi na mehanizme njegovog sprovođenja nije zaživeo do kraja”. Drugi deo – kakav sad drugi deo – možda ja stvarno nisam lepo pročitao Zakon o zaštiti potrošača! Srećom pa Profesor Tabaroši nastavlja sa razjašnjenjem “Glavni posao ove godine je formiranje savetodavnih centara u potrošačkim organizacijama. Problem su, međutim, finansije, pa je “u igri” i da država na javnom konkursu dodeljuje sredstva za rad (prostorije, opremu, platu), onim organizacijama koje ponude najbolji program zaštite potrošača. Država bi, kaže, trebalo periodično da objavljuje tender, a organizacije da dokazuju po čemu su potencijalno najbolji ponuđači. Ovi centri će biti servisi potrošača, gde će moći o svemu da se informišu. Centri će prosleđivati informacije o stanju na terenu, kvalitetu proizvoda i problemima koji su bitni i za potrošača i za privredu.”

Pazi sad ovaj zaplet gde država dodeljuje sredstva za rad (prostorije, opremu, platu), onim organizacijama koje ponude najbolji program zaštite potrošača a kako se tvrdi u oba članka čeka se samo formiranje Vlade, koja bi trebalo da odobri 300,000 evra potrošačkim organizacijama! Prema podacima koje sam, ovako neuk, pokupio sa prezentacije Privredne Komore Srbije u Srbiji ima bar 50-ak potrošačkih pokreta, udruženja i asocijacija, registrovanih kao udruženja građana i nevladine organizacije, koje bi sve “ravnopravno” trebale da učestvuju u konkurenciji za pomenutih 300,000 Eura. Od pomenutog broja u NOPS-u je za sada 27 asocijacija potrošača – nešto više od polovine – ali zato u Savetu Ministra za zaštitu potrošača od 5 predstavnika organizacija za zaštitu potrošača četvorica su, uključujući i Papovića, članovi NOPS (čak troje iz Predsedništva!).

Sad neka me neko “prosvetli” ali ja stvarno ne vidim kako će to NOPS propustiti priliku da na “javnom konkursu” za sebe prigrabi “lavovski deo” potrošačkog kolača kad istovremeno i savetuje “donatora” i “glumi” primaoca novčanih sredstava. Naravno, sad mi je jasniji i onaj deo Papovićevog odgovora u kome pominje “prepoznatljiv rukopis” jer i on i NOPS, u čije ime govori, očito imaju jaku konkurenciju u borbi za plen od 300,000 Eura a u takvoj “neravnopravnoj borbi” gubitnik lako može da se uhvati za slamku poštovanja Zakona – o oglašavanju, naravno, ko je pomenuo Zakon o sprečavanju sukoba interesa!

NOPS uzvraća udarac!

Nakon pisanija o akciji SMS Potrošač za shodno je našao da se oglasi samo Goran Papović u ime NOPS-a

Tema: Odgovor
Datum: sreda 21. mart 2007.
Od: “NOPS”

Postovani,

Veoma nam je prepoznatljiv rukopis i odakle takve tendeciozne i iskljucive tvrdnje dolaze. Moram Vam reci da ne poznajete dovoljno sve zakone koji bi Vama pojasnili kakva je poruka poslata i zasto neko MORA DA POTVRDI PRIJEM SVIH PONUDJENIH INFORMACIJA od Vama nepoznatog, a svima drugima poznatog,
posiljaoca.

Goran Papovic
potpredsednik Nacionalne organizacije potrosaca Srbije
clan Saveta ministra za zastitu potrosaca
predsednik Udruzenja potrosaca Vojvodine

Umesto odgovora na pitanja postavljena u članku i ponovljena u email poruci koja je poslata MTS i članovima Predsedništva NOPS gospodin Papović se odlučio na “odbranu napadom”, “prepoznao” nepoznavanje relevantnih Zakona, skrivene pobude i “mudro” uočio “prepoznatljiv rukopis” koji stoje iza mog pisanja o zakonitosti načina promocije nove usluge NOPS-a SMS Potrošač (sad ima i prezentaciju na NOPS).

Stani bre malo, kakav prepoznatljiv rukopis kad ja godinama na papiru pišem samo kratke notice! To prepoznatljiv rukopis mi sad zvuči kao da neka fantomska “firma” stoji iza mene i kreira ono što JA pišem! Ja razumem da gospodin Papović, sudeći prema potpisu, zastupa i govori u ime “glasovitih” potrošačkih organizacija i u raspravama kao ravnopravne priznaje samo “članove” ali to ne znači da ja nisam potrošač i da Zakonom garantovanu zaštitu ne mogu i sam da ostvarim, bez potrebe da “članujem” u bilo kojoj formalnoj organizaciji potrošača!

Da budem iskren mene lično pogodi kad god me neko optuži kako nemam pojma, ne umem da čitam Zakone i ne razumem “veliku ideju” i paranoično doda kako “znam odakle vetar duva i za koga ti zapravo radiš”. Pogađa me pre svega što je takvu kvalifikaciju lako dati (posebno kad hoćete nešto da prikrijete i izbegnete raspravu o.a.) a gotovo nemoguće se od nje odbraniti. Što se više braniš to te dublje u blato guraju … nego nešto se mislim mora da u “industriji zaštite potrošača” ima još nečeg osim “dobre volje za zaštitu bližnjih” … ma ima sigurno … samo šta!

Bjaži bre Tarot Milane!

Izgleda da je danas objavljena preporuka RRA glede emisija koje se bave “proricanjem sudbine” prošla nezapaženo pored javnog oglasa iste agencije za dodelu frekvencija regionalnim i lokalnim TV i radio stanicama. Na žalost nemam uz sebe današnji primerak Politike pa zato ukratko, po sećanju. RRA preporučuje (pazite na terminologiju!) svim emiterima da prestanu sa emitovanjem specijalizovanih programa koji se bave “proricanjem sudbine” poput tarota i horoskopa jer, prema oceni RRA, sadržaj ovih emisija se može podvesti pod kršenje Zakona o oglašavanju posebno u članu 6. gde stoji da “Oglasnom porukom ne može da se zloupotrebljava poverenje, odnos zavisnosti ili privrženosti, lakovernost, nedostatak iskustva ili znanja i sujeverje primalaca oglasne poruke.“. RRA je iskoristila prostor u istom oglasu da emitere upozori kako je zabranjeno i emitovanje pristiglih SMS poruka gledalaca preko celog ekrana (tzv. četovanje iliti pričaonice) već da se takve poruke mogu emitovati jedino u formi kajrona tj. “trčećih slova“, kako stoji u saopštenju, na dnu ili vrhu ekrana.

Zato večeras pred ekran da zabeležite jedno od poslednjih pojavljivanja autentičnog srpskog junaka informacione revolucije Tarot Milana! Ko zna, kako je krenulo možda ćemo uskoro biti primorani da o sopstvenoj budućnosti sami razmišljamo … pu, pu, pu .. daleko bilo da ne čuje Zlo!

Nemojte više da me štitite MOLIM VAS!!!

Pošiljalac: SMSpotrosac
Poruka: Besplatni INFO:ispravnost hrane, cene, opasni aditivi, kvalitet proizvoda.
Posaljite SMS: PRIJAVA IME PREZIME GODINA RODJENJA MESTO na ****.
Cena prijave: 10din+PDV

Ovako izgleda promotivna SMS poruka servisa za potrošače Nacionalne organizacija potrošača (NOPS) i MTS. Poruka se, prema tvrdnjama MTS, ovih dana upućuje (ko je primio i sačuvao neka se javne komentarom!) na stotine hiljada brojeva pretplatnika mobilne telefonije mreža 064 i 065. SMS Servis za potrošače NOPS zamišljen je tako da onima koji se prijave omogući da putem mobilnih telefona i SMS-a zatraže i dobiju važne informacije o tržištu, cenama, izveštajima inspekcijskih organa … Poruke primljene preko servisa su besplatne dok se SMS upiti koje šalju kupci (ako žele da znaju uporedne cene roba, da li je određeni aditiv ili emulgator zabranjen, ko je generalni zastupnik neke robne marke itd.) naplaćuju 10 dinara (plus PDV). Servis su tokom protekle nedelje odvojeno najavili i NOPS i MTS.

Potpredsednik i predsednik odbora za informisanje NOPS, Novosađanin, Goran Papović prilikom predstavljanja servisa obećao je kako će “jednom do dvaput nedeljno putem mobilnih operatera organizacija da informiše, edukuje, i kada je to neophodno u slučaju nekih vanrednih situacija, da upozorava građane. Obaveštavaće (SMS-om) članove o novim proizvodima, testiranim artiklima, tako da će potrošači moći da steknu pravu sliku o robi koja se nudi na tržištu” i dodao kako se radi o “jedinstvenom informacionom sistemu kakav nemaju ni razvijene evropske zemlje”.

Problem, na prvi pogled nema ga – NOPS se novom uslugom približava onima koje treba da štiti i edukuje a sve to u saradnji sa jednom od najvećih domaćih (državnih) kompanija MTS, još kad je sve začinjeno “savremenim informacionim sistemom” – gde ćeš veće sreće i veselja! Problem nastaje kada se malo zagrebe po Zakonima zemlje u kojoj se pokreće “servis kakvog nema u razvijenijim zemljama”. Posebno zanimljive u slučaju SMS potrošača su odredbe Zakona o oglašavanju i naravno Zakon o zaštiti potrošača na kome se navodno i zasniva rad NOPS, i ostalih, organizacija za zaštitu potrošača u Srbiji.

Po Zakonu o zaštiti potrošača poruke koje ovih dana stižu na stotine hiljada mobilnih telefona mreža 064 i 065 ne samo da krše (priložene) odredbe pomenutih Zakona već diskriminišu korisnike preostale dve aktivne mreže mobilne telefonije u Srbiji kojima (trenutno!) nije omogućen pristup novom servisu. Udruženja potrošača po Zakonu se slobodno registruju, a primat, masovnost i uticaj grade po osnovu kvaliteta usluga koje pružaju svojim članovima dok se komercijalizacijom tih istih usluga delimično i izdržavaju. U tom svetlu i poruke koje NOPS i MTS šalju predstavljaju komercijalni proizvod a ne “besplatnu” uslugu niti nečiju dobru volju. Poruke su nepotpune u pogledu sadržaja jer se nigde ne bave kvalitetom i rokovima izvršenja usluga koje nude za 10 dinara + PDV. Primera radi, ako “zaštićeni” potrošač pošalje SMS upit za poređenje cena proizvoda kada krene u kupovinu niko mu ne garantuje da će odgovor dobiti u razumnom roku niti da će informacija sadržana u odgovoru biti aktuelna (ko je slao SMS upite stanja bankama zna o čemu govorim). Na kraju, slanjem reklamnih SMS poruka o novom (komercijalnom) servisu NOPS i MTS krše i odredbe oba pomenuta Zakona u smislu slanja elektronskih oglasnih poruka bez prethodno pribavljene saglasnosti primaoca oglasne poruke – što bi mladi rekli SPAM na veliko!

Servis za obaveštavnje potrošača o njihovim pravima, kretanju cena i kvalitetu ponude na tržištu jeste, mora se priznati, hvale vredan korak ka informacionom društvu i za to oba učesnika i NOPS i MTS zaslužuju sve pohvale. Međutim, celu priču kvari paradoks da oni koji navodno štite interese i prava potrošača imaju hrabrosti da, suprotno Zakonima, krše prava onih kojima se obraćaju. Kao i mnoge druge stvari u Srbiji izgleda da i SMS potrošač p(r)olazi trnovitim putem od dobro zamišljene ideje do očajno loše (čak protivzakonite) realizacije.

P.S. Veza ka ovom članku kao i odgovarajuća elektronska poruka sa zahtevom za dalje razjašnjenje i/ili komentar “celog poduhvata” biće upućene na adrese članova Predsedništva NOPS i MTS.

Izvod iz Zakona o oglašavanju

3.7.Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem
Član 9.

Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.
Nije dopušteno oglašavanje slanjem nenaručene robe, kao ni direktnim obraćanjem licu na javnom mestu ako je određeno lice jasno izrazilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja.
Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.

Izvodi iz Zakona o zaštiti potrošača


8.4. Ponuda proizvoda i usluga korišćenjem elektronskih sredstava
Član 27.

Ponuda proizvoda i usluga elektronskim sredstvima (elektronska pošta, elektronska trgovina, internet i dr.) mora da sadrži sve bitne elemente (vrstu i kvalitet proizvoda i usluga, uslove garancije, poreklo, način plaćanja, rok za isporuku, rok za izvršenje usluge, cenu, način rešavanja prigovora i dr.) koji su od značaja za odluku potrošača o kupovini ponuđenih proizvoda, odnosno korišćene usluge.

Prodavac proizvoda, odnosno davalac usluga, koji je zaključio ugovor na osnovu elektronske ponude odgovara za sve materijalne nedostatke proizvoda, odnosno za ispravno funkcionisanje proizvoda prodatog uz garantni list u skladu sa zakonom, kao i za neizvršenu ili nekvalitetno izvršenu uslugu, a potrošač ima pravo prigovora u skladu sa čl. 34. i 35. ovog zakona.

8.5. Ponuda proizvoda i usluga uz saglasnost potrošača
Član 28.

Ponuda proizvoda i usluga potrošaču izvan poslovnih prostorija prodavca i davaoca usluga, putem kataloga, prezentacijom uzorka ili modela, pokazivanjem proizvoda radi obaveštavanja o njegovim svojstvima, ponudom proizvoda i usluga elektronskim sredstvima i na drugi način kojim se proizvod ili usluge nude na adresi potrošača, dozvoljena je samo ako postoji prethodna saglasnost potrošača.

6. Finansiranje aktivnosti organizacija potrošača
Član 69.

Sredstva za rad organizacija potrošača obezbeđuju se iz:

  • članarine, kotizacije za organizovanje simpozijuma, savetovanja, seminara i drugih oblika širenja potrošačke kulture;
  • delatnosti iz oblasti potrošačkog informisanja i promovisanja svojih aktivnosti;
  • sponzorstva i donatorstva;
  • naknade za izvršene stručne poslove;
  • dobrovoljnih priloga i pomoći organa, organizacija ili lica;
  • drugih izvora u skladu sa zakonom.

Član 70.

Organizacije potrošača ne mogu primati bespovratna sredstva od proizvođača i prodavca ili njihovih asocijacija, kao i od drugih organizacija ukoliko bi time bila ograničena njihova samostalnost i princip rada.

Online starateljstvo

Pola sedam uveče, Miloljub se lagano budi iz popodnevne dremke, osvrće se oko sebe, pali stonu lampu, dohvata daljinac od televizora sa stola, pojačava ton i kreće da vrti kanale. E ‘bem ti sunce detinje – ništa na ovoj televiziji. Daj da zovnem kući, nismo se čuli od pretprošle nedelje. Polako ustaje, prdi i proteže se, prelazi u ugao sobe gde je na malom stočiću smešten kućni računar. Pali računar, seda na stolicu s’ točkićima, pali cigaretu i prosipa polupraznu pikslu u kantu pored stola. Zamišljeno bulji u plafon dok preko monitora promiče hipnotička MS Windows poruka Evo sa’ću, evo sa’ću, evo sa’ću … samo što nisam … evo sa’ću … . Miloljub ustaje, odlazi do kuhinje, otvara frižider i iz njega vadi dve konzerve Hajnekena. Dok konzerve počinju da rose, Miloljub razmišlja kako bi bilo lepo da Svetlana i on i Svetlana rade u istim smenama pa da ne mora tako mamuran sam da ide po pivo – Jebiga, kKapitalizam – vraća se do stočića, gura miša stavlja jednu konzervu na stočić, drugu, otvorenu, ispija lagano. Računar je spreman, Miloljub sa stranice monitora skida VoIP telefon i okreće broj iz zavičaja (memorisan na poziciji 4). Zvoni, zvoni, zvoni …

Majka: ‘Alo, ko je to?
Miloljub (pokreće IE i cuga pivo): Ja sam majka. Kako je šta radite?
Majka (ne vidi se preko VoIP telefona šta radi): Koji si ti, aaaa?
Miloljub (pokreće omiljenu seksi sobu za ćaskanje): Ja sam majka, Miloljub
Majka: Miloljube, sine ti li si? Kako si sine, jesi gladan? Šta ti je Svetlana spremila za ručak danas?
Miloljub (otvara novi IE prozor i kuca www.maxi.co.yu): Dobro sam majka, Svetlana radi u drugu smenu. Jeo sam sarmu, isto k’o i juče i prekjuče. Imam i neko parče pice za večeru …
Majka: Jao kuku mene, ti će’ se usučeš, totalitarno će’ propadneš, sinko moj. Jel’ sam ti ja pričala …
Miloljub (odlazi na deo Kupovina): Pusti to majka, nego šta vi tamo radite? Gde je otac, nije valjda opet otiš’o u kladionicu sa onim njegovim penzionerima?
Majka: Dobro smo, tata otiš’o malo do kladionice sa njegovima. Znaš kako je, ne može da izdrži kod kuće od kako je uzeo otpremninu iz fabrike. Neka ga bar mi ne smeta dok gledam serije. Nego jel’ sam ti rekla da više ne daju Kasandru i Ljovisnu. Zamisli bezobrazluk!
Miloljub (prijavljuje se na deo sajta za korisnike, i kroz zube): E jebala ga kladionica, ode mu cela otpremnina, posle će opet da bude Miloljube pomagaj …
Majka : Jel’ se sećaš da smo Svetlana ja i Svetlana po celi bogovetni dan gledali one serije dok niste otišli …
Miloljub (klikće na vezu Meso): Pusti to majka, nego treba li nešto da vam poručim iz prodavnice? Meso, zejtin i šećer valjda još imate, neku junetinu za supu i par kila piletine, znaš da tatu muči holesterol. Hleba za zamrzivač, malo salame i kobaja, viski, pićence i mezence ako vam neko svrati …
Majka (neodlučno): Pa … uzmi sine, neć’ se baci. Znaš da nam svaki dan neko svrati, ma puna kuća prepodne i posle dnevnika …
Miloljub (klikće, ukucava i cuga pivo iz druge konzerve) : Evo stiže, jel’ vidiš šta ti je moderna tehnika? Ja s’ drugog kraja sveta snabdevam tebe i oca …
Majka : Jes’ vala, za to im svaka čas’. Nego sine, zafalilo mi i praška za veš, a baštensko crevo mi se izbušilo. Vid’o si slike kakve su mi bile hortenzije prošle godine …
Miloljub (): Važi majka, evo poručujem. Nego jel’ beše 18 metara crevo za baštu? Ček, imaju i prskalice, to ti je bolje, to ovde svi koriste …

Ovako bi, sudeći prema pisanju lista Danas i izjavi PR-a Maxi-ja Mile Zavođe, trebalo da izgleda jedina trenutno dostupna online kupovina u Srbiji. Nažalost u stvarnosti, čini mi se, to izgleda mnogo drugačije. U nedostatku zakonske regulative, “nejake” i ranjive telekomunikacione infrastrukture u Srbiji se online kupovinom naziva sve i svašta …

Visokotehnološki kriminal

U Beogradu bi od 19-21. marta 2007. trebalo da se održi regionalna konferencija na temu borbe protiv visokotehnološkog (sajber) kriminala u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj. Organizatori konferencije su Savet Evrope, Evropska komisija i Ministarstvo pravde Republike Srbije. Konferenciji će prisustvovati stručnjaci iz oblasti visokotehnološkog (sajber) kriminala iz 12 zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope. Osnovna tema konferencije je efiksanost nacionalnih zakonodavstava i njihova usaglašenost sa Konvencijom Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu, jačanje regionalne saradnje i kapaciteta za sprovođenje istrage i krivično gonjenje.