Tag Archives: Obrazovanje

Šta (naopako) uče petake

by

5

Srpska evolucija obrazovanja

Ako ste se ponadali da će puštanjem u etar Televizije Foks, lokalne ispostave jedne od najvećih svetskih TV mreža, televizijski program u Srbiji dobiti na kvalitetu … pogađate … prevarili ste se. Sve komercijalne TV stanice, svaka prema svojim finansijskim mogućnostima, emituju gotovo isti program – kvizove, serije (uglavnom odgledane) “za svačiji ukus”, emisije “zabavnog” karaktera i bajate filmove – sve isparcelisano i preorano reklamama i kako inventivnom tako i suptilnom upotrebom istih. No, kritika programa koji uglavnom ne gledam (“zahvaljujući” SBB-u) nije tema ovog članka. Od prošle nedelje Televizija Foks utorkom i petkom emituje kviz “Da li ste pametniji od đaka petaka”

Pred pametnim odraslim glavama je samo 11 pitanja koja pokrivaju različite školske predmete. Ukoliko odgovore tačno na sva pitanja osvajaju 5 miliona 555 hiljada 555 dinara. Odrasli nisu prepušteni sami sebi, već imaju 5 mladih pomagača iz petog razreda i tokom igre, mogu da koriste tri „puškice“ …

Sinoć su mi se zbog ujeda pauka dvomozgaša prsti leve ruke sporije kretali po implantatu daljinskog upravljača pa sam u jednom trenutku ostao zarobljen na programu Foksa, baš u trenutku kada je takmičar, profesor po struci, kao oblast za sledeće pitanje odabrao veronauku. “Baš da vidim šta petaci uče iz veronauke!” Voditelj, veseljak, posle nesuvisle pošalice čita pitanje sledeće sadržine, parafraziram, “Po Bibliji, kada je Bog stvarao Svet poslednje je stvorio šta?” Sad već osećam kako otrov pauka prestaje da deluje i da prste leve šake mogu svesno da kontrolišem – da ih smirim. Koliko se ja sećam, a nisam pohađao veronauku, ovako postavljeno pitanje ima veći broj odgovora, bar onoliko koliko i aktivnih učesnika kviza u studiju – “Ček malo, baš da vidim kako uče petake.” Klasična predstava stvaranja koja se oralno propoveda u (srpskoj pravoslavnoj i inima) Crkvi na ovo pitanje nudi samo jedan odgovor – ČOVEKA – mudro zaboravljajući da u drugoj glavi Mojsijeve knjige Postanja, po kojoj propoveda, nakon što stvori čoveka, Adama, od njegovog rebra, kad ovaj utone u san, stvori i ŽENU i nadene joj ime Eva. No da se vratimo na kviz – sva deca pomagači dala su tačan odgovor, i profesor-takmičar dao je, posle kraćeg premišljanja, tačan odgovor – pogađate – svi su odgovorili ČOVEKA!

Ovde nastaju moji problemi. Odgovor je, u skladu sa dogmom Crkve, tačan i tu nema mnogo rasprave. “Zanemarivanje” žena je “stara boljka” hrišćanskih dogmi pa i sa te strane, iako bi neko očekivao da se u poslednjih par hiljada godina što god promenilo, mogu da progutam “opšteprihvaćen” odgovor. Problem je što odgovor “po Bibliji” ne da nije tačan već u prve dve knjige Postanja, koje opisuju stvaranje Sveta, Biblija, smatrali je delom samoga Boga ili delom čoveka nadahnutog Bogom, nudi više odgovora na postavljeno pitanje. Složićete se ovde da pitanja sa višesmislenim odgovorima nikako ne pripadaju korpusu kviz-pitanja. S’ druge strane zabrinjava i unifikovan odgovor svih učesnika bez da se iko od njih ogradio od svog odgovora ili ga makar pojasnio citatima iz “Svete knjige” na koju se pitanje/odgovor poziva. Pa da krenemo sa mogućim odgovorima:

Stvaranje čoveka (i žene)

  • Postanje 1 – 26-27: po sopstvenom obliku Bog krajem šestog dana stvori “muško i žensko, stvori ih”
  • Postanje 2 – 7, 21-22: Po završetku stvaranja Sveta, nakon odmora sedmog dana, Bog stvori prvo čoveka, od njegovog rebra, kasnije ženu

Stvaranje živoga Sveta

  • Postanje 1 – 20-21, 26-27: ptice stvorene pre čoveka
  • Postanje 1 – 24-27: životinje stvorene pre čoveka
  • Postanje 2 – 7, 19: ptice i životinje su stvorene nakon čoveka da bi ih isti imenovao

Ako je suditi po “iskazanom znanju” nastava veronauke u srpskim školama zapravo je “bubanje” dogme jedne hrišćanske denominacije i najobičnija indoktrinacija mladih umova kojima se, i dalje, ne pruža prilika da sopstveno znanje usvoje umesto da im se utuvi u glavu. No, kakvi profesori takvo i znanje. Brine me samo što petake niko ne namerava da uči kritičkom mišljenju i kako da “bar malo” misle svojom glavom – ni roditelji, ni škola, ni društvo. Kanda će “puškice”, koje stariji akademski uzori tako obilato koriste, zanavek biti pri ruci a logika i kritički razum nepoželjni “vo vjeki vjekovah”.

Bog o “kvalitetu sopstvenog dela”

  • Postanje 1 – 31: Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.
  • Postanje 6 – 5-6: Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji i bi mu žao u srcu.

“Po Bibliji”, ni sam Bog se nije mogao decidno izjasniti o “kvalitetu sopstvenog dela”, rušeći tako mit o sopstvenoj, potpunoj, omniscentnosti (sveznanju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti), da jeste možda ovog članka ne bi ni bilo, a možda bi ga podveli kao još jednu (uzaludnu) kritiku hrišćanskih dogmi. Za one koji su učeni da sa razumevanjem, kritički, čitaju, promišljaju i usvajaju saznanje Biblija, i Stari i Novi Zavet, puna je “mož’ da bidne ne mora da znači” primera. Nažalost ovi potonji nepoželjniji su od onih spremnih da “zdravo za gotovo” prihvate logičke i misaone vratolomije kojima se “pojašnjavaju” biblijske nedoslednosti … i to ne samo u Srbiji!

40 malih kreatora Sveta

by

3

Život u Dečijem gradu duhova
Foto: Monty Brinton/CBS

Bonanca u Novom Meksiku početkom 1880-ih je bio uzbudljiv rudarski grad pred kojim se smešila “svijetla budućnost”. Nedostak vođstva, resursa i bogatstva uslovili su da Bonanca postane samo još jedan napušteni grad u pustinji Novog Meksika. Četrdeset novih pionira tokom 40 dana pokušaće da ispravi greške svojih predaka i oživi grad duhova. Za divno čudo, pioniri su deca. Najstarije samo što je napunilo 15 godina, najmlađa devojčica ima 8 i po godina. Upravo tako – 40-oro dece, bez roditelja, bez učitelja. Ovo je po prvi put u istoriji Dečija Nacija!

Ovako otprilike počinje promotivna najava za novi reality-show Kid’s Nation američke TV mreže CBS čija je produkcija započela u maju a premijera zakazana za 19. septembar 2007. godine. Serijal od 13 epizoda prati osnivanje prave male “dečije ekonomije” – Bonanca ima svoje prodavnice, kafanu, a izgradnja i održavanje grada, čišćenje poljskih toaleta, prokuvavanje vode, priprema obroka, pranje sudova su dečiji poslovi. Društvene uloge se dodeljuju na početku svake epizode u međusobnom četvroboju – žuta, plava, zelena i crvena ekipa takmiče se za status radne snage, kuvara, trgovaca ili više klase a svi zajedno, kako reče jedan od učesnika, “trude se da dokažu da je društvo u kome se sve deli, bez pohlepe, puno međusobnog razumevanja moguće”. Bonanca ima i svoj Savet građana – gradsku Vladu koja na kraju svake epizode bira učesnika koji će osvojiti glavnu nagradu – zlatnu zvezdu vrednu 20,000 dolara. Svaka tri dana održavaju se zajednički skupovi na kojima se raspravlja o problemima u Bonanci i odluke donose većinom glasova učesnika. Gotovo sve, sudeći prema najavi, izgleda kao u pravom životu samo uz mnogo više emocija i često rasplakane učesnike.

No radnja serijala nije glavna tema ovog članka. Iako CBS tvrdi da je snimanje proteklo u najboljem redu uz prisustvo brojne ekipe za podršku i uz nadzor lekara i dečijih psihologa čini se da način na koji je ova originalna zamisao realizovana otvara brojna pitanja – kako ona etička tako i ona o zakonitosti poduhvata. Pre početka snimanja, svako od roditelja potpisao je ugovor sa CBS-om, sačinjen na 22 strane gusto kucanog teksta. Ugovorom se, primera radi, s’ jedne strane roditelji i deca se za platu od 5,000 dolara obavezuju da o celokupnom toku snimanja “drže usta zatvorena” uz zaprećenu odštetu od 5 miliona dolara dok s’ druge strane CBS sa sebe skida odgovornost za zdravlje i sigurnost dece uključujući tu i “smrt ili povredu deteta kao i seksualno prenosive bolesti”. Zarad diskutabilnih “15 minuta slave” roditelji dece učesnika praktično su se odrekli starateljstva nad sopstvenom decom i njihov javni i privatni život prepustili na “milost i nemilost” CBS-u i Tomu Formanu kao producentu serijala. “Pravi” problemi pojavili su se već po otpočinjanju snimanja. Vlasti Novog Meksika “zainteresovale” su se za serijal zbog sumnje da su povređene zakonske odredbe o dečijem radu – deca su dnevno “morala” da rade i do 14 časova uz nedovoljan nadzor odraslih – a inspektor koji je snimanje posetio nenajvaljen udaljen je neobavljena posla. CBS još uvek očekuje i konačno odluku službe za Decu, Mlade i Porodicu Novog Meksika jer nikada nisu pribavili licencu i dozvolu za smeštaj i boravak dece u gradu duhova. Nakon što se par učesnika otrovalo ispijanjem izbeljivača, a jedna od učesnica izgorela lice tokom pripremanja hrane, postavilo se i pitanje da li je CBS-ova ekipa na snimanju dovoljna za efiksan nadzor nad decom koja su, iako u serijalu žive svet odraslih, školskog uzrasta. Tužba koju je početkom avgusta podnela majka devojčice koja je na snimanju izgorela lice vrelim jestivim uljem otvorila je pitanja poput onog da li je CBS uspeh serijala nadredio brizi o učesnicima kao i o odgovornosti samih roditelja spremnih da tako olako drugome prepuste brigu o sopstvenom porodu. Iako u najavi 10-ogodišnja Tejlor komentariše mužu koza rečima “Ja sam školska kraljica lepote – ja ovakve stvari ne radim!” čini se da i kraljice lepote ponekad čine stvari koje niko od njih ne očekuje.

Jel’ vam fali Internet

by

8

Dok s’ jedne strane odmorom osvežen Blogowski frustraciju mrtvim morem na poslovnom planu leči sprdanjem na temu fensi ponašanja (većinskog dela) blog zajednice ozbiljni ljudi sa Univerziteta u Tel Avivu upozoravaju kako je zavisnost od Interneta jednako opasna kao i drugi ekstremni poremećaji zavisnosti poput kockanja, piromanije i kleptomanije. Rezultate istraživanja stručnjaka za bolesti zavisnosti Medicinskog fakulteta u Tel Avivu predstavio je psihijatar Dr Pinhas Dannon. Prema njegovim tvrdnjama od Internet zavisnosti, patološko stanje koje se manifestuje uznemirenošću i snažnom depresijom, boluje približno 10 procenata korisnika mreže svih mreža. Ovaj poremećaj stanja duha u modernoj psihijatriji klasifikovan je kao opsesivno kopmulsivan a rezultat je snažna potreba da se pojedinac posveti ritualnom ponašanju i odgovarajućem načinu razmišljanja. Slično opsesiji čistih ruku i stalno prisutnoj potrebi da se iste peru u ovom se slučaju radi o opsesiji surfanjem i potrebi da se stalno bude online.

U borbi protiv ove nove pošasti modernog doba Dr Dannon posebno ističe ulogu školskih psihologa i psihijatara koji bi trebalo da budu obučeni da na vreme prepoznaju i suoče se sa Internet zavisnošću. Ovo posebno u svetlu podatka da su najčešće žrtve Internet zavisnosti upravo deca školskog uzrasta a u stopu ih slede usamljeni pojedinci, podjednako žene i muškarci, u 50-im godinama. Zajedničko za obe vodeće grupe zavisnika bili su problemi u dijagnostifikovanju zavisnosti kao i raznolikost ispoljenih simptoma. U zaključku istraživanja naučnici sa Univerziteta u Tel Avivu predložili su promenu pristupa u klasifikaciji i lečenju Internet zavisnosti jer, kako kaže Dr Dannon, “zavisnost od Interneta ne manifestuje se samo kao običan podsticaj već pre kao duboko usađena žudnja” i kao takva zahteva lečenje slično onome koje se primenjuje kod drugih ekstremnih i opasnih zavisnosti.

Sad ne bih ni ja da vas previše plašim ali ako primetite promene u svom ponašanju poput nesanice, nervoze kad niste na mreži, nedostatka komunikacije (verbalne ne elektronske) i kontakta (fizičkog ne preko IM) sa svojim bližnjima, dobro razmislite – možda je došlo vreme da se i vi obratite za pomoć kakvom stručnjaku medicinske provenijencije! Ako niste baš sigurni da je vaš slučaj za psihijatra pročitajte članak na Addiction Info – možda se prepoznate!

Priča k’o iz bajke

by

0

Kako sistemski video nadzor stanovnika Velike Britanije ne mora uvek da ima negativne posledice pokazuje nedavni primer Aleksandera Kudajčika, domara pravnog Fakulteta Univerziteta u Glazgovu. 28-osmogodišnji Poljak u Škotsku prestonicu stigao je iz Katovica pre šest meseci i oberučke prihvatio posao domara pravnog Fakulteta. Slično radnji filma Good Will Hunting (Dobri Vil Hanting) “dobri” Poljak je zahvaljujući “odomaćenom” sistemu video nadzora na Univerzitetu u trenu od domara napredovao do koncertnog pijaniste. Naime, video kamere obezbeđenja zabeležile su Aleksanderovo “očaravajuće” izvođenje Šopena na klaviru “dupke prazne” Univerzitetske crkve tokom pauze za odmor od glancanja podova. Taj nezapamćeni performans igrom slučaja “odslušala” je Džoan Kinan, sekretarica, preko web kamere u crkvi za koju Alekasander nije znao, šta više Džoan je na “video” koncert emailom pozvala i svoje prijatelje ,a priča o Poljskom Vilu Hantingu proširila se po kampusu za tren oka. Aleksandar je prilikom prijave za posao domara “zaboravio” da pomene detalje o svojim studijama na jednom od najboljih muzičkih akademija u Poljskoj verovatno se plašeći kako bi mu visoko obrazovanje donelo negativne poene pri izboru “najboljeg” kandidata za domara.

Aleksander danas treba da održi svoj drugi, a prvi zvanični, koncert u crkvi u kojoj je njegova karijera doživela iznenadni obrt. Program koncerta čine Šopenova kratka klavirska dela a još uvek je nepoznato da li će pristup biti omogućen i široj javnost preko Interneta i univerzitetskog sistema video nadzora.

U viziju te ljubim!

by

0

Da srednje usmereno obrazovanje nije ostavilo ozbiljne posledice samo na populaciju negdašnje “velike” Jugoslavije svedoče čudni nazivi zanimanja i titule koje se poslednjih godina traže na britanskom tržištu radne snage. Primera radi, umesto čistača prozora traže se Inžinjeri čistog pogleda, servirke se oglašavaju kao Asistenti u proizvodnji ishrane, đubretari postaju Tehničari uklanjanja otpada, nastavnici se poistovećuju sa Navigatorima znanja… Konačno, domaćice, sasvim zasluženo – ‘ajmo žene ovacije, su postale Inžinjeri domaćinstva … ili inžinjerke pitanje je sad?

Ne što posmatra, no što zbori

by

0

Baci to u smeće

Da je Velika Britanija društvo u kome je nadzor građana normalna stvar kao i zemlja sa najvećim brojem postavljenih video kamera na javnim mestima znaju i vrapci na grani. No da li može i bolje? Naravno da može, sudeći po izveštaju BBC, odnedavno su na britanskim ulicama u modi “kamere koje govore“. Uz pomoć zvučnika postavljenog kraj kamere operateri će moći ne samo da nemo posmatraju nepristojno ponašanje podanika njenog Kraljevskog Visočanstva već i da im upućuju usmene opomene, izdaju naređenja i daju uputstva kako da se ponašaju. Primer na slici je iz Midlsboroua gde su se “govorne kamere” već odomaćile.

Sve je deo kampanje Vlade Premijera Tonija Blera za suzbijanje asocijalnog ponašanja na britanskim ulicama a sledeći korak je takmičenje u kojem će školarci širom Ujedinjenog Kraljevstva imati priliku da odaberu glas “govorne kamere” koji će potom biti jedinstven za celu zemlju. Za “učenje govoru” postojećih kamera biće utrošeno 500,000 britanskih funti. Naravno, kao i uvek kada su u pitanju ovako grandiozni produkti ljudskog uma ima onih manje optimističnih, prosto rečeno skeptičnih i pesimistički raspoloženih, koji na celu priču o (a Boga mi i SA) kamerama gledaju kao na dalje narušavanje građanskih sloboda i povredu privatnosti građana Velike Britanije.

Kako bilo ovako zamišljene “govorne kamere” trebalo bi da pre svega utiču na smanjenje broja minornih prekršaja poput bacanja smeća (godišnje se utroši pola milijarde funti na čišćenje!) i narušavanja javnog reda i mira, u prevodu, ponovo će na tapetu biti sitni kriminalci!