… ili ti Ovčije boginje. Vidim na srpskoj Wikipedia-i nema članka o ovoj bolesti pa rekoh da podelim svoje iskustvo sa drugima. Od pre tri nedelje, prvo Milutin (4 godine), a sad i Milica (9 meseci, na slici), moji klinci se bore sa ovom zaraznom bolešću. Bez većih problema guraju kroz sve faze ovčijih boginja koje je većina starijih (ne i ja) odavno preležala.
Bolest izaziva varicella-zoster virus (VZV), jedna od osam vrsta herpes virusa za koje je utvrđeno da utiče na ljude. Bolest se u prvoj fazi manifestuje obilnim lučenjem sluzi iz nosa, blagom temperaturom a zatim karakteristične “tačkice” (boginje, ospe) izbijaju po celom ili samo delovima tela i glavi (ređe po dlanovima i tabanima) u dva do tri talasa. “Boginje” (ospe) izazivaju jak svrab i po svaku cenu treba sprečiti dete da se češe jer u suprotnom se ospe mogu pretvoriri u trajne ožiljke.
Inkubacija traje dve nedelje a virus se prenosi vazduhom i najzarazniji je dva dana pre pojave prvih simptoma. Nakon preležanih boginja organizam stvara trajni imunitet prema zoster virusu a retki su slučajevi kad osoba ponovo oboli od ovčijih boginja (uglavnom kod osoba sa poremećajem imunoistema).
Za tretiranje bolesti koriste se paracetamol (acetaminophen) za sniženje temperature i losioni i puderi za otklanjanje svraba.
Bolest nije smrtonosna, hvala Bogu, ali je jako opasna ako se pojavi tokom trudnoće jer može ostaviti trane posledice po fetus. Vakcina protiv ovčijih boginja na tržištu se nalazi od 1995. godine a za tretiranje bolesti kod odraslih postoje lekovi, poput aciclovir-a.
Nakon preležanih boginja virus ostaje “uspavan” u nervima i povremeno može izazvati pojavu herpesa, posebno kod osoba sa premećajima imunosistema ili onih koji “pregore” na suncu (Zoster herpes). Za razliku od “boginja” koje se nakon desetak dana povlače, zoster herpes može izazvati trajne posledice (neuralgični bol).