Lažni profesor!

Da nisu samo profesori i profesorice kragujevačkog Univerziteta “specijalisti” u disciplini “manufaktura diploma” potvrđuje i slučaj profesora Esjaay. Rajan Džordan, 24-ogodišnji student iz Kentukija, samoproglasio se za profesora religije na neimenovanom privatnom univerzitetu u istoj američkoj državi. U svom “izdanju profesora” Rajan je, pod alijasom Essjay, bio jedan od urednika stranica o religiji u okviru mrežne enciklopedije Wikipedia sa dozvolom da rešava nesuglasice nastale između drugih autora u okviru teme koju je obrađivao kao i da kažnjava “neposlušne” pisce članaka. U okviru članka, u kome je Essjay predstavljen kao “ugledni profesor” objavljenog u magazinu New Yorker povodom milionitog članka na Wikipedia objavljen je i razgovor sa “profesorom Essjay” koji je naveo da predaje teologiju na diplomskim i postdiplomskim studijama “jednog privatnog univerziteta” ali je izbegao da otkrije svoj pravi identitet uz napomenu “da se plaši lične osvete onih na čiju štetu je presuđivao u okviru Wikipedia”.

Pre par nedelja uredništvo magazina dodalo je opasku urednika na kraju pomenutog članka u kojoj tvrdi kako je “ugledni profesor” promenio svoje mišljenje i autoru članka otkrio svoj pravi identitet “nesvršenog studenta” koji još nije zaradio ni “D” od doktorata koje pominje u svojoj biografiji a da je kao osnovni izvor za svoj rad na enciklopediji većinom koristio literaturu poput “Katolicizma za glupane” (Catholicism for Dummies). Prema tvrdnjama Vankuverskog dnevnika 24 časa (24 Hours) za otkriće pravog identiteta “profesora Essjay” zaslužan je kritičar Wikipedia Danijel Brend koji je svoje otkriće prvi dojavio New Yorker magazinu i tako pokrenuo skandal.

Kako bilo, “lažni profesor” se povukao sa Wikipedia, uz žaljenje i izvinjenje zajednici, a na zahtev Džimba Vejlsa, osnivača enciklopedije, koji kaže da “je enciklopedija zasnovana na dva stuba – poverenju i toleranciji, te da u takvom okruženju nema mesta onima poput Essjay”.

A koliko ugljen-dioksida vi emitujete?

Ako i britanski klinci znaju koji problemi muče planetu Zemlju red bi bio da svi otkrijemo koliko sami ili porodično doprinosimo emisiji ugljenika i ugljen-dioksida u atmosferu voljene nam majčice. Jednostavnom pretragom za Ugljeničnim kalkulatorom dobićete preko 1,100,000 veza a da ne bi ste gubili vreme, koje je jelte u ovom slučaju višeznačno dragoceno, preporučiću vam dve veze na kojima možete dobiti osnovne informacije tipa “koliko” i “kako da to smanjim”.

Digitron na prezentaciji Safe Climate omogućiće vam da približno odredite količinu ugljen-dioksida koji vaše domaćinstvo mesečno/godišnje emituje u atmosferu. Skrećem vam pažnju da prilikom izbora države iz koje dolazite odaberete neku nama sličnu zemlju, recimo Bugarska, koja ne koristi nuklearke već ugalj i hidrocentrale za proizvodnju električne energije. Nažalost ovaj digitron ne uzima u obzir količinu otpada koji vaše domaćinstvo proizvodi na mesečnom i godišnjem nivou (kubni metar smeća u atmosferu emituje oko 30 kilograma ugljen-dioksida).

U okviru prezentacije Stop Global Warming nalazi se digitron druge vrste koji vam predlaže šta možete da promenite u svom domaćinstvu, navikama u vožnji i načinu života i na vaše oči preračunava koliko ćete smanjiti emisiju ugljen-dioksida i naravno koliko uštedeti u novcu.

Usput, kad se budete preračunali znajte da je za “preradu” samo jedne tone ugljen-dioksida koju vaše domaćinstvo emituje u atmosferu potrebno da se zasadi 380 novih stabala drveta ili da isti broj već postoji u prirodi! Sa druge strane ne zaboravite da je, po nekim statistikama, za prosečnu potrošnju papirne galanterije (novine, ambalaža, kartoni i slično) pojedinca potrebno iseći 2 drveta obima 30 centimetara.

Novi simbol

Novi simbol radioaktivnosti

Pred vama je novi simbol za opasnost od radijacije nedavno usaglašen između Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

Prema tvrdnjama autora novi simbol je, za razliku od starog, intuitivniji i prepoznatljiviji za “široke mase”. Simbol je rezultat je 5-ogodišnjeg projekta sprovedenog u 11 zemalja, uključujući i direktno “testiranje” na ljudima. Ocenu projekta dali su muškarci i žene, različitog životnog doba i nivoa obrazovanja, kako bi se autori uverili da je novi simbol za “opasnost – beži odavde” nedvosmislen i jasan znak upozorenja za svakoga.

Pitam se samo – ako je Ujedinjenim nacijama trebalo 5 godina da bi se osmislio novi simbol za opasnost od radijacije koliko će tek trebati da se reši spor sa Iranom oko obogaćivanja nuklearnog materijala?

Ne mogu deca da spavaju!

Da polemike oko globalnog zagrevanja nisu samo deo sveta odraslih pokazuje nedavno objavljena studija spoznaje problema globalnog zagrevanja i potrebe reciklaže otpada. Studija je urađena na uzorku od 1,150 dečaka i devojčica, uzrasta od 7 do 11 godina, po narudžbini britanskog lanca trgovina Somerfield i predstavlja vrhunac kampanje “Bag’s for Life” (Kese za život) kojom lanac supermarketa želi da skrene pažnju na problem reciklaže jer od ukupno 17 milijardi plastičnih kesa koje dobiju u prodavnicama britanski potrošači odbace svake godine 8 milijardi. Kampanja se sastoji u podsticanju ekološke svesti kupaca tako što će kupci za pet starih plastičnih kesa dobiti na poklon “Kesu za život” koja ne samo da je dva puta veća, traje do 25 duže od obične već ju je moguće i reciklirati. Kompanija Somerfield svake godine reciklira 60,000 tona kartona i 3,000 tona plastike zaostalih u magacinima njenih 977 prodajnih objekata. Po rečima Pita Vilijamsa, PR predstavnika kompanije, “deca su izložena posledicama kao i svi drugi. Dok su odrasli spremni da zanemare činjenice i okrenu glavu na drugu stranu, ova studija jasno pokazuje da globalno zagrevanje ne ugrožava samo buduće generacije već i dobrobit dece sadašnjosti.”.

Evo i malo statističke prezentacije šta na temu globalnog zagrevanja i klimatskih promena kažu deca:

  • kao posledica globalnog zagrevanja od kojih se najviše plaše deca navode uticaj na kvalitet zdravlja i “umiranje pre vremena”, mogućnost potonuća priobalnih gradova i regiona kao i brigu za dobrobit i opstanak životinja
  • svako 4. dete za problem globalnog zagrevanja krivi političare
  • svako 7. misli da njegovi roditelji ne čine dovoljno na rešavanju problema globalnog zagrevanja
  • svako 20. dete smatra da su klimatske promene “dobra stvar” pravdajući to produženjem svog omiljnog godišnjeg doba – leta
  • svako 10. misli da je reciklaža povezana sa vožnjom bicikla dok ostala dobro razumeju ovaj pojam odraslih
  • svako 2. je uznemireno mogućim posledicama koje izazivaju klimatske promene
  • svako 10. dete tvrdi da zbog straha za budućnost Planete često ne može da spava!

Pre par dana u SAD kompanija IKEA, shvatajući svoju društvenu odgovornost, i zvanično je postala prvi maloprodajni lanac koji kupcima naplaćuje 5 centi ukoliko žele da robu ponesu u plastičnim kesama. Ova praksa je već ustaljena u maloprodajnim objektima u Velikoj Britaniji od juna prošle godine a rezultirala je smanjenjem potrošnje plastičnih kesa za 95 procenata! Na ovaj način IKEA pokušava da, slično lancu Somerfield, na drugoj strani okeana skrene pažnju i doprinese rešenju problema koje uzrokuje 100 milijardi plastičnih kesa odbačenih svake godine u SAD, i koji variraju od davljenja životinja do zapušenja vodovodnih i kanalizacionih instalacija.

Za sreću je potrebno …

… znanje, novac, čokolada, prava ljubav … ko bi ga znao 100 ljudi 100 ćudi … da ne pričam o različtostima prohteva i mišljenja o sreći šest milijardi ljudi koji sa nama dele ovu planetu. Različita pojedinačna mišljenja o tome šta čoveka ili ženu čini srećnima ni u kom slučaju nisu prepreka za naučnike, posebno psihologe i psihijatre, da odustanu od pokušaja generalizacije jednog tako neuhvatljivog pojma kao što je sreća. Proučavanja i “proučavanja” na temu “sreće”, posebno u psihologiji, privukla su veliku pažnju “običnog sveta” pa smo tako danas u prilici da nam se sreća i uspešni recepti kako do nje doći nudi na svakom koraku. Pregršt knjiga, reklame, mistične mantre, pouke drevnih i modernih civilizacija, prpeoruke mistika i uspešnih ljudi samo su deo ponude na tržištu sreće – iste te sreće čijem postizanju u životu po “defaultu” stremimo.

Profesor psihologije na Univerzitetu u Ličesteru, Adrian White, samo je jedan od brojnih pripadnika akademske zajednice koji se u okvirima pozitivne psihologije bavi proučavanjem sreće, ili kako to profesor White naziva “subjektivno blagostanje” (SWB – Subjective well-being). U svom radu “A Global Projection of Subjective Well-being: A Challenge to Positive Psychology?” (Globalna projekcija subjektivnog blagostanja: Izazov pozitivnoj psihologiji) Profesor White na osnovu ukrštenih podataka iz više izvora po prvi put je objavio mapu sveta na kojoj se “raspodela sreće” prikazuje na globalnom nivou – tamnijim nijansama označene su “srećnije” nacije a osećaj sreće “nacionalno” bledi kako su nijanse svetlije. U zaključku, koji ide uz mapu, konstatuje se da je osećaj “subjektivnog blagostanja” blisko povezan sa zdravljem, ekonomskim bogatstvom i mogućnostima za obrazovanje.

Mapa srećnih nacija

Srbije na “mapi sreće” nema (sve bivše jugoslovenske republike projektovane su na prostor nekadašnje SFRJ!) da li zbog crnogorskog referunduma koji je netom bio završen kada su prikupljani podaci za izradu mape da li zbog poslovične srpske “posebnosti” u svemu pa i u potrepštinama za sreću – teško je reći – u svakom slučaju kakvi smo bolje i da ne znamo “koliko smo srećni”.

Danas je dan posvećen …

Galileo Galilei

… izumitelju teleskopa za posmatranje nebeskih tela, čoveku koji je prvi video Jupiterove mesece, supernovu i sunčeve pege. Svojim otkrićima potvrdio je Kopernikov sistem kretanja nebeskih (zemlja i ostale planete okreću se oko Sunca) nasuprot tada uvreženom učenju da je svemir geocentričan (Sunce i ostala nebeska tela okreću se oko planete Zemlje). Zbog svojih naučnih uverenja došao je u sukob sa inkvizicijom katoličke Crkve pod pokroviteljstvom Papa Pavla V i Urbana VIII. Godine 1633. godine proglašen je za jeretika i za kaznu ostatak života proveo u svojevrsnom kućnom pritvoru u okolini Firence. Umro je 1642. godine, gotovo potpuno slep, u svom domu u okolini Firence.

Danas je dan posvećen Galileu Galileiu (Galilelo Galilei, 1564-1642), odvojite malo vremena i posetite The Galileo Project.

E sad mi je lakše

Netom objavljena medicinska studija potvrdila je pretpostavku američkih naučnika sa Harvard School of Public Health da popodnevni odmor smanjuje rizik od smrti izazvane problemima u radu srca. Tokom šestogodišnjeg istraživanja, obavljenog u Grčkoj, kojim je rukovodio profesor Dimitrios Trichopulos, praćeno je ukupno 23,681 žena i muškaraca, između 20 i 68 godina, kod kojih nema istorije oboljenja srca. Istraživači su pratili život ispitanika – učestanost “popodnevnih dremki” (bez praćenja kvaliteta i dužine odmora), navike u ishrani i fizičku aktivnost a prilikom obrade rezultata u obzir je uzimano i opšte zdravstveno stanje, godine i stepen fizičke aktivnosti pojedinačnih učesnika istraživanja. Po rečima rukovodioca projekta, profesora Dimitriosa Trichopulosa, u odnosu na prethodne “ova studija ima četiri prednosti – uzorak je veliki, moguć, ograničen na zdrave individue i istraživači su posvetili posebnu pažnju fizičkoj aktivnosti ispitanika“.

Rezultati (očekivani) ovog obimnog istraživanja su sledeći:

  • kod onih koji su najmanje 3 puta nedeljno “prilegli” na 30 i više minuta rizik od oboljenja srca smanjen je za 37 procenata
  • kod onih koji su svoje “pravo” na popodnevni odmor koristili neredevno rizik od oboljenja srca smanjen je za zanemarivih 12 procenata
  • kod radno angažovanih muškaraca koji redovno odmaraju u popodnevnim časovima rizik od oboljenja srca smanjen je za 64 procenata
  • kod radno angažovanih žena koje redovno odmaraju u popodnevnim časovima rizik od oboljenja srca smanjen je za 36 procenata (premda istraživači priznaju da je ovaj poslednji rezultat nastao na osnovu nedovoljnog uzorka)

Istraživači veruju da popodnevni odmor pomaže ljudima da se oslobode stresa “nakupljenog” tokom dana pri čemu ovaj način “relaksacije” nema sporednih efekata na opšte zdravlje sve dok ste spremni da održavate ujednačen stepen fizičke aktivnosti tokom ostatka dnevnog životnog ciklusa. Ovo se posebno odnosi na one koji se sa stresom svakodnevno sreću na svom radnom mestu. Preporuka studije mogla bi se sažeti u savet: koristite svaku priliku koja vam se pruži za popodnevni odmor!

Ništa nije kao što izgleda

Princip da “ništa nije kao što izgleda”, polazište i ishodište istraživanja modernih društvenih nauka, uglavnom prihvatamo zdravo za gotovo no što ga se i pridržavamo u svakodnevnom životu.

Primer 1

Iako Vojislav Šešelj u svom testamentu zakljinje srpske radikale da se ne odriču “čvrste nacionalne ideologije” te da nastave sa “energičnim suprotstavljanjem globalizmu” potonjima je trebalo samo mesec dana da zakletvu pogaze. Naime, u jednom od predizbornih spotova SRS pojavljuju se dve (Ohohooo) “Djed Mrazice” koje ljube naivnog Srboljuba … “a svi znamo da je Djed Mraz, Đuro šta, uz Coca-Cola-u i McDonalds jedna od ikona globalizacije”

Primer 2

Kad slovite za najbogatijeg čoveka na Svetu ne samo da javnost prati svaki vaš potez već su i brojni novinari spremni da vaše delovanje preispitaju do najsitnijih detalja. LA Times je svoje novinare poslao na zadatak da preispitaju delovanje trenutno najvećeg dobrotvornog fonda na svetu Bill and Mellinda Gates Foundation koji raspolaže sredstvima koja se mere desetinama milijardi dolara – više nego što na raspolaganju imaju ekonomije 70 procenata država u Svetu. U zanimljivoj priči koja je objavljena pre par dana možete naići na jako puno detalja koji dovode u pitanje etiku i poslovni model ovakvih fondova. Fond godišnje “poklanja” najmanje 5 procenata ukupne vrednosti (zakonski minimum za poreske olakšice) dok se preostalih 95 procenata “oplođuje” ulaganjima na berzi gde Fond ima jako raznovrstan portfolio. Na prvi pogled sve izgleda u redu, većina velikih fondova tako posluje, međutim problem nastaje kada se analiziraju ulaganja Fonda. Sudeći po nalazima novinara LA Times-a najveća ulaganja su upravo u privredne entitete čije delovanje je, direktno ili indirektno, generator problema u čije otklanjanje Fond ulaže onih 5 procenata!

Primer 3

U portama hramova SPC pred Božićne praznike mogli ste kupiti novčić za česnicu po ceni od samo 300 dinara – malo u odnosu na značaj koji se novčiću pridaje u Božićnoj mitologiji – onaj ko novčić nađe “pratiće ga sreća i blagostanje preko cele godine”. Naizgled kao da je srpska crkva, koja se samostalno izdržava, iznašla originalan način da uveća svoje prihode rešavajući pritom dilemu sopstvenih vernika da li u česnicu ide zlatnik, kovanica od 1, 5, 10 ili 20 dinara – jednostavno platiš i ne misliš. Kada malo dublje zađete u istoriju “tradicionalnih hrišćanskih obreda” videćete da je običaj lomljenja česnice paganski, slovenski, obred predviđanja sudbine, da je Božić “podešen” tako da pada neposredno nakon zimske ravnodnevnice i “pobede svetla nad tamom i zlim duhovima”, badnjak se palio u čast boga Peruna alias Svetog Ilije gromovnika. Ispada da je Crkva koja se protiv narodnog sujeverja bori šireći istinu Hristove vere nakon 14 vekova od borbe odustala i duhovnu zamenila materijalnom stranom.

Primer 4

Kada je pre mesec dana Telekom Srbije proglašen pobednikom na tenderu za kupovinu 65 procenata Telekoma Republike Srpske u srpskim medijima povela se rasprava o opravdanosti takve investicije (približno 650 miliona eura) u trenutku kada i sama Srbija iz godine u godinu sve više zaostaje za razvojem telekomunikacionog sektora u regionu. Glavni argument u odbrani političko-poslovne odluke Telekoma dao je direktor firme objašnjavajući kako je Telekom Srpske u 2005 imao profit od 31 miliona eura te da će se (kapitalna) investicija vratiti u narednih 10-ak godina. Prosta matematika, na nivou đaka 2. razreda srednje škole, uz malo nagađanja, demantuje dirketora Petrovića. Preptostavimo da u narednih 10 godina prosek profita Telekoma Srpske bude 50 miliona eura, 65 procenata, koliko pripada Telekomu Srbije, je 32,5 milona eura što znači da će za 10 godina Telekom Srbije jedva napabirčiti i polovinu početne cene, ne računajući tu dodatna ulaganja u infrastrukturu i nove tehnologije koje će biti primoran da uvede u narednih 10 godina. U bezbroj razgovora u kojima je Petrović izneo ovaj argument nijedan od njegovih sagovornika, novinara, nije mu suprotstavio ovu jednostavnu računicu, kao da su svi prespavali 2. razred srednje!

Primera naravno ima bezbroj – pitanje je samo – jeste li Vi spremni da ih uočite?