Tag Archives: Mediji

Pravična razmena

by

0

Kash Gabrielle Torsello, Italijan, fotoreporter slobodnjak sa bazom u Londonu, nekada hrišćanin zapadnog obreda danas muhamedanac, navodno je otet pre par dana na jugu Avganistana iz autobusa kojim je putovao na zadatak. Par sati kasnije nazvao je lokalnu bolnicu, čiji rad pomaže italijanska humanitarna organizacija, i u razgovoru sa šefom obezbeđenja svet, u svoje i ime svojih otmičara, obavestio o zlehudoj sudbini koja ga je zadesila. Naime, u zamenu za Torsello-a otmičari traže lik, delo i telo jednog drugog apostate, nekada muslimana danas hrišćanina zapadnog obreda sa stalnim prebivalištem u Italiji, afganistanca koji je pre 16 godina promenio veru a kasnije proglašen mentalno nepodobnim da mu bude suđeno za takvo svetogrđe. Sećate se? Reč je o Abdul Rahman-u, čoveku o kome je na ovom blogu već objavljeno par zapisa.

Prema navodima Torsello-vog saputnika, Gholam Mohammad-a, otmicu su izvela petorica naoružanih, kako su se kasnije na poziv Torsello-vih kolega predstavili, Talibana. Zanimljivo je da se zvanični predstavnik Talibana, koga je ovim povodom kontaktirala agencija Reuters, ogradio od čina otmice i otmičare nazvao “najobičnijim razbojnicima” što prave motive i povod organizaciji otmice verovatno stavlja u sasvim drugačiji kontekst …

Dopuna (3/11/2006) – Gabrielle Torsello je juče oslobođen. Par dana nakon što su “zvanični” predstavnici Talibanskog pokreta ponovili zahtev otmičarima da oslobode Torsell-a ovaj je iz zatočeništva pušten na slobodu i ostavljen na putu za Kandahar.

A sada – spektakl

by

0

Rad republičke radio difuzne agencije (RRA), posebno bahato ponašanje njenih članova, podiglo je pravu buru u prvoj polovini ove godine tokom dodele nacionalnih frekvencija za radio i TV stanice. Nakon što su dešavanja oko Televizije BK izgubila svoje mesto u prvim minutima dnevnika i na udarnim stranicama štampe kao da su svi zaboravili da RRA pored dodele dozvola za emitovanje ima i drugih zakonskih obaveza. Neke od tih obaveza, propisanih Zakonom, tiču se kontrole poštovanja Zakona, nadgledanja emitovanih programa, kontrole poštovanja zakonskih rokova od strane emitera koji su dobili dozvole, vođenje kaznene politike u skladu sa Zakonom … Zakon, nažalost (ili na sreću, kako kome), ne poznaje situaciju u kojoj se rukovodeće telo – Savet RRA – ne pridržava Zakona, niti predviđa da članstvo u Savetu može prestati ukoliko se članovi Saveta ne pridržavaju Zakona koji treba da sprovode. Tako danas imamo situaciju u kojoj se Zakon o radiodifuziji krši u članu 56. koji propisuje obavezni rok od 60 dana u kome je emiter koji je dobio dozvolu za emitovanje programa mora da započne sa emitovanjem istog.

RRA je na sednici od 19. aprila ove godine donela odluku o izdavanju dozvola za emitovanje TV programa za teritoriju Republike Srbije i te odluke su emiterima dostavljene (najverovatnije) odmah ili najkasnije krajem aprila 2006. Zakon prilikom uručivanja odluka o dozvolama za emitovanje programa punovažnost istih ne dovodi u pitanje u slučaju žalbe nekog od emitera koji nisu dobili dozvole. Proizilazi da su svi emiteri sa emitovanjem programa morali da započnu najkasnije 30. juna ove godine ili im, po automatizmu, prestaje važnost dozvola. Od ukupno 5 dodeljenih dozvola sporne su dve, one koje su dodeljene na “časnu reč” predstavnika TV Avala i FOX Televizije. Ove dve televizije ne samo da u zakonskom roku nisu započele sa emitovanjem programa već jedna od njih ni ne emituje program. Članovi Saveta RRA su već 1. jula trebali da konstatuju ove činjenice i obaveste javnost i sporne emitere da su im dozvole, zbog nepoštovanja Zakona, pravno ništavne, međutim, Savet ne samo da nije postupio u skladu sa Zakonom već je dozvolio da TV Avala započne sa emitovanjem programa početkom septembra – dva meseca nakon što im je zakonski prestala važnost dozvole!!! U skladu sa članom 29. stav 4. Zakona o radiodifuziji 1. oktobra ove godine stiču se uslovi za podnošenje predloga za razrešenje svih članova Saveta RRA jer su “bez osnovanog razloga propustili ili odbijaju da obavljaju dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno”.

Naravno, gore izneti navodi su špekulacije zasnovane na pretpostavci da su rešenja o dodeli dozvole za emitovanje emiterima uručene krajem aprila 2006. Da se ne bih bavio špekualacijama, pre sedam dana, uputio sam RRA dole citirani email u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Još uvek očekujem povratnu informaciju …

Postovani,

molim Vas da mi u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja (“Sluzbeni glasnik RS, br. 120/04) dostavite, ukoliko ih posedujete, sledece informacije:

1) Datum urucivanja odluka o dodeli dozvola za emitovanje TV programa za teritoriju Republike Srbije i to za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
2) Datum pocetka emitovanja programa za sledece emitere: TV Avala i FOX televizija, odnosno predmetne odluke RRA vezane za pocetak emitovanja programa ova dva emitera;
3) Datume izvrsenih tehnickih pregleda za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
4) Iznose i datume placanja naknade za dozvolu za emitovanje programa za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
5) Broj do sada izrecenih kaznenih mera i zbirne podatke o primeni kaznenih
odredbi Zakona o radiodifuziji

Molim Vas da mi trazene informacije dostavite u elektronskom obliku, na prilozenu email adresu

Unapred zahvalan,

Teror na drumu

by

0

Dok je američka javnost zaokupljena uspomenama na 11. septembar 2001. i kontroverzama oko ABC-jeve trodelne “dokumentarne drame” (paradoks!) “Put ka 11. septembru (“Path to 9/11”) u kojoj autori krivicu za terorističke napade koji su promenili svet svaljuju na “neodgovornu” demokratsku administraciju bivšeg Predsednika Klintona, novinari Wired magazina potrudili su se da “prouče” posledice i opasnosti od terorizma u Americi na originalan način. Po uzoru na sistem boja za signalizaciju nivoa opasnosti od terorističkih napada, na osnovu obrađenih dostupnih podataka od 1995. do danas, napravili su sopstvenu kompilaciju po život amerikanaca “najopasnijh aktivnosti” sa smrtnim ishodom.

Pogađate (ovog zapisa ne bi ni bilo da je drugačije) da je smrt u terorističkom napadu malo verovatna u odnosu na druge “opasnije” uzroke kao što su izletanje sa druma, padovi i slučajna trovanja. Naime, “šansa” da Amerikanac pogine u terorističkom napadu svrstana je u najmanje verovatnu grupu zajedno sa trovanjem ugljen-monoksidom i “fatalnim ishodom sukoba sa policijom”. Daleko ispred su trivijalni uzroci poput smrti na poslu, šetnje ulicom, gripa, kile (da, kila – hernija) ili strujnog udara.

Najveće evropsko selo je …

by

0

… geografski i uopšte … Beograd – bez premca! Sad mislite Vi šta hoćete ali živimo jako blizu ideala Srbije opisanog u delu nesuđenog nobelovca iz Velike Drenove, u Srbiji koja je pre svega jedna seljačka zemlja (sa negativnom konotacijom, dakako) – a ko je na javnom servisu pratio “Žikinu šarenicu” znaće o čemu pričam. Džabe priča o drugoj i inim Srbijama kad je ova Žikina i Dobricina, moravska naravno, dominantna. Džabe priče o turistima iz cele Evrope koji u Beograd dolaze “zbog neviđenog provoda” kad je Srbija postala “čardak ni na nebu ni na zemlji” u koji se dolazi kao u neki zoološki vrt retkih vrsta koje ni na jednom drugom mestu ne možete videti. Kao nacija, postali smo potpuno otuđeni od Sveta u kome živimo – ni jedan događaj, ni jedan trend, bilo kakva svetska revolucija, ne mogu nas pokolebati u čvrstom stavu da je vreme stalo 60-ih godina XIX veka i od tada ni makac dalje – Srbi smo BRE!

Elem, povod za okupljanje Žike i brojnih “šareničara” u (glavnom) gradu svog nastanka bila je procesija masovnog venčanja pod dirigentskom palicom Fondacije Braća Karić i sloganom “Zaljubi se i rađaj, rađaj, rađaj” (da citiram TiVi-ja, pokretača manifestacije). U društvu Svibor “vitezova”, Jelene Broćić, Radeta Jorovića, večitog Žike i njegovih sponzora obavljeno je masovno venčanje 100-inu bračnih parova (namerno izbegavam odrednicu mladih). Količina kiča i gluposti izrečena na jednom mestu (npr. “Vi niste obični, već, milenijumski mladenci” ?) dovoljna je da popuni prazninu neke Ginisove enciklpoedije gluposti ne za jednu godinu (o da, manifestacija se “tradicionalno” održava svake godine!) već za vjeki vjekov – Amen!

Sad Beograđani će reći da “Žikina šarenica” nije ogledalo Beograda i da kao takva nije reprezent “legitimnih interesovanja” većine Beograđana glede evropskih integracija i nastavka, pre 150 godina započetog, procesa evropeizacije Srbije. Nažalost, mentalitet koji danas dominira “prestonicom” je najjači kontra argument – nije koncept emisija poput “Grand Show”-a ili “Jedna pesma, jedna želja” izmišljen u Bojniku već u Beogradu, nije Ceca, kao merilo srpskog glamura, izrasla u rodnoj vukojebini veću beogradskim folkotekama. Osvrnite se, stariji naročito, i pogledajte ko i kako danas šeta ulicama Beograda – primećujete li neku razliku u odnosu na 80-e i 90-e – mnogo je više “Ceca” na ulicama, ma kakvi više – sve su “Ceca” … neeeeee, Ceca mi izlazi iz monitora …

Psi rata

by

1

Da se borbe na Bliskom Istoku ne vode samo vojnim sredstvima svedoče i smetnje u prijemu programa televizije Al-Manar koje gledaoci širom Libana imaju otkako je započeo najnoviji bliskoistočni sukob. Krivca, prema članku NY Sun-a ne treba tražiti u bombardovanjem razorenoj infrastrukturi Libana već u mnogo prozaičnijem razlogu.

Naime, kada se tokom emitovanja vesti u etru na 90 sekundi pojavi slika Šeika Hassan Nasrallah-a, vođe Hezbollah-a, sa improvizovanim krstom puščanog nišana i državom Izrael u potpisu, prema tvrdnjama izraelskih vojnih “hakera”, krivicu treba svaliti na njih jer su tokom vikenda uspeli da “probiju” kod satelitskog signala koji TV Al-Manar koristi za emitovanje svog programa. Ovi “hakeri” u službi višeg cilja, preuzimaju na sebe i krivicu za ostatak spota u kome se emituju avionski snimci izraelskog bombardovanja uz obaveznu poruku na kraju: “Nasrallah zna istinu, ali nastavlja, kao i do sada, da gura Liban u uništenje skrivajući istinu od Vas.” Zgrada TV Al-Manar bombardovana je tokom prvog dana sukoba i od tada ova televizija program emituje sa “rezervnih” lokacija.

Crvena linija

by

0

Od praistorije pa do danas, u svim civilizacijama magija je jednostavno realnost, tvrde stručnjaci. Međutim, magija u savremenom svetu je dobila potpuno drugačije obličje zahvaljujući tehnološkoj ekspanziji. Magijom se sada bave najmoćnije vojne sile, a efekti koji se postižu na taj način, najblaže rečeno su zastrašujući. crvena linija otkriva da su se takve psihološke operacije izvodile i na ovim prostorima.

Ovako je na javnom servisu najavljena emisija CRVENA LINIJA: MAGIJA U FUNKCIJI SPECIJALNOG RATA (urednici Dušan Vojvodić i Ivana Maričić) koja je na RTS-u već emitovana u četiri navrata (četvrtkom u udarnom terminu i repriza subotom popodne) tokom juna i jula. Nažalost, ne mogu Vam preneti utisak o celokupnoj emisiji jer sam je pratio (u neverici) u dva navrata po 15-ak minuta. Gomila likova koji mi deluju kao gosti s’ kraja prošlog veka na istom tom javnom servisu (tada se zvao RTS o.a.) pričaju o tome kako je, u suštini, sve ono što nam se dešava(lo) posledica delovanja magijskih sila pod kontrolom svetskih moćnika i tajnih organizacija … UŽAS … a taman sam se ponadao da su “borci protiv mađije” konačno otišli u ilegalu.

Naravno, ne iznenađuje me ovakav “pristup” temi od Dušana Vojvodića koji je svojevremeno, kao zamenik glodura, sa Dragoljubom Milanovićem optužen za teška dela protiv bezbednosti povodom pogibije zaposlenih u zgradi RTS-a tokom NATO intervencije (te večeri je svoju kćerku Nataliju Sinanović, dežurnog novinara, izveo iz zgrade pola sata pre bombardovanja). Ne iznenađuje me ni što kod Vojvodićevih kolega nije bilo osećaja da se na ovakav skandal reaguje jer većina srpskih novinara godinama unazad neguje sličan stil novinartsva – senzacionalizam i manipulacija činjenicama u cilju da se “p(r)ogura” ideja neke interesne grupe, medijske kuće ili samog autora. Slično Vojvodiću i B92, “perjanica nezavisnog novinarstva”, pre par dana najavljuje tajnu sednicu Vlade Srbije o Mladiću koja će biti održana tokom naredne nedelje – mislim ako je tajna kako onda B92 zna za nju? Možda cela ona priča s’ početka ovog zapisa i nije baš tako naivna …

Nadobudni Koča Šumadinac

by

0

Zoran Radovanović, nadobudni dopisnik dnevnog lista “Danas” iz Kragujevca, poznatiji kao Koča Šumadinac i plaćeni član gradskog veća zadužen za medije (sukob interesa, neko?!?) u svojoj novinarskoj karijeri bavio se mnogim temama sa manje ili više uspeha. Najnoviji poduhvat ovog nagrađivanog novinara kome su interpunkcija i pravopis najveći neprijatelji mogu slobodno nazvati “futurističkim novinarstvom”. Naime u Danas-u od 26. maja ove godine osvanuo je tekst pod naslovom Žal za prošlim vremenima koji je obradio temu obeležavanja nekada popularnog Dana mladosti širom novoneovisne države Srbije. U delu teksta koji prenosi događaje iz Kragujevca već pomenuti Koča Šumadinac piše kako:

“Jedini spomenik štafeti mladosti koji se nalazi u Kragujevcu, podignut je u znak sećanja da je prva štafeta, simbol odanosti i ljubavi prema nekadašnjem najvećem sinu svih naših naroda i narodnosti, maršalu Josipu Brozu Titu, davne 1945. krenula upravo iz centra Šumadije. Nekadašnji praznik obeležen je i nizom “prigodnih” kulturno – umertničkih manifestacija, sletom i nošenjem štafete mladosti. Sve ove manifestacije pod nazivom “Poslednja štafeta mladosti”, organizovala je Agencija “Horzentreger”. Mini slet i prigodni koncert na kojem su učestvovale poznate domaće pop i rok zvezde organizovan je u Sportskoj hali “Jezero”. Štafeta mladosti nošena je od centra grada – od Spomenika prvoj štafeti – do večne vatre ispred Muzeja “21. oktobar” u Šumaricama. U večernjim satima održan je rok koncert. Karte za sve ove manifestacije mogle su, kao nekada, da se nabave preko sindikalnih organizacija.”

I ništa u ovome ne bi bilo sporno da je manifestacija “Poslednja štafeta mladosti” uopšte održana dan pre no što ju je tekst Koče Šumadinca tako “nadahnuto” preneo čitaocima Danas-a! Posredovanjem gradske vlasti, u kojoj dotični novinar učestvuje, održavanje manifestacije je sprečeno – možemo slobodno reći “posredno zabranjeno”. Par dana kasnije došlo je i do sukoba niskog intenziteta na lokalnom nivou između Vladimira Burkovića (radnik gradske uprave, sic!) ispred organizatora (agencija ili NVO Hozentreger) i zamenika gradonačelnika Kragujevca Saše Milenića. Dotični novinar naravno nije preneo ni retka o zabrani svojim (malobrojnim) čitaocima valjda zato što se manifestacija prema njegovom pisanju već održala pa nije ni mogla biti zabranjena.

Na kraju da rezimiram. Kragujevac je još jednom pokazao da s’ pravom zaslužuje epitet srpske prestonice, ako ni zbog čega drugog a ono zbog doprinosa “Koče sa nagradom” srpskom novinarstvu u obliku novo vaspostavljenog “futurističkog pravca”.

Radijski dijalog

by

0

Da verski sukobi ne podrazumevaju samo učešće dve suprotstavljene religije potvrdili su sledbenici islamskih muftija Pir Saifur Rehman-a i Munir Shakir-a u pograničnom delu između Pakistana i Afganistana. Naime, Mufti Munir Shakir, pakistanac, pokrenuo je sopstvenu radio stanicu preko koje je propagirao svoje tumačenje Kurana brojnim sledbenicima sa obe strane granice ali i opanjkavao suprotstavljena tumačenja drugih. Poznat po tome što je Kuran preveo sa arapskog na paštu jezik kojim se govori u Afganistanu, kao i po svojim tumačenjima braka i razvoda, najviše po tumačenju da je proizvodnja i preprodaja opijuma “halal” u Islamu i da je ne treba zabranjivati, muftija je izazvao bes druge strane, posebno muftije Pir Saifur Rehman-a, izbeglice iz Afganistana, koji je odlučio da pokrene “konkurentsku” radio stanicu ne bi li svom “verskom” protivniku uzvratio istom merom. Reč po reč, i kako to obično biva, dijalog preko radio talasa uskoro se pretvorio u opšte vređanje pa su vlasti proterale oba sveštenika i zabranili rad njihovim radio stanicama ne bi li sprečili eventualne sukobe njihovih pristalica.

U pravom malom ratu, sudeći po arsenalu koji je korišćen, koji je uskoro usledio kada su pristalice Shakir-a napale kuću Bacha Khan-a, sledbenika Rehman-a, na bojištu su, u dva navrata, ostala 24 mrtva (koga baš zanima – Rehman-ovih 19 i Shakir-ovih 5) i 14 povređenih. Uz dogovor sa lokalnim plemenskim savetima (Jirga) vlasti su zatražile da pripadnici Shakir-ove milicije polože oružje i povuku se iz regiona ili će uslediti “odlučna akcija”.