Tag Archives: Mediji

San il’ java?

by

0

U poslednjem pokušaju da sopstvene pitomce nauči da razlikuju realnost profesije od onoga što imaju prilike da vide u TV seriji 24 časa nastavničko osoblje vojne akademije West Point odlučilo je da kao gostujućeg predavača pozove Kifera Saterlenda, glavnog junaka serije. Saterland u seriji glumi lik agenta jedinice za borbu protiv terorizma Džeka Bauera, agenta koji se ne libi da u borbi protiv terorizma i terorista (gotovo po pravilu) muslimanske provenijencije upotrebi i malo “slobodnije metode” – metode koje profesori elitne akademije američke vojske sa zgražanjem nazivaju “ćistim zločinima”. Glumac je poziv rado prihvatio, verovatno i sam zabrinut pisanjem kako njegove metode “inspirišu i utiču” na ispitivače kako u SAD tako, navodno, i u Iraku i Iranu! Profesori se nadaju da će pojavljivanje “stvarnog” Suterlenda omogućiti njihovim studentima kadetima da realnije preispitaju moto “imaginarnog” Džeka Bauera – “Uradi sve što je potrebno” (da bi došao do informacije o.a.).

Ovo je još jedan pokušaj da se izmeni shvatanje metodologije ispitivanja zarobljenika nakon što je general Patrik Finegan, dekan akademije West Point, zajedno sa još tri eksperta za ispitivanje zarobljenika prošlog novembra boravio u Holivudu u nameri da producente i kreativni tim serijala 24 časa ubedi da malo “smanje doživljaj” i “nauče” Džeka Bauera ne samo da bude “nežniji” prema osumnjičenima već i da koristi manje nasilne tehnike ispitivanja iz realnog života.

World Press Photo 2007.

by

0

Objavljena su imena dobitnika i postavljene galerije pobedničkih fotografija takmičenja World Press Photo 2007.

Pobednička fotografija Spensera Plata, za koju žiri tvrdi da prikazuje “složenost i kontraste stvarnog života nasuprot haosu”, pored prestižne nagrade izaziva kontorverze još od svog prvog pojavljivanja u štampi. Kada je u vreme prošlogodišnjeg bombardovanja Libana od strane Izraela objavljena sa komentarom autora “Mlade Libanke voze se kroz uništeni blok zgrada u Južnom Bejrutu, 15 Avgust” većina ju je razumela kao jasan izraz postojanja “dva Libana” – jednog siromašnog koji strada u sukobu, i onog drugog, bogatog i uticajnog, koji eto ima vremena za turistički obilazak dela svog porušenog grada. Tada su mnogi posumnjali u autentičnost fotografije koja je izgledala “isuviše dobro da bi bila istinita” a rasprave na ovu temu samo su obnovljene kada je proglašena lista dobitnika World Press Photo 2007.

Sudeći po pisanju današnjeg Der Spiegel autentičnost fotografije potvrdila je Bisan Marun, jedna od “učesnica scene”, koja je za svoju “neočekivanu slavu” saznala pre dve nedelje kada su obajvljena imena dobitnika. Ono što Bisan iznosi o situaciji u kojoj je fotografija nastala s’ druge strane u potpunosti menja kontekst fotografije. Ona i četiri njene drugarice su tog 15. Avgusta 2006. godine bile stanovnice bloka koji je porušen i u kome je fotografija nastala koje su od izraelskog bombardovanja bežale u obližnji hotel, u automobilu koji su imale i sa krovom spuštenim zbog vrućine.

Iako je izreka kako “dobra fotografija vredi hiljade reči” i danas aktuelna, sudeći po ovom slučaju, čak i u fotografiji većina od tih hiljada reči nekada mogu biti pogrešne …

Pričaj globalno, grebi se lokalno iliti videla žaba da se konji potkivaju …

by

0

Priča oko privatizacije lokalnih opštinskih medija započeta je još davne 2001. godine, započinjanjem procedure za donošenja Zakona o informisanju (delom i Zakona o radiodifuziji i privatizaciji) koji je konačno u Skupštini usvojen aprila 2003. a nakon toga naknadno izmenjen septembra 2006. godine kako bi, između ostalog, bio odložen rok za privatizaciju opštinskih medija do sledećih lokalnih izbora tada planiranih za 2008. godinu. Ovog vikenda u Kragujevcu je održan (nereprezentativan) skup lokalnih opštinskih medija Kragujevca, Niša, Subotice i Novog Pazara, predstavnika NUNS-a, RRA i lokalne kragujevačke vlasti pod nazivom ”Regionalni javni servis ili privatizacija”. Sa skupa je u etar odaslata poruka kako će u narednih 10 dana biti pokrenuta inicijativa za promenu važećih propisa kako bi se omogućilo stvaranje regionalnih servisa da bi stanovnici unutrašnjosti imali pravovremene informacije o sredini u kojoj žive – jer kako kažu pojedini učensnici (pogodite koji!) – Privatizacija lokalnih elektronskih medija ozbiljno preti da ugasi sve lokalne radio i televizijske stanice, a predstavnici subotičke, novoparazrske i kragujevačke televizije okupljeni na okruglom stolu sumnjaju da će Nacionalni javni servis RTS, moći da nadomesti njihov nestanak s medijske scene Srbije. Veljko Samolov, generalni sekretar NUNS-a, u skladu sa težnjama domaćina skupa, istakao je da – “Nacionalni javni servis ne odgovara zahtevima gledalaca u unutrašnjosti, te da je potreba za regionalnim javnim servisima utoliko veća. Građanin ove zemlje ima pravo da zna šta se dešava, ne samo u svojoj lokalnoj sredini, već i u zemlji. Da li je on zaista adekvatno, brzo, tačno, profesionalno obavešten šta se tačno dešava u zemlji? Mislim da nije. Javni servis je danas samo promenio ime, dobija pretplatu a ponaša se i dalje kao partijska televizija”. Najupečatljiviji i najrealniji odgovor na problematiku kojom se skup bavio dao je Slobodan Đorić, član RRA, konstatacijom da se sa inicijativom zakasnilo. Što se tiče RRA, mi smo nemoćni da bilo šta zaustavimo. Naprotiv, naš je zadatak da što pre okončamo ceo proces legalizacije, da bi emiteri znali na čemu su”. Predstavnici prisutnih lokalnih medija kritikovali su i način finansiranja RTS-a kroz pretplatu, smatrajući da deo sredstava treba da dobijaju i opštinske televizije.

Čini mi se da su urednici kragujevačkih, i još par opštinskih medija, još pre dve godine (kada su “glave sačuvali” zahvaljujući neprestanoj potrebi za održanjem kvoruma u Narodnoj Skupštini) propustili priliku da sačuvaju svoje foteljice i prestižne titule koje su im nove lokalne vlasti udelile za pregalaštvo u kampanji 2004. godine i još tada zaustave svaku dalju raspravu na temu privatizacije opštinskih (čitaj partijskih) medija. Sad kada se akteulizuju izbori na svim nivoima isti ljudi koji su kragujevačku RTK stavili u službu jednog čoveka – gradonačelnika Stevanovića – i od jedne koliko toliko pristojne medijske kuće napravili “policijski glasnik”, sprovodeći pogrom nad funkcionerima prethodne lokalne vlasti ponovo su se dosetili priče o potrebi za lokalnim i regionalnim javnim servisima. Ponukani “užasavajućim” rezultatima poslednjih izbora ljudi koji su novinarsku profesiju u Kragujevcu srozali na najniže grane čine poslednji pokušaj da demagogoijom o “lokalno orijentisanom, slobodnom i nezavisnom novinarstvu” sačuvaju pozicije stečene u ovdašnjem spahiluku Veroljuba Stevanovića.

Veliki brat u kući velikog majmuna

by

0

Veliki brat u kući velikog majmuna
Foto: AFP

Hronično suzdržavanje od bilo kakvih komentara na nedavni serijal “Veliki brat” emitovan na Crvenoj (ruralno rečeno Pink) televiziji značilo je samo da ne želim da komentarišem događanja sa kojima nisam detaljno ili dovoljno upoznat. Zahvaljujući jeftinoj kineskoj verziji “Velikog brata” – suzdržavanju je došao kraj!!!

Za, po srpskim merilima, bednu nagradu od 11,888 Juana (približno 1,800 Eura) i titulu “Počasnog ljubitelja životinja” šest takmičara provešće “koliko ko izdrži” u “Kući majmuna” u zoološkom vrtu Qinling u gradu Xi’an na severu Kine. Pravo učešća tokom “casting”-a (srpski izbora učesnika) imali su kineski građani i građanke između 18 i 60 godina pod uslovom da su u dobrom fizičkom i psihičkom zdravlju, a važno merilo bila je i “veština preživljavanja”. Konačno, za takmičarski deo odabrana su tri kineska para koji će, za razliku od srpske i ostalih verzija “Velikog brata”, umesto “fancy” kuće za smeštaj na raspolaganju imati dva šatora (kako li su se podelili?) a životni prostor, hranu i vremenske prilike deliće sa svojom starijom “sabraćom” po Darvinu. Ideja celog “poduhvata” je da učesnicima i publici, ograničenoj na posetioce zoološkog vrta, ukaže na nedostake u slobodi koju životinje uživaju u zoološkim vrtovima. Kada je Kina u pitanju problematično je da li uopšte ima potrebe da neko ide u ZOO vrt kako bi video ili na svojoj koži iskusio nedostatak slobode ?!?

Kako bilo, sastav učesnika kineskog “Velikog brata” garantuje osmišljeniju i duhovitiju zabavu od prizemne tenzije “ko će koga” ili “ko će s’ kim” a o rasističkim ispadima, uvredama i svađama “ukućana” da i ne govorimo. Premda … ako na više gladnih usta ostane samo jedna šargarepa ili glavica kupusa ni tuča nije isključena …

Pretplata na ubistvo

by

0

Najnovija email prevara koja ovih dana može završiti u vašoj elektronskoj pošti na prvo čitanje nije ni malo naivna jer sadrži, ni manje ni više, direktnu pretnju vašem opstanku. Prevarant se predstavlja kao profesionalni ubica koji ima “ugovor na vašu glavu” i spreman je da vam sve oprosti i odustane od posla za tričavih $80,000 jer ste mu se jako dopali dok vas je pratio prethodnih desetak dana. Ako ne poverujete iz prve, nudi vam se da za samo $20,000 dolara dobijete audio zapis porudžbine ubistva. Naravno, u poruci se nalazi i upozorenje da ni u kom slučaju ne kontaktirate FBI ili policiju jer će plaćenik za to saznati i verovatno biti primoran da povuče svoju velikodušnu ponudu, “a ovo mi je ipak prvi put da pokušavam da prevarim svog naručioca” (a spam svakodnevno stiže na hiljade adresa).

Ovaj novi model prevare upotrebom neželjenje pošte prva je registrovala i objavila kompanija Sophos.

“Ovo je zasigurno jedna od najbolesnijih prevara do sada viđena,” kaže Graham Cluley, konsultant u Sophos-u. “Namera je očito da se primalac poruke zaplaši i navede da ili isplati traženi iznos ili da, u najmanju ruku, oda detalje svog računa u banci. Nevini bi se mogli uplašiti da je sadržaj poruke istinit, dok bi oni koji su za nešto krivi zasigurno još lakše poverovali da im neko radi o glavi,” dodao je Cluley.

Pazite šta pišete

by

0

Prema nedavno objavljenom izveštaju međunarodnog komiteta za zaštitu novinara (CPJ) od ukupnog broja novinara koji su pritvoreni ili osuđeni zbog “lepog pisanija” više od trećine čine oni koji su svoje ideje i poglede na svet objavljivali “online”. Od ukupno 134 novinara – 67-oro su “radnici” klasičnih medija dok nove medije na ovoj crnoj listi zastupa 49-oro poslenika javne reči. Na listi zemalja koje su najviše sklone da u borbi protiv suprotnog mišljenja koriste taktiku Cara Trajana vode Kina, Kuba, Eritreja i Etiopija.

Predstavljajući izveštaj izvršni direktor CPJ-a, Džoel Sajmon, upozorio je na to da autoritarne, a Boga mi i demokratske, države Internet vide kao još jedan front u borbi za punu kontrolu nad informacijama i upozorio da “Kineska država dovodi u sumnju shvatanje da je Internet nemoguće kontrolisati, te da ako u svojim naporima uspe posledice po slobodu štampe i izražavanja osetiće se u svim medijima širom Sveta”.

Shodno trenutnoj srpskoj stvarnosti i predstojećim neizvesnim izborima – PAZITE ŠTA PIŠETE – Veliki Brat ne prati samo ukućane – tu je svuda oko nas …

Lov u mutnom

by

0

Nije da ja volim taj domaći film ali u svakom slučaju ako mora sigurno bih ga pre gledao nego domaći film za svaku “patriotsku” priliku – “Boj na Kosovu”. No tako ne misli uredništvo RTV Pink.

Iako su novinama koje objavljuju TV programe i na svom sajtu najavili film “Lov u mutnom” za 11:00 časova neko se na Pinku, jal samostalno jal sugestivno, dosetio da drugom danu referenduma ne pristaje tako sugestivan naslov filma kao što je “Lov u mutnom”. Na prečac je “doneta odluka” da se umesto ovog emituje “Boj na Kosovu” – film koji se nakon svoje premijere 1989. godine iznova emitovao samo u vreme “najsudbonosnijih” odluka i najtežih “iskušenja” serbskoga naroda. Sad to jeste bilo u Slobino vreme ali eto još jedne potvrde “da se istorija ponavlja” (naročito za loše đake).

Zanima me samo hoće li, i kada, neko od “nadležnih” primetiti da uz kajrone RIK-a sa pozivom da se izađe na referendum stoji i najava za još jedan film sugestivnog naslova “Ukradi i beži” – ovaj bi, u susret zakazanom obraćanju Predsednika Skupštine, mogao da zameni kakav manastirski film poput “Doroteja”!

Ali Baba Bin Babarogi

by

0

Sećate li se priča o vuku, babarogama, vampirima i drekavcima, univerzalnim lekom za dečiji nemir, koji su Vas kao decu zaista vrebali iz svakog mračnog kutka u vašoj blizini. Koliko Vam je vremena trebalo da uveče sklopite oči, da umor od igre pobedi strah za koji danas (nadam se) znate da je bio potpuno iracionalan. Ono što je bitno za ovu priču jeste da je, iako potpuno neosnovan, strah od babaroge za decu stvaran jer njegovo postojanje opravdava autoritet onih koji ga kod dece i stvaraju. Odrastanjem, ko pre ko kasnije, većina taj dečiji strah “pobedi”, zameni nekim novim strahovima i/ili, kako se to u svetu odraslih kaže, fobijama. Kada ne bi bilo tako i kao odrasli još uvek bi se plašili vampira koji žele da prime transfuziju od nas i fatalnog boravka u kazanu kakve babaroge.

Gore iznete opservacije odnose se samo na čudovišta iz “dečijeg sveta”, u svetu odraslih “čudovišta” čije postojanje opravdavaju/nameću autoriteti su “stvarna” i zasnovana na istim premisama. Jedina razlika u odnosu na “dečiji svet” je obaveza autoriteta da fizički prikaže i obrazloži “neposrednu opasnost” koja vreba od “čudovišta”. U skladu sa iznetim, dve nedelje pred opšte izbore za američki Kongres i Senat, “posrnuli” repiblikanci pokreću kampanju “terora”. Najnoviji republikanski reklamni spot, pod naslovom “Ulozi” (Stakes), koji će se od ponedeljka vrteti na američkim medijima, prikazuje vođe Al-Kaide koji prete “američkom načinu života”, citiate poput “Ubijajte Amerikance” i “Čekaju Vas još veća zla”, dok se u pozadini čuje otkucavanje sata paklene mašine koja na kraju spota eksplodira (čisto da ne bude zabune). Izborni štab Demokratske partije već je okarakterisao ovaj spot kao “zastrašivanje” birača i skrivanjem iza “Rata protiv terora” katastrofalnih rezultata republikasnke vladavine, dok druga strana nevino tvrdi da spot samo prikazuje izazove sa kojima se Amerika suočava u modernom Svetu.

Mnogobrojini analitičari na predstojećim opštim izborim predviđaju poraz republikanaca, najverovatnije, u oba predstavnička doma što bi dodatno oslabilo poziciju američkog Predsednika.