Možda lokalna Radio-televizija Kragujevac i nije medijska kuća kojoj preterano treba verovati posebno kad na sopstvenom sajtu imaju zaista “unikatnu” vremensku prognozu (na slici). Pod pritiskom te i takve Radio-televizije Kragujevac Republička radiodifuzna agencija (RRA) odlučila je da samostalno isfinansira (suprotno svojoj zakonom propisanoj ulozi) izradu dopune plana raspodele regionalnih frekvencija za emitovanje TV programa kao neophodan uslov za naknadno izdavanje dodatne dozvole za regionalnu TV stanicu u Centralnoj Srbiji.
Tag Archives: Kragujevac
Od Topole pa do Ravne gore
Kako je najavila Cilklo berza danas je održana “međunarodna” biciklistička trka pod nazivom ”Od Topole pa do Ravne Gore”. Biciklistička trka startovala je od crkve Svetog Đorđa na Oplencu u 10.00 sati i kretala se trasom Topola – Božurnja – Svetinja – Kragujevac (11 časova) – Gornji Milanovac i dalje ka Ravnoj gori (13 časova). Propozicije i najavu možete pogledati na Ciklo berzi.
Trka se održava u sklopu manifestacije “Treći srpski ustanak” koju na Ravnoj gori organizuje Ravnogorski pokret u znak sećanja na Markovdan 1941. godine kada je srpski đeneral Draža Mihailović formirao Ravnogorski pokret i započeo borbu za slobodu posle aprilskog sloma Vojske Kraljevine Jugoslavije. Tog dana, pod nazivom “Za zdraviju Srbiju”, 250 ravnogoraca daće krv, dok će u programu učestvovati, osim poznatih estradnih umetnika, i pevači i pojci izvorne srpske i četničke muzike (Gedža, Smederevac…). Svoj doprinos daće istoričari i besednici, književnik Momir Vojvodić iz Crne Gore, te Matija Bećković. Nastupiće KUD iz Oplenca, a biće prisutni i predstavnici SPC. Najavljuje se dolazak princeze Katarine i nj. k. v. princa Aleksandra, kao i košarkaša Milana Gurovića i Vlada Divca. Izvor “Ibarske novosti”, Kraljevo.
Moj glavni favorit ili nije čuo za trku ili nije stigao ili nije ni hteo da učestvuje a drugi po milini favorit – četnički Vojvoda Tomislav Nikolić bio je prezauzet obavezama predsedavanja Skupštinom Srbije. Utisak – jedva 20-ak učesnika uz jako policijsko obezbeđenje i pogolemu pratnju nije zaslužilo ni M od međunarodne biciklističke trke a par slika u prilog ovoj tvrdnji nalazi se u galeriji Biciklisti.
Pričaj globalno, grebi se lokalno iliti videla žaba da se konji potkivaju …
Priča oko privatizacije lokalnih opštinskih medija započeta je još davne 2001. godine, započinjanjem procedure za donošenja Zakona o informisanju (delom i Zakona o radiodifuziji i privatizaciji) koji je konačno u Skupštini usvojen aprila 2003. a nakon toga naknadno izmenjen septembra 2006. godine kako bi, između ostalog, bio odložen rok za privatizaciju opštinskih medija do sledećih lokalnih izbora tada planiranih za 2008. godinu. Ovog vikenda u Kragujevcu je održan (nereprezentativan) skup lokalnih opštinskih medija Kragujevca, Niša, Subotice i Novog Pazara, predstavnika NUNS-a, RRA i lokalne kragujevačke vlasti pod nazivom ”Regionalni javni servis ili privatizacija”. Sa skupa je u etar odaslata poruka kako će u narednih 10 dana biti pokrenuta inicijativa za promenu važećih propisa kako bi se omogućilo stvaranje regionalnih servisa da bi stanovnici unutrašnjosti imali pravovremene informacije o sredini u kojoj žive – jer kako kažu pojedini učensnici (pogodite koji!) – Privatizacija lokalnih elektronskih medija ozbiljno preti da ugasi sve lokalne radio i televizijske stanice, a predstavnici subotičke, novoparazrske i kragujevačke televizije okupljeni na okruglom stolu sumnjaju da će Nacionalni javni servis RTS, moći da nadomesti njihov nestanak s medijske scene Srbije. Veljko Samolov, generalni sekretar NUNS-a, u skladu sa težnjama domaćina skupa, istakao je da – “Nacionalni javni servis ne odgovara zahtevima gledalaca u unutrašnjosti, te da je potreba za regionalnim javnim servisima utoliko veća. Građanin ove zemlje ima pravo da zna šta se dešava, ne samo u svojoj lokalnoj sredini, već i u zemlji. Da li je on zaista adekvatno, brzo, tačno, profesionalno obavešten šta se tačno dešava u zemlji? Mislim da nije. Javni servis je danas samo promenio ime, dobija pretplatu a ponaša se i dalje kao partijska televizija”. Najupečatljiviji i najrealniji odgovor na problematiku kojom se skup bavio dao je Slobodan Đorić, član RRA, konstatacijom da se sa inicijativom zakasnilo. Što se tiče RRA, mi smo nemoćni da bilo šta zaustavimo. Naprotiv, naš je zadatak da što pre okončamo ceo proces legalizacije, da bi emiteri znali na čemu su”. Predstavnici prisutnih lokalnih medija kritikovali su i način finansiranja RTS-a kroz pretplatu, smatrajući da deo sredstava treba da dobijaju i opštinske televizije.
Čini mi se da su urednici kragujevačkih, i još par opštinskih medija, još pre dve godine (kada su “glave sačuvali” zahvaljujući neprestanoj potrebi za održanjem kvoruma u Narodnoj Skupštini) propustili priliku da sačuvaju svoje foteljice i prestižne titule koje su im nove lokalne vlasti udelile za pregalaštvo u kampanji 2004. godine i još tada zaustave svaku dalju raspravu na temu privatizacije opštinskih (čitaj partijskih) medija. Sad kada se akteulizuju izbori na svim nivoima isti ljudi koji su kragujevačku RTK stavili u službu jednog čoveka – gradonačelnika Stevanovića – i od jedne koliko toliko pristojne medijske kuće napravili “policijski glasnik”, sprovodeći pogrom nad funkcionerima prethodne lokalne vlasti ponovo su se dosetili priče o potrebi za lokalnim i regionalnim javnim servisima. Ponukani “užasavajućim” rezultatima poslednjih izbora ljudi koji su novinarsku profesiju u Kragujevcu srozali na najniže grane čine poslednji pokušaj da demagogoijom o “lokalno orijentisanom, slobodnom i nezavisnom novinarstvu” sačuvaju pozicije stečene u ovdašnjem spahiluku Veroljuba Stevanovića.
Zapušteni grobovi
Juče bio na godišnjem pomenu svojoj baki po majci u selu Kutlovu na 15-ak kilometara od Kragujevca. Ovo šumadijsko selo prvi put se pominje još za vreme vladavine Đurđa Smederevca davne 1428/29. godine u potvrdi vladara o baštini velikog čelnika Radiča Postupovića. U previranjima koja su potom nastala na prostoru Šumadije naselje je ostalo bez stanovništva a da bi ga krajem XVII veka ponovo naselili Hercegovci. O starom stanovništvu svedočilo je staro groblje na mestu zvanom Grobljice (seljaci danas ne znaju da Vam pokažu gde se to groblje nalazilo!) o kome izučavalac Lepenice Todor Radivojević početkom XX veka piše kako “seljani pričaju da je hrišćansko, jer je doskora bilo na njemu kamenih belega po kojima se to dalo utvrditi. Danas nema više nijednog kamena; seljani su ih sve uzidali u temelje svojih raznih zgrada. To je bilo groblje davnašnjeg naselja u Starom Selu.”
Pa i ovo “novo” groblje koje su doseljenici formirali u XVIII veku na kamenitoj i vazda vetrovitoj padini na kraj sela do skora je bilo zapušteno i neuređeno, sa starim spomenicima zaraslim u korov i šiblje. Nedavno se neko setio da korov i šiblje popali a iza vatre, nakon vekova, delimično je na površinu izbila sva raznovrsnost posmrtnih obeležja srpskog življa na ovim prostorima.
Veni, vidi … ma bidi idi
Foto: Služba za informisanje SG Kragujevca
Ekipa na slici, u najboljim godinama za titoističke aparatčike (prosek 62 godine), danas je u Skupštini Grada Kragujevca predstavila “zajednički napor” veliku promotivnu kampanju “Veni, vidi, invest in Kragujevac”, delo tima stručnjaka grada Kragujevca, Regionalne privredne komore i (u okviru iste te komore) Agencije za promociju investicija i podršku biznisu centralne Srbije čiji je cilj ne samo da promoviše investicione mogućnosti grada već i podizanje nivoa konkurentnosti regiona centralne Srbije na tržištu stranih dirketnih investicija. Privredno-politički krem “doline gladi” predstavljaju (s’ leva na desno) Predrag Lučić direktor Agencije za promociju investicija i podršku biznisu centralne Srbije, predsednik Regionalne privredne komore Dušan Puača, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i Dragan Ranković glavni gradski stručnjak za upravljanje projektima (u Skupštini Grada naravno).
Po rečima “stručnjaka” promotivna kampanja “Veni, vidi, invest in Kragujevac” sastoji se iz tri grupe aktivnosti a jedna od najvažnijih je Investiciona konferncija centralne Srbije koja će 7. maja biti održana u kragujevačkom hotelu “Šumarice” na kojoj će svoje potencijale predstaviti grad domaćin i opštine centralne Srbije i koje će tog dana potpisati i konvenciju o zajedničkom nastupu odnosno pozicioniranju u Evropi. Kragujevac i Regionalna privredna komora predstaviće se, takođe u maju, na Investicionom sajmu u Beču u okviru štanda SIEPE a početkom juna u Briselu. Treća aktivnost je trodnevna sajamska manifestacija “Italija u Kragujevcu” predviđena u periodu od 8. do 10. maja..
Kao što o proizvodu prvi sud formirate na osnovu ambalaže u koju je zapakovan tako i o nekoj promotivnoj kampanji prvi utisak stičete kroz upoznavanje sa sloganom kampanje. Plašim se da su se, najblaže rečeno, nespretnom parafrazom čuvene latinske izreke (Veni, vidi, vici) Julija Cezara iz 47 godine p.n.e. izgovorene prvi put u originalu pred Rimskim Senatom, u prvom licu jednine i prošlom vremenu, političari i privrednici koji stoji iza najnovije Verkoističke kampanje dobrovoljno pridružili kragujevačkoj “pačjoj školi” a Kragujevac i njegove žitelje po ko zna koji put javno izvrgli ruglu i podsmehu civilizovanog sveta. Pismeni i iole obrazovani kragujevčani, koji se ujutro prvo umiju pa izađu na ulicu, nažalost, nemaju načina da ovakve “kapitalne kampanje” bar gramatički poprave i jezik, pa bio to i mrtvi latinski, zaštite od naleta primitivnog političkog buljuka Veroljuba Stevanovića i (poslovnih) prijatelja …
10 godina ranije
… otprilike u ovo vreme vraćao sam se sa posla. Jebiga, radilo se u foto radnji pa su noći između petka i ponedeljka bile rezervisane za vajne profesionalce koji su tezgarili po svadbama i ispraćajima. Prohladno, grad pust, nigde žive duše, sve dok nisam gotovo stigao do skretanja u svoju ulicu. Tamo – gomila naroda okupila se ispred prostorija lokalnih odbora Demokratske stranke i SPO-a, malo malo pa oduševljenje kad govornik sa terase pročita rezultate sa nekog izbornog mesta – “Izborna jedinica Grošnica kandidat SRS Nataša Jovanović 62 glasa … kandidat SPS-a (neka sića) kandidat udružene opzicije (u pičku materinu neki broj glasova)” – oduševljenje u masi, jebiga Grošnica je bila bastion “crveno-crnih”. Dobro de, malo karikiram, znao sam ja da su izbori, pomagao oko aplikacije za obradu podataka prethodnih dana, čak i stigao da glasam tog jutra ali nisam zaista očekivao tako ubedljivu pobedu, tada, udružene opozicije Kragujevca u drugom izbornom krugu za lokalni “parlament”.
Nakon te večeri prepune oduševljenja usledili su protesti, svakodnevne šetnje, kontramitinzi, lex specialis … gradski parlament svečano je konstituisan 25. decembra 1996. Sećanje na jednu drugu, treću, četvrtu, ma neku neponovljivu Srbiju. Ostali su ožiljci i razlupana foto oprema posle batina u Brankovoj. Ostala mi je zauvek urezana slika policajaca koji su nas 20-ak nabili u neki prolaz ka Čumićevom sokačetu, zamah pendrekom, rukom štitim opremu umesto da branim sebe, pucanje plastike na aparatu, jauk kolege iza mene koji je dobio po glavi iako sam ga na vreme povukao sa žardinjere u Brankovoj, smrad suzavca koji je neko od “zveri” bacio u prolaz, ljubazni vlasnik poslastičarnice koji nam je podelio vodu i vlažne maramice za uplakane oči …
Zima, zima, e pa šta je
Hladno naravno – a kad je hladno prvo pomislite na topli porodični dom – jel’ da? Pa izgleda da kragujevački političari na vlasti nisu u tom fazonu – njima su prva asocijacija na zimu predstojeći postreferendumski izbori i problemi vezani za “namicanje” glasova zarad ostanka na vlasti. Ukratko, lokalna vlast u Kragujevcu, sastavljena od “otpadaka” bivše opozicije, socijalista i karićevih tića, za protekle dve godine najviše uspeha je imala u popularnoj kategoriji afera – ekskluzivno nasipanje puteva blatom od strane finansijera kampanje aktuelnog gradonačelnika, nekvalitetno “be(ha)toniranje” ulica, finansiranje nepostojećih stranaka, neobuzdano zaduživanje gradske kase, “mućke” na tenderima – i kao takva teško da na sledećim izborima može da ponovi uspeh iz septembra 2004. godine. Zato su se pametne glave u lokalnim kabinetima dosetile kako da građanima “otvore oči” i ubede ih da su ovi na vlasti oni pravi. Tekst koji sledi nije fikcija – tekst koji sledi nije ni proizvod paranoičnog uma – tekst koji sledi baziran je na kratkotrajnom kritičkom istraživanju događaja koji je obeležio proteklu nedelju u Kragujevcu – “nenajavljeno” kašnjenje početka grejne sezone.
Uprkos najavama svih nadležnih – gradskih službi, JP Energetika, nezavisnih i onih apologetskih medija – da će predstojeća grejna sezona za gotovo 16,000 kragujevačkih domaćinstava koja se greju sistemom daljinskog grejanja početi na vreme u poslednjem trenutku desio se “peh”. Sledi kratka istoriografija događaja koji su prethodili ovom “pehu”.
– Petak 13. oktobar – gost gradonačelnika Kragujevca bio je niko drugi do zamenik generalnog direktora JP Srbijagas – Rajko Simin. U Skupštini Grada razgovaralo se o pokretanju proizvodnje novog Zastavinog modela sa motorom na prirodni gas i izgradnji odgovarajuće pumpne stanice koja bi bila prve te vrste u Srbiji. O problemima vezanim za početak grejne sezone – ni reči – pomalo čudno imajući u vidu koliko naš gradonačelnik “voli” sektor nabavki u energetici. Dok gradonačelnik i lokalni ekspert iz G17 kuju planove o svetloj gasnoj budućnosti kragujevačkog giganta direktor JP Energetika Zoran Jovanović, nakon četiri godine i isteka mandata, ciguliče poslednje sate na tom radnom mestu.
– Subota 14. oktobar – pred sam početak grejne sezone, zakazan za nedelju 15. oktobra, PR služba JP Energetika građane podseća kako nema nikakvih problema i da će grejna sezona sigurno započeti sledećeg dana.
– Nedelja 15. oktobar – radijatori hladni! Ista ona PR služba sada za kašnjenje početka grejne sezone krivi već pominjani Srbijagas koji zbog duga od tričavih 146 miliona dinara “naprasno” prekida isporuku gasa neophodnog za pokretanje kotlova sistema daljinskog grejanja.
– Ponedeljak 16. oktobar – na intervenciju gradonačelnika Kragujevca rukovodstva JP Energetika i JP Srbijagas dogovorila su se da sve nesuglasice ostave za kasnije te da je interes građana na prvom mestu. JP Srbijagas prihvata da dozvoli upotrebu svog proizvoda za potpaljivanje kotlova. Ispred JP Energetika pregovore vodi novi, dotadašnji tehnički, direktor Nikola Petrović. O detaljima dogovora – ni reči – ni kada ni kako će se izmiriti dug, niti se pominje onih 33% sistema daljinskog grejanja koji kao gorivo koristi prirodni gas. U kasnim popodnevnim satima kragujevčani koji koriste sistem daljinskog grejanja u svojim se stanovima okupljaju oko “vrelih” radijatora dok lokalne i opštinska televizija besomučno vrte “intervju” sa skromnim gradonačelnikom u kome se ovaj samohvališe kako je građanima “obezbedio” grejanje.
Sad neko će reći – PA ŠTA, desilo se, čovek je sposoban! Nije baš tako – sudeći po poslednjem zvaničnom finansijskom izveštaju JP Energetika na dan 31.12.2005 dugovanja prema tadašnjem Energogasu a današnjem JP Srbijagas-u bila su gotovo 600 miliona dinara – i nikome nije na pamet palo da gas, koji u sistemu daljinskog grejanja u Kragujevcu, učestvuje sa 33%, isključuje. Čak su i problemi nastali sa nedovoljnim isporukama u januaru ove godine rešavani na obostrano zadovoljstvo. Uostalom ako dug koji je pre 10 meseci bio 600, a do aprila 2006. verovatno povećan na celih 800 miliona dinara, danas smanjen na “SAMO” 150 miliona dinara – koja bi “normalna” kompanija takvog dužnika kažnjavala? Osim ako razlog kratkotrajnog “kažnjavanja” nije bila čista politička promocija pred već pomenute izbore.
Kara kod štafete
Sećate se čuvene Titove štafete? E pa prva je davne 1949. godine prošlog veka krenula iz Kragujevca, s’ mesta na kome i dan danas stoji spomenik “prvoj” štafeti. Iako se Kragujevac danas “ponosi” brojnim “prvencima” iskazanim kroz osnivanje ustanova ili značajnim događajima za istoriju Srbije iz doba kada je zaista bio Grad, štafeta je zasigurno jedna od epizoda koju bi mnogi da zaborave (kad bi to tako moglo).
Da tako ne bude, usprkos željama novoosvešćenih kragujevčana u vlasti, postarala se modna kuća KARA iz, u vreme štafete bratske, Makedonije. Tako je Kara rešila da ako već dolazi u Kragujevac svoje mesto potraži upravo kraj spomenika Titovoj štafeti kao simbola nekadašnjeg “bratstva i jedinstva”.