Tag Archives: Istraživanja

Eh te fobije

by

0

Britansko Nacionalno Udruženje Fobičara pokrenulo je kampanju kojom želi da ukaže na poražavajuće efekte fobije od toaleta. Asocijacija će u okviru kampanje promovisati literaturu za samopomoć – knjigu i DVD – jer veliki broj onih koji pate od ove i sličnih društvenih fobija odbija da napušta svoje domove ugrožavajući tako, u ekstremnim slučajevima, i sopstveno zdravlje. Sudeći prema procenama same asocijacije nekih 4 miliona britanaca ima fobiju od upotrebe javnih toaleta. Fobija od toaleta spada u poseban oblik “društvene” (socijalne) fobije. Socijalne fobije osim što mogu dovesti do potpunog otuđenja pojedinca od ostatka zajednice mogu ga udaljiti i od specifičnih rituala, mesta ili događaja vezanih za funkcionisanje društva. Kod pojedinca se javlja strah da će doživeti neprijatnost ili da će se osramotiti u javnosti. Shodno, u ovom specifičnom slučaju umesto “olakšanja” na javnom mestu osoba u susretu sa potrebom da koristi javni toalet ima manifestacije poput crvenila, drhtavice ili znojenja. Nicky Lidbetter, rukovodilac asocijacije, kaže da je “Malo ljudi spremno da govori o o svojim fobijama, posebno je teško priznati fobije vezane za toalete jer je očito da bi iz toga proisteklo poniženje i podsmeh okoline dok je pitanje i da li bi neko poverovao u vašu priču. Koliko god problem izgledao smešno ne smemo ga prihvatiti sa neozbiljnošću.” Profesor Paul Salkovskis, jedan od vodećih kliničkih psihologa u Britaniji, kaže da su deo problema i ukorenjeni stavovi društva prema odlasku u toalet – “

“Kod nas, koliko je meni poznato, slična istraživanja nisu rađena – a i zašto bi – ko još normalan u Srbiji koristi javne toalete – ovde kučići i ljudi zajedno zapišavaju i zaseravaju svako “zgodno mesto” …

Teror na drumu

by

0

Dok je američka javnost zaokupljena uspomenama na 11. septembar 2001. i kontroverzama oko ABC-jeve trodelne “dokumentarne drame” (paradoks!) “Put ka 11. septembru (“Path to 9/11”) u kojoj autori krivicu za terorističke napade koji su promenili svet svaljuju na “neodgovornu” demokratsku administraciju bivšeg Predsednika Klintona, novinari Wired magazina potrudili su se da “prouče” posledice i opasnosti od terorizma u Americi na originalan način. Po uzoru na sistem boja za signalizaciju nivoa opasnosti od terorističkih napada, na osnovu obrađenih dostupnih podataka od 1995. do danas, napravili su sopstvenu kompilaciju po život amerikanaca “najopasnijh aktivnosti” sa smrtnim ishodom.

Pogađate (ovog zapisa ne bi ni bilo da je drugačije) da je smrt u terorističkom napadu malo verovatna u odnosu na druge “opasnije” uzroke kao što su izletanje sa druma, padovi i slučajna trovanja. Naime, “šansa” da Amerikanac pogine u terorističkom napadu svrstana je u najmanje verovatnu grupu zajedno sa trovanjem ugljen-monoksidom i “fatalnim ishodom sukoba sa policijom”. Daleko ispred su trivijalni uzroci poput smrti na poslu, šetnje ulicom, gripa, kile (da, kila – hernija) ili strujnog udara.

Kako, kako ?

by

0

Malo Vas muči što Vaš blog nije na engleskom kako većina kulturnog Sveta na Net-u očekuje – ne brinite više – sudeći po State of blogosphere izveštaju zapisi na engleskom jeziku u Junu čine samo 39 procenata svetskih blogova (trenuto Technorati “vodi brigu” o gotovo 38 miliona blogova). Na iznenađujućem drugom mestu su zapisi na japanskom (?!?) a najmnogoljudnija nacija na svetu zauzima “solidno” treće mesto (imajući u vidu stepen cenzure Interneta u Kini).

Inače izveštaj nudi još puno zanimljive statistike o blogosferi kao što je broj zapisa na određenim jezicima po satu dana, broj novih blogova u jednom danu, broj postova u danu ….

Zaista vredno posete!

Statistika poseta

by

0

Ma nije o broju poseta (oko 1,000 mesečno) zanimljivost je u operativnim sistemima i pregledačima sadržaja koji se pojavljuju u statistici poddomena blog na www.velickovic.net.

Evo jutros sam pogledao statistiku i pažnju mi je privukla poseta nekoga ko još uvek koristi CP/M operativni sistem – ko je 80-ih imao računar zna o čemu govorim ostali pravac Google, Yahoo! (jebu Kineze ne dajem više linkove na njih) ili Wikipedia. Što se Symbian-a tiče znam da sam tih par poseta ja odradio i sajt pristojno izgleda u Operi za mobilne telefone.Od pregledača sadržaja mogu ponosno da izjavim da IE ima “jadnih” 50 procenata poseta i da ga prati Firefox sa 30% dok se od ostalih pojavljuje čak i legendarni Lynx – pregledač HTML sadržaja u tekst modu – premda sa samo dve posete.

Hipohondrija

by

1

Spadate u grupu onih koji se nadaju da će za njihova vakta sve poznate bolesti biće iskorenjene primenom savremnih medicinskih metoda? Ajde, priznajte nije to sramota.

Problem je što sudeći prema istraživanju koje su obavili Ray Moynihan, Iona Heath i David Henry, a objavljenom na Public Library of Science do “totalnog izlečenja” neće nikada doći! Ne zato što moderna nauka nije sposobna da izleči sve bolesti već zato što proizvođači lekova uveliko vode kampanju “prodaje” novih bolesti ne bi li pospešili prodaju svojih medikamenata. Prema rezultatima istraživanja ćelavost i menopauza predstavljaju se radije kao bolesti pre nego normalne posledice starenja. Kao “bolesti” koje se uspešno leče promovišu se psihološka stanja i lični problemi (socijalne fobije, impotencija), rizici poput gojaznosti i povišeni nivo holesterola takođe su na listi izlečivih novobolesti. Blagi i prolazni simptomi, poput osetljive bešike, predstavljaju se kao naznake ozbiljnih poremećaja i teških oboljenja do kojih će zasigurno doći ukoliko ne koristite preparate koji se već nalaze na tržištu.

Autori istraživanja zaključuju da za ovakvo neetičko ponašanja podjednaku odgovornost snose kako farmaceutske kuće, tako i lekari koji u “promocijama” novih bolesti svesno učestvuju.

Za svaki slučaj

by

0

Valjda je tako, boraveći nedavno na kragujevačkom groblju Bozman primetio sam ovaj “čudni” porodični spomenik (šta ću kad volim da čitam). Spomenik manje više, ali slika, pa nedostajuće godine za Ratomira! Otkuda da su na slici majka i sin iz najboljih dana – Polka danas ima 85 godina a mlađahni Ratomir bar 40-ak – faktičko stanje koje nikako ne odgovara “prikazu”. Čak ni posle konsultacija sa prisutnim prijateljima nisam uspeo da odagnam nedoumice u koju me je ovako “kreirana” poslednja poruka Svetu dovela. Iako mi se na prvi pogled čini da je reč o još jednom novosrpskom običaju, ne mogu da se oduprem utisku da ovakav nadgrobni spomenik nosi i neku dublju, meni zasada, nedokučivu kosmičku poruku.

Evo i kratke liste mojih nedoumica,

  • “sluti” li to majka istovremenu smrt kad i sin (da što bi slika bila zajednička!)
  • majka “učinjela” voljenom sinu pa ga stavila na spomenik ne bi li ga vezala za kuću i grad u kome žive, pokazala koliko joj je do deteta stalo i da će za nju njen sin ostati doveka golobradi dečačić (zato zajednička slika)
  • prozaičan razlog – nije majka htela da sluti hoće li njen naslednik fizički svet napustiti u ovom ili narednom veku (čemu ovakva slika!)

a Vi ako imate kakavo objašnjenje ili ste i sami u nedoumici slobodno se izjasnite.

Amway dostupnost informacija

by

8

Da nastavim od prethodnog Amway posta kao što sam i obećao. Naime, istraživanje o Amway-u nastavio sam na poslu. Gotovo čitav dan, uz redovan posao, otvarao sam linkove ka sajtovima koji su sadržali informacije o MLM biznisu vezanom za ovu kompaniju. Odmah da napomenem, za slučaj da se još neko upusti u ovakav poduhvat, ogromna većina ovih sajtova je na engleskom jeziku i deluju kao da su povezani u jedinstvenu mrežu razmene informacija o Quixtar-u i Amway-u. Isprobajte i Pogodak ako baš tražite stranice na srpskom – vidite nema baš mnogo toga.

Kako sam vremenom otkrio, izgled ponekad ume da prevari. Jedinstvena mreža kritičkih osvrta na rad kompanije i distributerskih organizacija ne postoji. Radi se o naporu pojedinaca da javno iznesu svoja iskustva i zapažanja o MLM biznisu u koji su ranije bili uključeni, bilo kao pojedinci bilo preko nekog člana porodice. Utisak međusobne povezanost kritičkih sajtova nastao je kao posledica akcije pravnih timova Quixtar-a na uklanjanju bilo kakvog javnog prisustva negativnog sadržaja o kompaniji koja se ponosi svojom otvorenošću i moralnošću. Sudski postupci nisu ograničeni samo na Internet već i na bilo kakvu pojavu kritičkog osvrta na rad distributerskih mreža, a takva praksa seže i nekoliko decenija unazad, sve do kasnih 70-ih prošlog veka. Zanimljivost je da se kao strana koja angažuje, a bogami i skupo plaća, pravne timove pojavljuju Amway i Quixtar kao “branioci” distributerskih mreža na čiji rad (čitaj: distribucija motivacionih materijala, preterane tvrdnje o uspehu i zaradi) se većina kritika i odnosi. Američki sudski sistem, tako komplikovan kakav je, specijalizovanim advokatima pruža bezbroj mogućnosti da spreče širenje informacija koje daju negativnu sliku o njihovom klijentu (pokretanje sporova zarad zabrane objavljivanja informacija, zaplena potencijalnog dokaznog materijala kroz kontratužbe, zabrana objavljivanja detalja sudskih sporova itd.).

Pojavom Interneta kao globalne mreže ove klasične metode više nisu bile tako efikasne – materijali sa sajtova koji su zabranjeni pojavljivali su se na drugom mestu, čitani iz cache-a pretraživača ili iz Internet arhive, sudske presude i dokazi sa suđenja pojavljivali su se na web-u zahvaljujući njihovoj dostupnosti u elektronskom obliku i legalno dobavljeni iz arhiva sudova, sve više ljudi imalo je priliku da otvoreno objavi svoja iskustva sa Quixtar-om … Quixtar, Alticor i vezane distirbuterske mreže u početku ovoj pojavi nisu pridavali preveliku pažnju, prepustili su sve timovima advokata i nadali se “najboljem” jer radilo se (a sa nekim sajtovima poput AmQuix-a i dalje je tako) o jednostavnim i dizajnerski siromašnim stranicama koje osim gomile informacija ni na koji drugi način nisu privlačile pažnju posetilaca, osim ako ovi potonji nisu bili spremni da sebe muče i da kroz gomilu linkova nekako dogegaju do informacije koja ih zanima. Vremenom, koje se na Internetu meri satima i danima, pokazalo se da strategija kompanije da posao suzbijanja negativnih informacija na Internetu prepusti advokatima nije tako delotvorna. Ogroman trud koji je uložen u anuliranje negativnog doživljaja Amway-a formiranjem mreže kompanija iza kojih su se skrivali kako Amway-a tako i najveći distirbuteri vremenom je bivao obesmišljavan – “novi” Quixtar zamišljen kao distributer 21-og veka razotkriven je kao maska istih onih ljudi i organizacija koji su Amway-u doneli lošu reputaciju. Uostalom i sam Quixtar, da paradoks bude veći, zamišljen je kao potpuna internet kompanija, ali kad pretragom dobijete prvo rezultate koji su negativni o kompaniji, pravi je trenutak da se zamislite nad svojom poslovnom strategijom. Ovo posebno važi za kompaniju koja je svoje poslovanje s jedne strane u potpunosti premestila na Web, dok s druge, kako će se kasnije ispostaviti, negira istinitost informacija iz drugih izvora na istom tom Web-u!!!

Možda sam ja preterano skeptičan i ciničan, ali ovakav stav svakog, osim distributera dotične kompanije kako sam se i lično uverio, mora da natera na razmišljanje o krajnjim ciljevima i načinu poslovanja. Znate, ako svi u komšiluku osim mene kažu da sam ja loš, jesam li ja zaista loš ili su i oni drugi bar delimično u pravu?



Prethodni članak u serijalu Naredni članak u serijalu

Članci u seriji Amway

  1. Amway, iliti kako je sve počelo
  2. Prezentacija, nego šta
  3. Amway na Internetu
  4. Amway dostupnost informacija
  5. Procter&Gamble nije Đavolji sluga
  6. Koliko glup treba da budeš
  7. Zvanična verzija

Ipak !!!

by

0

Kako je objavljeno na BBC-u prema istraživanju British Journal of Psychology, zvaničnom glasniku British Psychological Society, koje će uskoro biti objavljeno, muškarci su inteligentniji od žena. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 80,000 ispitanika a dodatna istraživanja rađena su sa 20,000 studenata.

Rezultati – rezultati potvrđuju da su muškarci, u proseku, za 5 poena inteligentniji od žena (nažalost ne pominje se skala koja je korišćena) kod prosečno inteligentnih starijih od 14 godina, dok se razlika dodatno povećava kod ljudi različitih polova sa višim koeficijentom inteligencije. Takođe primećeno je i da je veća verovatnoća profesionalnog uspeha kod žena u odnosu na muškarce istog stepena inteligencije, što se po rečima istraživača pripisuje većem stepenu savesti i boljem prilagođavanju na uslove rada kod žena.

Ja ne bih komentarisao ove rezultate jer su još neobjavljeni već izazvali podosta reakcija, kako u akademskim krugovima tako i u javnosti. Oni koji bi hteli da ostave svoj komentar, ili da pročitaju tuđe reakcije na ovu vest mogu to učiniti ovde.