Sud u Kairu, a po žalbi zastupnika Abdula Karima Suleiman Amera, egipatskog blogera, potvrdio je istome presudu nižeg suda na 4 godine zbog vređanja Islama i Predsednika u tekstovima koje je Abdul Karim objavljivao na svom blogu.
Tag Archives: Internet
A ko je tu derpe?
U nedavno nastalom “video sporu” između turskih i grčkih korisnika popularnog video servisa YouTube oko seksualne orijentacije oca moderne Turske Kemala Ataturka konačnu presudu dao je ove srede turski Sud – svim kompanijama koje se bave pružanjem usluga u obasti Interneta u Turskoj naloženo je da svojim korisnicima onemoguće pristup servisu YouTube. Reklo bi se još jedan u nizu besmislenih poteza turskih vlasti u cilju cenzurisanja i kontrole rasprave o sopstvenoj prošlosti da isti Sud, istoga dana, nije doneo i drugu presudu kojom se zabrana ukida, a nakon dobijenih garancija popularnog video servisa da će sa svojih servera ukloniti sve sadržaje koji vređaju “velikana Turske istorije”. Spor je nastao nakon tvrdnji grčkih korisnika o homoseksualnim sklonostima “oca Turske nacije” na šta su nepatvoreni Turci, korisnici YouTube servisa, odgovorili video dokumentima u kojim iznose “istinu” o Grcima kao naciji genetskih pedera. Za sada se čini da je iz ovog “virtuelnog rata” turska strana izašla kao pobednik jer YouTube još uvek nije sa svojih servera uklonio “video odgovore” turskih patriota.
Iako većina raspravu na gore navedenom nivou posmatra kao neizbežni deo odrastanja i školskog doba, kome i autori spornih video “dokumenata” verovatno pripadaju, ostaje utisak Vlade koje žele da kontrolišu sadržaje dostupne njihovim podanicima preko globalne mreže lako mogu izgube merila u proceni šta spada u domen nezrelog nadgornjavanja – “moj tata ima veću kravatu od tvog” – a šta predstavlja istinsku opasnost po sliku koju vlast o sebi želi da sačuva.
I Borat ima (internet) ljudska prava
Mogli ste i sami da pretpostavite da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju svoja ljudska prava u oba Sveta – realnom i fiktivnom. Da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju ljudska prava i na Internetu to sumnjam da Vam je kad palo na pamet. Ne verujete – pogledajte godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u državama Sveta za 2006. godinu američkog Ministarstva spoljnih poslova posebno deo izveštaja koji se odnosi na Kazahstan.
U izveštaju se za Kazahstan tvrdi da je zemlja bez nezavisnog sudstva u kojoj se nekažnjeno ubijaju opozicioni političari, proganjanju novinari i nadziru ili bezrazložno hapse i muče svi oni koji se usude da kritikuju aktuelni režim. U poglavlju pod naslovom Internet slobode između ostalog pominje se i slučaj iz decembra 2005. godine kada je nacionalni registar .kz domena (pod kontrolom državne uprave) jednostavno, nakon 4 meseca postojanja, povukao domen www.borat.kz do tada u vlasništvu producentske kuće britanskog glumca Saše Barona Koena. Ukidanje prezentacije koja je korišćena za promociju televizijskog serijala u kome glumac tumači lik kazahstanskog TV novinara Borata Sagdijeva pojasnio je tada Nurlan Isin, predsednik nacionalnog registra, – “Učinili smo to kako više ne bi mogao da blati Kazahstan pod maskom .kz domena. Na drugim domenima može da radi šta hoće.” Domen je stavljen “na čekanje” par dana nakon što je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Kazahstana zapretio podizanjem tužbe protiv britanskog glumca na šta je Saša Baron, poreklom Jevrejin, uzvratio Boratovom opaskom kako “U potpunosti podržava nameru svoje Vlade da tuži tog Jevrejina”
Pretnje tužbom ostale su prazno slovo na papiru, iliti reči u etru, a nakon velikog uspeha filma “Borat ide u Ameriku” (Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan) zvanični Kazahstan je donekle promenio svoj odnos prema popularnom komičaru. Čak je i Predsednik Nazarbajev prilikom susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom morao da se izvini “Boratu” u ime svoje države i prizna kako su kasno “ukačili štos”. I pored izvinjenja i donekle promenjene klime prema “Boratovom” delovanju domen www.borat.kz je i dalje “na čekanju” a zvanični WHOIS servis kazahstankog nacionalnog registra domena još uvek sadrži podatke o prvobitnom i jedinom vlasniku kao i napomene o načinu i datumu povlačenja domena sa mreže.
Lažni profesor!
Da nisu samo profesori i profesorice kragujevačkog Univerziteta “specijalisti” u disciplini “manufaktura diploma” potvrđuje i slučaj profesora Esjaay. Rajan Džordan, 24-ogodišnji student iz Kentukija, samoproglasio se za profesora religije na neimenovanom privatnom univerzitetu u istoj američkoj državi. U svom “izdanju profesora” Rajan je, pod alijasom Essjay, bio jedan od urednika stranica o religiji u okviru mrežne enciklopedije Wikipedia sa dozvolom da rešava nesuglasice nastale između drugih autora u okviru teme koju je obrađivao kao i da kažnjava “neposlušne” pisce članaka. U okviru članka, u kome je Essjay predstavljen kao “ugledni profesor” objavljenog u magazinu New Yorker povodom milionitog članka na Wikipedia objavljen je i razgovor sa “profesorom Essjay” koji je naveo da predaje teologiju na diplomskim i postdiplomskim studijama “jednog privatnog univerziteta” ali je izbegao da otkrije svoj pravi identitet uz napomenu “da se plaši lične osvete onih na čiju štetu je presuđivao u okviru Wikipedia”.
Pre par nedelja uredništvo magazina dodalo je opasku urednika na kraju pomenutog članka u kojoj tvrdi kako je “ugledni profesor” promenio svoje mišljenje i autoru članka otkrio svoj pravi identitet “nesvršenog studenta” koji još nije zaradio ni “D” od doktorata koje pominje u svojoj biografiji a da je kao osnovni izvor za svoj rad na enciklopediji većinom koristio literaturu poput “Katolicizma za glupane” (Catholicism for Dummies). Prema tvrdnjama Vankuverskog dnevnika 24 časa (24 Hours) za otkriće pravog identiteta “profesora Essjay” zaslužan je kritičar Wikipedia Danijel Brend koji je svoje otkriće prvi dojavio New Yorker magazinu i tako pokrenuo skandal.
Kako bilo, “lažni profesor” se povukao sa Wikipedia, uz žaljenje i izvinjenje zajednici, a na zahtev Džimba Vejlsa, osnivača enciklopedije, koji kaže da “je enciklopedija zasnovana na dva stuba – poverenju i toleranciji, te da u takvom okruženju nema mesta onima poput Essjay”.
WordPress sigurnosni propust
Juče je objavljena nova međuverzija WordPress 2.1.2 sa nedavno uočenim i ispravljenim propustima u datotekama feed.php i theme.php koji su omogućavali udaljeno izvršavanje PHP koda. Novu verziju možete preuzeti u zip ili tar.gz formatu.
Kako sam WordPress priznaje juče su dobili informaciju o prisustvu “neprijateljskog” koda u prethodnom izdanju blog platforme. Problem je nastao pre par dana kada je nepoznati cracker sebi “prisvojio” pristup jednom od servera koji pokreće WordPress.org i izmenio pojedine datoteke u zvaničnom izdanju programa. Kompromitovane su instalacije WordPress koje su sa prezentacije skinute u zadnjih par dana a administratori blogova koji koriste verziju 2.1.1 su pozvani da što je moguće pre instaliraju najnoviju verziju.
Zatvor za lepo pisanije
Istorijat egipatske luke Aleksandrija seže u daleku prošlost ljudske civilizacije. Primorsko mesto Rhakotis dolaskom Aleksandra Velikog, 334. godine p.n.e., dobija svoje današnje ime kao i mnogobrojna druga mesta koja su se našla na putu ratnih pohoda Aleksandra Makedonskog i od tada ovaj grad, u Helensko doba drugi po veličini i bogatstvu iza Rima, postaje nezaobilazna odrednica izučavanja istorije ljudskog roda. Bogata luka u istorijskim spisima ostala je upamćena i kao dom Aleksandrijskog svetionika (srušen u zemljotresu u XIV veku) – jednog od sedam čuda starog Sveta. Aleksandrija je i grad u kome je početkom III veka p.n.e. egipatski vladar Ptolemej II osnovao Aleksandrijsku biblioteku danas simbol mesta na kome je bilo prikupljeno sveukupno znanje Starog Sveta. Aleksandrijska biblioteka tokom svog viševekovnog postojanja delila je sudbinu grada i bila na udaru brojnih osvajača da bi (verovatno) krajem 7 veka n.e. kolekcija pisanih tekstova u biblioteci postala zanemarljiva. Oktobra 2002. svečano je otvorena Biblioteka Aleksandrina, bibliotečki kompleks vredan 220 miliona američkih dolara, sa kapacitetom od 8 miliona knjiga, zamišljen je da nastavi tradiciju slavne prethodnice i samom gradu povrati nekdašnju ulogu i sjaj u svetu obrazovanja i očuvanja ljudskog znanja.
Iako je mnogo mlađi od Aleksandrijske biblioteke Abdul Kareem Suleiman Amer, rođen 1984. godine, danas simbolično predstavlja paradokse moderne egipatske države. Sud u Aleksandriji danas je izrekao presudu ovom 22-ogodišnjem blogeru i odredio mu kaznu od četiri godine zatvora za delo uvrede Islama (3 godine) i egipatskog Predsednika Hosni Mubaraka (1 godinu) – jednog od pokretača ideje osnivanja nove Aleksandrijske biblioteke daleke 1974. godine. Abdul Kareem, do skora student Šerijata i Prava na Univerzitetu Al-azhar u čijem se okviru nalazi i biblioteka Aleksandrina, prvi je i jedini od desetina blogera koji su tokom 2006. godine uhapšeni zbog tekstova objavljenih na Internetu. Kako piše u zanimljivoj biografiji ovog mladića, objavljenoj na Wikipediji, svemu je kriva mladalačka pobuna protiv konzervativnih profesora koji su, po njegovom mišljenju, sprečavali svaku iole slobodniju raspravu na Univerzitetu kao i protiv ponašanja egipatskih vlasti u slučaju verskih sukoba u Aleksandriji između Kopta i Muslimana u oktobru 2005. godine
Virtuelna ambasada
Švedski institut i Vlada Švedske preko svog portala sweden.se najavljuju skoro otvaranje prve zvanične virtuelne ambasade u okviru virtuelnog sveta Second Life. Virtuelna švedska ambasada biće replika prezentacije švedske amabasade “Švedska kuća” (House of Sweden) u Vašingtonu i prvenstveni cilj će biti promocija Švedske i njenih kulturnih i industrijskih potencijala zainteresovanim “cyber” žiteljima. Planovi daljeg razvoja virtuelne ambasade uključuju i kupovinu ostrva u okviru virtuelnog sveta na kome će zainteresovane švedske kompanije moći da postave sopstvene virtuelne kancelarije. Virtuelna ambasada neće nuditi putna dokumenta niti vize već je po rečima Olle Waestberg-a, direktora Švedskog Instituta, zamišljena kao originalan i napredan način komunikacije sa sve probirljivijim korisnicima informacija. Naša je namere da ciljne grupe potražimo tamo gde su najprijemčivije za informacije koje nudimo.
Prema jutrošnjim podacima virtuelni 3-D svet Second Life, koji kreiraju njegovi stanovnici dok tehnologiju obezbeđuje američka kompanija Linden Lab, ima 3,356,705 “stanovnika” (gotovo trećina od njih se “nastanila” u poslednjih par meseci) koji su se tu “doselili” od 2003. godine kada je Second Life započeo sa radom.
Sad svako će reći da je nešto više od 3 miliona korisnika malo u poređenju sa auditorijem koji ima CNN ali ta razlika u brojevima i osećaj za moderno je upravo ono što vest klasifikuje kao senzaciju i gura je na prve strane svetskih medija. Miodraže Popoviću čini mi se da je vreme za ostavku davno isteklo!
Sa’ću da te …
Tri muškarca su juče osuđena na ukupno 27 godina zatvora nakon što su u decembru oglašeni krivima za zajedničko planiranje silovanja osoba mlađih od 16 godina. David Beavan, Alan Hedgcock i Robert Mayers prvi put su se “fizički” susreli na sudu nakon što su optuženi da su koristeći sobe za ćaskanje internet sajta Hello zajednički planirali čin silovanja i ubistvo dve sestre (13 i 14 godina). Porotnici su na suđenju imali prilike da pročitaju kompletno “ćaskanje” trojice muškaraca i vide dečije pornografske snimke koje su optuženi razmenjivali zahvaljujući tome što je Beavan u januaru prošle godine policiji dostavio DVD sa logovima “zavereničkih” sesija.
Ovo je, po tvrdnjama policije i sudske administracije, prvi slučaj u kome su prestupnici osuđeni na osnovu prikupljenih sadržaja elektronske komunikacije. Beavan, koji je policiju upozorio na zaveru, uprkos tvrdnjama da je u zaveri učestvovao kako bi sprečio Hedgcock-a da je sprovede u delo osuđen je na 11 godina dok su druga dvojica dobila po 8 godina. Sud je, ceneći dužinu kazne, posebno imao u vidu sadržaj komunikacije između optuženih kao i ogromnu količinu dečijeg pronografskog materijala koji je policija našla na računarima osuđenika.
Izvori informacija: