Nikolas Glenfidih Laren (Nicholas Glenfiddich Lahren) rođen je 1980. u Noriču (Velika Britanija). Zahvaljujući očevoj ljubavi prema dobroj kapljici veruje se da je Nikolas jedini čovek kršten po čuvenom Glenfiddich viskiju. Iako se njegova porodica ubrzo iselila u Filadelfiju (SAD) u priču se umešao proizvođač viskija Glenfiddich William Grant & Sons obećanjem da će imenjaku svog proizvoda na 18-ti rođendan pokloniti posebno ukrašenu bocu omiljenog brenda njegovog oca. Ovih dana, 27-ogodišnji Nikolas, koji je u međuvremenu postao strastveni kolekcionar svega što ima veze sa njegovime imenjakom, u pratnji majke i dva brata, prevalio je 6,500 kilometara kako bi preuzeo svoj poklon.
Tag Archives: Hrana
Slatki Isuse!
I kod nas se odnedavno ustalio običaj da za Uskrs uz farbana jaja našem “razmaženom” podmladku nudimo čokoladirane Uskršnje zečeve. Umetnik Cosimo Cavallaro ponudio je originalnu zamenu za Uskršnje zečeve od čokolade – čokoladnu statuu “My Sweet Lord” (Moj slatki gospodar) koja predstavlja raspetog Isusa Hrista u prirodnoj veličini (na slici).
Statua napravljena od 90 kilograma mlečne čokolade “teži” neverovatnih 500,000 kalorija, a statistika još tvrdi da bi odrasla osoba samo “na Isusu” mogla da živi osam meseci, da 32 dana popunjava potrebe svog organizma za vitaminom A, ili da sebi doda 32 kilograma masnoća – pa ko sme i voli … nek otkine koje parče slatkog Isusa…
Amerika, Amerika
… zemlja velika … tako otprilike idu reči jedne pesme koja je 80-ih i 90-ih bila jako popularna na srpskim proslavama i slavljima. Koliko god da epitet “velika” Americi pristaje u političkom, geografskom i ekonomskom smislu na lestvici humanosti Amerika se, iako ne i deklarativno, odavno srozala i danas zaostaje i za zemljama koje oštro kritikuje u svojoj misiji zaštite ljudskih prava. Naime, od večeras, po odluci vlasti Las Vegasa u Nevadi (kockarski raj), zabranjeno je deliti hranu beskućnicima na javnim mestima (parkovima, ulicama itd.). Opravdanje je nađeno u “brojnim” pritužbama građana da pokretne kuhinje za beskućnike koje organizuju humanitarne organizacije privlače veliki broj ljudi te da pomenuti građani nisu u mogućnosti da koriste javne površine za čije održavanje plaćaju kroz poreske rashode. “Dobri ljudi” meka srca koji skupe hrabrosti da se ovoj odluci suprotstave rizikuju da plate kaznu od $1,000 ili da za svoju samarićansku delatnost odleže šest meseci u lokalnom zatvoru. Iako i mnogi drugi američki gradovi pokušavaju da “kontrolišu” ishranu beskućnika Las vegas je prvi koji se odlučio da takvo “neprimereno ponašanje” i zakonski sankcioniše.
Beskućnici kojih u tom gradu ima nešto preko 12,000, duplo više nego pre jedne decenije, još se nisu oglasili tim povodom – ai kako bi kad izgladneli nemaju snage ni reč da prozbore! Očekujte da se ovih dana, po povratku sa svetske diplomatske turneje, ovim povodom u njihovo ime oglasi Predsednik Venecuele Hugo Čavez.
Hvala na pitanju
… dobro sam, ne nisam smršao ali hvala što brinete. Pa (izvinjavam se svima koji koriste štapiće za uši) koji Vam je više biiiiip, pa neću bre ni da crknem a kamoli da smršam u Avganistanu sve dok, hvala Bogu, ima prodavnica s’ konditorskim proizvodima, konzervama i smrznutom hranom. Evo prilažem i sliku sa jučerašnje večere. Vidite, nisam ja Superdžejla Kraljica Svemira, pa da Vas zajebem i tu kao nešto foliram da sam van zemlje, pa pošaljite koji paket hrane, neku kintu za izbeglice, te ovo te ono – ako mislite da slika laže javite mi se pa da Vas propisno verbalno/skriptalno obradim.
Koristim priliku da opomenem pojedine, bez imenovanja ovaj put, da mi više ne pominju bilo šta što ima veze sa uzgojem prasića i proizvodima od prasetine. Ovo se posebno odnosi na bezobzirne predloge u kojima se poimence koriste izrazi poput “prasence”, “pečenje”, “dva”estinu kila”, “guda jabučarka” i slični. Braćo slatka, a lako ćete se prepoznati, pa ja sam trenutno u Jamahiri Islamic du Afghanistan – ovde to ne da bidne. I nee što ne da bidne, nego mi još i otežava trenutni položaj. Zamislite kako bi ste se Vi osećali kad ispred sebe imate preprženi pileći narezak i krem sir a čitate o … ne smem ni da pomenem, evo opet mi proradi kiselina.
Apropo, hrane, čini mi se da ovaj blog postaje manijakalno opsednut hranom – DELIRIJUM BRE! Ko o čemu ja o hrani, e pa ne da bude više. Opsednutost ićem i pićem je i bio jedan od razloga za odluku da bar jednom godišnje pobegnem iz Srbije.
Članci u seriji Avganistan
Pijani rogonja
Kako javlja slovenačka POP TV i B92 “pijani” jelen i košuta (njegova sponzoruša o.a.) isprepadali su “poštene” švedske penzionere u jednom domu za stare. Naime jelena i košutu privukle su jabuke koje su opale sa stabla u dvorištu doma i, jeli, započele proces prirodne fermentacije. Nakon što su se najeli ovako spremljenog alkoholnog koktela od jabuka jelen i košuta su postali nasilni, dok su ih zatrašeni penzioneri posmatrali iz sigurnosti zgrade staračkog doma. Nakon par sati kada se “pijani” par istutnjao i otišao, penzioneri su brže bolje pokupili preostalo voće iz dvorišta ne bi li sprečili buduće inicidente sa pijanim rogonjama.
Naravoučenije, za one koji piju rogonju, pazite se – nekad i rogonja može da uzvrati istom merom!