Tag Archives: Fotografija

Od Topole pa do Ravne gore

by

9

Od Topole pa do Ravne gore

Kako je najavila Cilklo berza danas je održana “međunarodna” biciklistička trka pod nazivom ”Od Topole pa do Ravne Gore”. Biciklistička trka startovala je od crkve Svetog Đorđa na Oplencu u 10.00 sati i kretala se trasom Topola – Božurnja – Svetinja – Kragujevac (11 časova) – Gornji Milanovac i dalje ka Ravnoj gori (13 časova). Propozicije i najavu možete pogledati na Ciklo berzi.

Trka se održava u sklopu manifestacije “Treći srpski ustanak” koju na Ravnoj gori organizuje Ravnogorski pokret u znak sećanja na Markovdan 1941. godine kada je srpski đeneral Draža Mihailović formirao Ravnogorski pokret i započeo borbu za slobodu posle aprilskog sloma Vojske Kraljevine Jugoslavije. Tog dana, pod nazivom “Za zdraviju Srbiju”, 250 ravnogoraca daće krv, dok će u programu učestvovati, osim poznatih estradnih umetnika, i pevači i pojci izvorne srpske i četničke muzike (Gedža, Smederevac…). Svoj doprinos daće istoričari i besednici, književnik Momir Vojvodić iz Crne Gore, te Matija Bećković. Nastupiće KUD iz Oplenca, a biće prisutni i predstavnici SPC. Najavljuje se dolazak princeze Katarine i nj. k. v. princa Aleksandra, kao i košarkaša Milana Gurovića i Vlada Divca. Izvor “Ibarske novosti”, Kraljevo.

Moj glavni favorit ili nije čuo za trku ili nije stigao ili nije ni hteo da učestvuje a drugi po milini favorit – četnički Vojvoda Tomislav Nikolić bio je prezauzet obavezama predsedavanja Skupštinom Srbije. Utisak – jedva 20-ak učesnika uz jako policijsko obezbeđenje i pogolemu pratnju nije zaslužilo ni M od međunarodne biciklističke trke a par slika u prilog ovoj tvrdnji nalazi se u galeriji Biciklisti.

Paz’ da nećeš

by

3

Scena: Izašli ste po lepom sunčanom danu da prošetate svoje novo “mobilno čudovište” sa kamerom od x,x Mpx i videom visoke rezolucije. Dok šetate gradom odlučite da “preprečite” kroz neki svima znan prolaz i imate šta da vidite – par policajaca pendreči dva momka, tri devojke ih mole da prestanu dok ih koleginica policajaca drži na “pristojnom” rastojanju. Brzo potegnete u džep i izvadite svoju novu budžu od telefona. Džojstik levo – napravite par fotografija. Povučete se malo unazad, da vas ne vide, džojstik desno i krenete da snimate. Pametni kakvi već jeste, istim putem kojim ste i došli, povučete se sa poprišta neravnopravne bitke, otrčite do predstavništva kakve lokalne ili nacionalne televizije, obiđete novinska dopisništva, i svima ponudite snimljeni materijal a za svaki slučaj svoju priču sa sve snimcima objavite i na svom blogu – za zlu ne trebalo. Nakon par sati Vi ste vlasnik video klipa dostojnog udarnog termina u vestima bilo koje nacionalne televizije u bilo kojoj zemlji Sveta (dobro de ne baš bilo kojoj) a kompletna policija dotične zemlje ima novi problem u odnosima sa javnošću.

Nešto slično gore opisanoj sceni desilo se pre 16 godina u Los Anđelesu – 3. marta 1991. godine Džordž Holidej snimio je antologijske scene “pacifikacije” Rodnija Kinga amaterskom video kamerom a snimak koji je Holidej tada prosledio medijima ne samo da je doveo do korenitih promena u načinu primene sile od strane policije već se i danas koristi u brojnim emisijama koje se bave policijskom brutalnošću. Ako je suditi po Zakonu koji je usvojen 3. marta u Francuskoj (čitaj Blogowski, čitaj!), na 16. godišnjicu prebijanja Rodnija Kinga, a na predlog Ministra unutrašnjih poslova i kandidata za Predsednika Francuske Nikolasa Sarkozija i Vi i Džordž Holidej našli bi ste se iza rešetaka! Naime, novi Zakon predviđa široko definisanu zabranu snimanja, a posebno bilo koje vrste nasilja, na javnom mestu i objavljivanja snimljenog materijala svima osim akreditovanim novinarima. Zakon je donet s’ ciljem da se uredi oblast javnog reda i regulišu brojni novonastali prekršaji poput “prijateljskog lupanja” (happy slapping) – nevina žrtva biva pretučena od grupe napasnika, neko iz grupe snima tuču mobilnim telefonom i zatim materijal kasnije razmenjuje sa “ortacima” ili drugim grupama, većinom školskog uzrasta. U kritici Zakona francuska organizacija za zaštitu sloboda Odebi s’ punim pravom primećuje kako je problem što su prekršaji tako široko definisani da kriminalizuju svako snimanje i objavljivanje nasilja učinjenog na javnom mestu. Iako vlasti nude neku vrstu ograničene “licence” za blogere i druge poslenike javne reči koji ne pripadaju klasičnim novinarskim organizacijama ostaje gorak ukus da u prvoj zemlji “Slobode Jednakosti i Bratstva” nelicencirani građanin ostaje bez prava da na bilo koji način zabeleži i javnosti prikaže ozbiljan društveni problem poput nasilja!

World Press Photo 2007.

by

0

Objavljena su imena dobitnika i postavljene galerije pobedničkih fotografija takmičenja World Press Photo 2007.

Pobednička fotografija Spensera Plata, za koju žiri tvrdi da prikazuje “složenost i kontraste stvarnog života nasuprot haosu”, pored prestižne nagrade izaziva kontorverze još od svog prvog pojavljivanja u štampi. Kada je u vreme prošlogodišnjeg bombardovanja Libana od strane Izraela objavljena sa komentarom autora “Mlade Libanke voze se kroz uništeni blok zgrada u Južnom Bejrutu, 15 Avgust” većina ju je razumela kao jasan izraz postojanja “dva Libana” – jednog siromašnog koji strada u sukobu, i onog drugog, bogatog i uticajnog, koji eto ima vremena za turistički obilazak dela svog porušenog grada. Tada su mnogi posumnjali u autentičnost fotografije koja je izgledala “isuviše dobro da bi bila istinita” a rasprave na ovu temu samo su obnovljene kada je proglašena lista dobitnika World Press Photo 2007.

Sudeći po pisanju današnjeg Der Spiegel autentičnost fotografije potvrdila je Bisan Marun, jedna od “učesnica scene”, koja je za svoju “neočekivanu slavu” saznala pre dve nedelje kada su obajvljena imena dobitnika. Ono što Bisan iznosi o situaciji u kojoj je fotografija nastala s’ druge strane u potpunosti menja kontekst fotografije. Ona i četiri njene drugarice su tog 15. Avgusta 2006. godine bile stanovnice bloka koji je porušen i u kome je fotografija nastala koje su od izraelskog bombardovanja bežale u obližnji hotel, u automobilu koji su imale i sa krovom spuštenim zbog vrućine.

Iako je izreka kako “dobra fotografija vredi hiljade reči” i danas aktuelna, sudeći po ovom slučaju, čak i u fotografiji većina od tih hiljada reči nekada mogu biti pogrešne …

Zapušteni grobovi

by

0

Groblje u Kutlovu

Groblje u Kutlovu

Juče bio na godišnjem pomenu svojoj baki po majci u selu Kutlovu na 15-ak kilometara od Kragujevca. Ovo šumadijsko selo prvi put se pominje još za vreme vladavine Đurđa Smederevca davne 1428/29. godine u potvrdi vladara o baštini velikog čelnika Radiča Postupovića. U previranjima koja su potom nastala na prostoru Šumadije naselje je ostalo bez stanovništva a da bi ga krajem XVII veka ponovo naselili Hercegovci. O starom stanovništvu svedočilo je staro groblje na mestu zvanom Grobljice (seljaci danas ne znaju da Vam pokažu gde se to groblje nalazilo!) o kome izučavalac Lepenice Todor Radivojević početkom XX veka piše kako “seljani pričaju da je hrišćansko, jer je doskora bilo na njemu kamenih belega po kojima se to dalo utvrditi. Danas nema više nijednog kamena; seljani su ih sve uzidali u temelje svojih raznih zgrada. To je bilo groblje davnašnjeg naselja u Starom Selu.”

Pa i ovo “novo” groblje koje su doseljenici formirali u XVIII veku na kamenitoj i vazda vetrovitoj padini na kraj sela do skora je bilo zapušteno i neuređeno, sa starim spomenicima zaraslim u korov i šiblje. Nedavno se neko setio da korov i šiblje popali a iza vatre, nakon vekova, delimično je na površinu izbila sva raznovrsnost posmrtnih obeležja srpskog življa na ovim prostorima.