Do Kabula dug je put…

Nakon 24 sata neprekidnog mrcvarenja konačno Kabul. Ne nije ovo Kabul na slici, daleko od toga, u pitanju je Duty Free Shop na aerodromu u Dubaiu na kome sam proveo šest sati čekajući let za Kabul. Sam let od Beograda do Dubai, uz 1 satnu pauzu u Kuwait-u radi “dolivanja” goriva, protekao je OK, poluprazan avion i mnoštvo putnika koji uglavno idu u Australiju. Jedina zgoda je kada se nekom prolilo malo rakije pa su svi poskočili da provere sadržaj svojih ručnih prtljaga. Srbi šta ćeš, ne mogu bez rakije pored sebe pa to ti je.

Elem, Dubai. Strašno velika zračna luka i ogroman aerodrom, uglancan, čist, prepun svetlucavih ukrasa, radnji, menjačnica, poslovnih salona avio kompanija, wireless access po restoranima kojih ima za gotovo svačiji ukus. Planirao sam još sa aerodroma da napišem prvi blog ali nije mi se davalo 20 AED ($6) za 40 minuta pristupa globalnoj mreži, ko ih jebe nek šišaju “strance”! Kroz dva nivoa aerodroma koji služe za boravak putnika proteže se dugačak hodnik (čini mi se 600-700 metara), širine kojih 40-ak metara, načičkan pokretnim trakama, info deskovima, klupama za putnike i kafićima. Sa strane su prodavnice, banke, saloni, hotel … sobe za pušenje (o njima u sledećem blogu) i slično. U svakom slučaju aerdorom u Dubai ubeližite u svoje “must see” liste, sam Dubai takođe ako imate vremena kojeg ja nažalost nisam imao jer me je očekivao let za Kabul Arian-om, avganistanskom nacionalnom avio kompanijom …





Stigli papiri!

Za cirka sedam dana moj dragi pasoš, išaran kojekavim bliskoistočnim vizama, odgegao se DHL-om do Londona i natrag, ovaj put sa svežom Avganistanskom vizom.

Pogađate – idem u Afganistan – zemlju Afgana i talebana (što neko reče menjam Srbistan za Afganistan) – mesec dana, počev od 1. decembra, poslom za britanski Afghan Aid.

Malo da se radi (i zaradi) po belom svetu, da se skupljaju reference priznatih firmi kao što su Svetska Banka i Evropska Unija, u krajnjem slučaju da se pobegne od ove srpske dosade. Šta ću i Afganistan je dobro rešenje kad u sopstvenoj zemlji ne možete da nađete dobru tezgu u IT sektoru. Na stranu bezbednosna situacija, jer to je prvo što svi drugi primete kad im pomenete Afganistan, ko se čuva i Bog ga čuva (bar je tako bilo u Iraku) veći mi je problem kakvu ću infrastrukturu zateći u Kabulu. Znam da imaju mobilnu telefoniju, ali s” druge strane imaju i problema da napune baterije mobilnih telefona. Uostalom probaću da se redovno javljam pa ćete i Vi saznati nešto više o životu u Kabulu. Malo me brine što je službenik Ambasade Avganistana u Londonu “udario” vizu na stranici sa rednim brojem 13, ali Bože moj, nisam ja baš toliko sujeveran …