Mi u Srbiji ne mozemo ni da zamislimo kako izgleda Avganistan danas. Jebote, kako je ova zemlja propala ne može ni u knjizi da se opiše. Po izlasku s’ aerodroma dočekalo me groblje aviona, putevi i ulice propali ili ih ni nema, većina ljudi živi i radi kao pre 300 godina, struje ima 2-3 sata u 3 dana (sve radi na kineske generatore), izgleda ko da su Englezi juče otišli. Na svakom koraku te upozoravaju da se ne zajebavaš i sam izlaziš na ulicu, kidnaperi, lopovi, razbojnici i verski fanatici kruže gradom i čekaju zgodnu priliku da nekome dadu dadinu ili da zarade koji dinar. Da ne poveruješ kako izgleda Kabul, star inače gotovo 2,500 godina. Ko posle prirodne katastrofe. 25 godina ratova + bombardovanje s okolnih brda + talibani, svakako su ostavili svoj trag. Celi kvartovi u ruševinama, propale udžerice, prljave ulice, sveprisutna prašina (vidi sliku) ko gusta magla kod nas, ma ne mogu sve ni da nabrojim.

Smešten sam u kuću, nekih 200 metara od kancelarije, u kojoj stanuju Pakistanci i Avganistanci koji su se iz izbeglištva vratili da ovde rade. Ljudi su stvarno predivni, uslužni, predusretljivi ma sve najlepše o njima, samo kako im je zemlja sjebana… Zamislite čoveka koji je diplomirani inženjer sa diplomom Univerziteta Lomonosov iz Moskve a ovde radi kao kućepazitelj i noćni čuvar – jebiga ne zna čovek engleski a Rusi nešto nisu voljni da ovde rade.

Kabul je ovih dana s vremenom otprilike kao naše rano proleće. Smešten na 1,800 metar iznad mora i sunce začas otopi ono malo leda koji se napravi u rano jutro. Prosto lepo ti ujutru na suncu popiti prvu kaficu i zapaliti koju cigaricu… Nisam imao vremena da se malo “prošetam” po Kabulu ali ću verovatno u petak (jedini neradan dan) da izađem u “provod” sa nekim Milanom, Srbinom, Kragujevčaninom, koji ovde radi za UMCOR i koji će verovatno skupiti i druge “lokalne” Srbe da se malo družimo uz pivo i bilijar, ma dosta je i pivo samo da niko od lokalnih ne sazna da sam sklon alkoholu (za to se ovde plaća glavom!). Ako stignem, i ako nadjem voljnog pratioca, mozda obidjem i neke lokalne znamenitosti, no o tom potom …