Od silnog planiranja da subotu provedem na Kolubari sa “probranim društvom” ispalo je jedno veliko NIŠTA. Neki nemaju prevoz, neki se preselili u Čačak ne ponevši pribor sa sobom, neki se u petak uveče setili da kćerki slave rođendan. Jedino moja supruga ispade poštena – čim je čula da ne idem ranom zorom ka Valjevu, reče: “Radna mi subota – trebam prevoz do posla!” Siroma’, šta ću, rešim da “ispoštujem” sopstveni moto: Kad je teško – pravac Zapadna Morava! Continue reading →