Category Archives: Svakodnevnica

Napred naši!

by

1

Slika nije sa košarkaške utakmice odigrane večeras u Novom Sadu već iz novembra 1998. godine sa prijateljske utakmice odigrane u Kragujevcu između, tadašnje, SR Jugoslavije i Francuske. Rezultat je do pred kraj bio i do 40 poena za “naše”, da bi, koliko se sećam, Francuzi pri kraju smanjili razliku na nekih 15-ak poena. Sećam se da sam, tada prisutan kao fotoreporter, primetio napredak koji je francuska košarka napravila. Od igrača koje je Kragujevac ugostio te večeri u Francuskoj reprezentaciji mislim da igra samo Rigodo, a kod nas bar još 4-5 igrača (Bodiroga, Šćepanović, Rebrača …). Naša reprezentacija je nakon te 1998-e osvojila titulu svetskog prvaka, uzela olimpijsku medalju, i potpuno zaboravila na Francuze – do večeras. Bio bih oduran sam sebi kad bih dalje nastavio pljuvanjem po SCG košarci posle večerašnjeg poraza i ispadanja domaćina iz daljeg takmičenja. Iskreno, gledao sam samo prvu utakmicu sa Špancima (sve mi je bilo jasno) i zadnja 3 minuta sa Francuzima.

Za kraj samo da kažem da me današnja košarkaška organizacija, posebno onaj deo ljudi u savezu koji su tu ne zbog svojih ljudskih i organizacijskih kvaliteta, već zbog nekih starih drugarstava i minulih zasluga, strašno podseća na sudbinu fudbala nakon svetskog prvenstva u Španiji. Sećate se? Nakon debakla reprezentacije (naravno zbog mržnje sudija) neuspeli selektor postao je predsednik FSJ, igrači su iz zemlje uskoro počeli da odlaze sa napunjenih 21 godinu, pa sa 18, pa sa 14, a fudbal u našoj zemlji pao je na najniže grane od kada se igra na ovim prostorima … ovde muzika iz “Grlom u jagode” … od fudbala su profitirali samo menadžeri, dok je broj gledalaca na utakmicama pao na nivo statističke greške.

Odoh, bidoh, vratia se

by

0

E, konačno kuća. Ceo dan visim na mreži, ne mogu da stignem da pokupim update za SuSE i pročitam poštu. Elem, nakon 12 sati putovanja od Nesebara do Kragujevca zahvaljujući kumu stigli smo jutros oko 4 doma.

Ukratko o putu – kao i svaka agencija i Argus baš ume da izbere usputne mehane na svojim putovanjima. U Bugarskoj je autobus pravio pauze u dva usputna “hančeta” dok je vrhunac bio u Srbiji. Odmah nakon prelaska granice restoran “Balkan”, a tamo, pišanje 20 kinti premda i da je džabe WC ne bi bio ništa prljaviji. Tetovirani Baja u prozorčetu između dva toaleta razdvaja polove, sa štosom dinara u rukama (krupnije novčanice) i gomilom site na stolici. Hladan sendvič, suva rana, 80-150 dinara, voda VODA, mala, 50 dinara ostale cene ne znam i to mi je bilo dosta što sam video i čuo. Fiskalni računi, jok BRE, rekao Dinkić mi smo oslobođeni od fiskalizacije, pa nas je bre Sloba sponzorisao na otvaranju … Šta ćeš srpska posla, oni hančići po Bugarskoj imali su bar iste cene kao i u ostaku Bugarske samo im je kurs Evra bio “nešto” niži, a ovi naši “razbojnici”, ma kažem Vam srpska posla. Do izlaska sa autoputa kod Batočine nisam mogao da se skrasim a događaj dana bila su zaključana vrata i moja mama koja se po preporuci lekara uveče nakljuka pilulama za pritisak (čitaj; bensedini) i do ujutru Tralalala HrrrK. Kad kamenje po krovu, prozoru i limariji nije urodilo plodom morao sam da testiram prozore na upotrebu sile. Po običaju zapao mi najgori za penjanje, muka, al dete plače, oće unutra da se igra sa gusarima (bole njega, on se razbio od spavanja u autobusu), šta ću penji se pa šta bude.

Probudim se jutros oko 10 i … ma ovo posle je bezveze. Nastaviću se sutra … možda sa nastavkom priče o Amway-u, traži neki potencijalni distributer nastavak …

Nesebar Dan Neki

by

1

Elem, supruga i dete su ostali u sobi iako je ovo prvi “pravi letnji” dan – ni daska vetra, sunce pece, a osip koji mi se pojavio kao posledica prvog izlaganja suncu nakon 17 godina primio je svoj prvi tretman “sas specijalnu mast”. Milutin se, jelte, razboleo. Sinoc je tata zaboravio da mu obuce trenerku kada smo iz zavetrine hotela otisli da gledamo talase pa je mala pupa nastradala. Ovakav dan, nazalost bez oblaka, iskoristicu za setnju po starom Nesebaru i naravno za fotografisanje. Slike slede po svemu sudeci kada se vratim u Srbiju.

A da, umalo da zaboravim – jebali su me ruznog (i debelog) ovi drugari iz Telekoma sa Roaming uslugom. Od 600 dinara kredita ostalo je nepunih 17 dinara i to sve za jedan poziv od 2.05 minuta i 5-6 poruka – toliko o Srbiji u 21. veku. @#%$$#@%$% majku im lopovsku!!!

P.S. Ovde se u bioskopu daju Ratovi Zvezda Epizoda III a tip pored mene mrtav ladan taj isti film gleda javno u Internet klubu, i to bez DVD-a na masini!!! Jos jedan prilog borbi protiv piraterije na prostoru Balkana …

Dopuna 12/09/2005 – evo sad konačno može i slike.

Nesebar Dan 3.

by

0

Evo i tog cuvenog pogleda na more sa terase nase sobe sobe – crno-belo – al’ namerno! Vec sam napisao u prethodnom zapisu – nema Internet kluba sa CD pristupom – jedva sam naleteo na ovu rupu od igraonice. Kako kazem CD – tako iskolace svoje lepe Bugarske oci i na maternjem jeziku kazu Njemajt a posle toga nece ni da pricaju sa Vama, k’o da su se, ne daj Boze, ne znam kako silno uvredili.

Elem, vetar duva, juce sam se smrzo u vodi, tacnije oni delovi tela koji su bili van vode su se dobro ohladili na vetru. Danas idemo u obilazak lokalnih znamenitosti pa na neki bazen posto ovaj mali nikako da se odluci da zagazi u more. Oseca se dete valjda neko isfrustriran kad onako mali ne vidi gde je kraj mora …

Nesebar Dan 1.

by

2

Elem, stigli smo u Nesebar negde oko 10 po nasem vremenu (nasa slova fale jer u Internet caffe-u prekoputa Hotela su dostupne samo Engleska i Bu(l)garska tastatura). Mesto izgleda super, bar za mog klinca koji je poludeo za toboganima, kucicama na drvetu, brodovima i za morem uopste. Ni ja, ni supruga, ne zaostajemo za njim – nakon 17 sati putovanja i zeleznicki WC izgleda super. Po prvi put smo za sva tri obroka bili zajedno. Nazalost, vreme je danas bilo lose kroz celu Bugarsku pa nije bilo sanse da se okupamo. Cene slicne srpskim “provincijalnim cenama” (daleko ispod onih na crnogorskom primorju) kako po pitanju hrane tako i za pice. sat Net-a 2,50 Leva (120 kinti) na kablovsku vezu.

Jebote ubi me ovo pisanje sa engleskim alfabetom, ko da kucam u Win-u 95 !!!

Bilo je frke sa smestajem? Neko se u “organizaciji” aranzmana zajebucnuo pa je 3-krevetna soba za porodicu Velickovic isparila medju hrpom papira. Na kraju ponudili su nam sobu sa neispravnom klimom, u kojoj umesto zidne sijalice stoji lampa na produznom kablu koji je prilepljen klasicnim selotejpom na uticnicu (ili ono sto je ostalo od nje). Glatko sam odbio i na kraju smo prihvatili kompromis – dvokrevetna soba na vrhu Hotela (13 sprat, sic!), sa friziderom, klimom i predivnim pogledom na more, Stari i Novi Nesebar. Ma meni je i frizider bio dovoljan, a zena i klinac su ionako bili toliko iscrpljeni da im je bilo svejedno.

Sto se slika tice imam par DOBRIHHHH, ali nazalost ne mogu da ih okacim nemam pristup CD-u ni fotoaparatu u ovom caffe-u – kazu bice sutra. A do sutra – spavanje!!!

Dopuna: Evo stizu polako i slike, nema Internet kluba sa dozvoljenim pristupom CD-u ni od korova…

Koča Šumadinac

by

0

Za prijatelje Koča Šumadinac, široj javnosti poznatiji kao Zoran Radovanović dopisnik dnevnog lista Danas iz Kragujevca. Pitate se otkud sad odjednom da pišem o lokalnim dopisnicima dnevnih listova iz provincije kad su moja stremljenja više globalna (mada ograničena srpskim govornim područjem). E pa u vikend izdanju ovaj dopisnik poduhvatio se pisanija o “ekonomskim pitanjima” u članku Optimizam još uvek na zelenoj grani. I ne bi to bilo tako strašno da se gospodin dopisnik pored “analize” nije upustio i u prevođenje ekonomskih pojmova. E, kad smo kod prevođenja engleskih termina meni tu svaka glupost smeta. A bogami i kvalifikovan sam, delimično, jer sam IELTS test prošao sa ocenom 7.5.

Elem, u gore pomenutom članku pažnju mi je privukao sledeći deo, citiram:

NA LEDINI
Uz ovo, najavljuje se i skorašnji dolazak pojedinih manjih investitora, spremnih da u Kragujevcu “na ledini” (tzv. grinfid investicije) organizuju produkciju auto-delova i drugih proizvoda. Napomenimo da je nemački Metro već započeo izgradnju svog hipermarketa na periferiji Kragujevca, a da slovenački Merkator izgradnju sopstvenog hipermarketa u Kragujevcu, kraj Hale Jezero, treba da počne tokom narednog meseca. Gradnju istovetnog objekta (hipermarketa) u Kragujevcu najavljuje i italijanska Tempa, koja u taj posao ulazi sa domaćom Deltom.

Pogađate, zar ne? Ne, nije taj deo “…istovetnog objekta (hipermarketa)…” već onaj o investiranju “…na ledini (tzv. grinfid investicije)…”. I ne smeta mi što “grinfid” vapi za jednim slovom “L” – nek’ prođe kao tehnička greška – premda poznavajući dotičnog dopisnika u to duboko sumnjam. Smeta mi što se čovek drznuo da “bukvalno” prevodi jezik koji očito ne poznaje. Smeta mi što se drznuo, zaslepljen mitom o sopstvenoj veličini, da se bavi ekonomijom čije osnovne pojmove ne razume čak ni u naznakama. U dublju analizu teksta ne bih ulazio, pročitajte sami, ovo je još uvek slobodna zemlja i svako ima pravo da piše i govori ono što misli i da za to bude i plaćen i nagrađivan.