Predizborni blog I

Kao što naslov kaže “Živela bokserska Srbija!” – sad vi sami procenite koliko sam u pravu … nastaviće se … u sledećem nastavku tradicionalni avganistanski sport – Buzkaši !!!’





10 godina ranije

… otprilike u ovo vreme vraćao sam se sa posla. Jebiga, radilo se u foto radnji pa su noći između petka i ponedeljka bile rezervisane za vajne profesionalce koji su tezgarili po svadbama i ispraćajima. Prohladno, grad pust, nigde žive duše, sve dok nisam gotovo stigao do skretanja u svoju ulicu. Tamo – gomila naroda okupila se ispred prostorija lokalnih odbora Demokratske stranke i SPO-a, malo malo pa oduševljenje kad govornik sa terase pročita rezultate sa nekog izbornog mesta – “Izborna jedinica Grošnica kandidat SRS Nataša Jovanović 62 glasa … kandidat SPS-a (neka sića) kandidat udružene opzicije (u pičku materinu neki broj glasova)” – oduševljenje u masi, jebiga Grošnica je bila bastion “crveno-crnih”. Dobro de, malo karikiram, znao sam ja da su izbori, pomagao oko aplikacije za obradu podataka prethodnih dana, čak i stigao da glasam tog jutra ali nisam zaista očekivao tako ubedljivu pobedu, tada, udružene opozicije Kragujevca u drugom izbornom krugu za lokalni “parlament”.

Nakon te večeri prepune oduševljenja usledili su protesti, svakodnevne šetnje, kontramitinzi, lex specialis … gradski parlament svečano je konstituisan 25. decembra 1996. Sećanje na jednu drugu, treću, četvrtu, ma neku neponovljivu Srbiju. Ostali su ožiljci i razlupana foto oprema posle batina u Brankovoj. Ostala mi je zauvek urezana slika policajaca koji su nas 20-ak nabili u neki prolaz ka Čumićevom sokačetu, zamah pendrekom, rukom štitim opremu umesto da branim sebe, pucanje plastike na aparatu, jauk kolege iza mene koji je dobio po glavi iako sam ga na vreme povukao sa žardinjere u Brankovoj, smrad suzavca koji je neko od “zveri” bacio u prolaz, ljubazni vlasnik poslastičarnice koji nam je podelio vodu i vlažne maramice za uplakane oči …

Tvorci, borci i primci

Zamrle su rasprave oko sramno donetog srpskog Ustava – zahuktava se predizborna kampanja, pljušte obećanja, vade se već zaboravljene afere, pritvorenicima se “obećava” konačno pokretanje sudskih postupaka, ministri i doglavnici razleteli se Srbijom, “opominje” se (mrska i nerazumevanja puna) međunarodna zajednica, opozivaju se predstavnici UN, proizvode se budući premijeri i premijerke kao na Fordovoj (već prevaziđenoj) traci, dele se ministarska i ina mesta šakom i kapom …

Ne zaboravite u sledeća dva meseca da je sve započelo sramnim donošenjem tzv. Mitrovdanskog Ustava, ne zaboravite da se nisu svi ni podjednako osramotili. Neki su bili Ustavotvorci (kao bratija na slici), gotovo svi Ustavoborci a “nesrećni” srpski poslanici, kao slika i prilika svojih birača, samo Ustavoprimci …

Al Čeda Bin Sorabi

Znači aktivirala se još jedna ćelija Al Kaide, i to ova naša, domaća, srpska, predvođena odavno provaljenim “spavačem” Al Čedom Bin Sorabijem. Kako ne znate? Pa gde Vi živite, jel’ pratite policijska saopštenja i terorističke napade u najavi na “svete kosovske stihove” iz preambule onomad prihvaćenog Ustava. Jeste, spremaju se nekooperativne “minorne opozicione” snage da koliko sutra, na Mitrovdan, sveca im, pokvare noćas “samo što nije” dogovor za sutrašnju sednicu Skupštine Srbije na kojoj bi narodni poslenici, nije zgoreg makar i preko volje, priznali volju naroda izraženu na nedavnom “demokratskom” referendumu.

Na sreću, dok sve propada, policija ne spava. Spremili se da preduprede svako iznenađenje. Kažu “trafikantovi” policajci da se za sutra spremaju neprijatelji Ustava da pokvare “samo što nije” dogovoreno slavlje. Na sreću, dok sve propada, policajci se užurbano spremaju da neprijatelje Ustava snime kamerama (Tijanić će lično da montira bre) i ako treba (premda to ne kažu jer se podrazumeva) “udalje” od svečarske mitrovdanske Skupštine. Sad Veljo se nije oglašav’o, pa ne znam da li će i Agim Čeku da “nasrne” sa petardama i raketama ali ovi domaći, Bin Sorabijevi, teroristi uveliko se spremaju …

Kako to Grobar lepo, u duhu kompromisa, kaže “Neka me obaveste da li će biti kako mi kažemo ili neće ni biti” tako i policija – ili će biti svečano ili nikako drugačije …

I šta sad?

Ne bojte se – sigurno neće biti kao na ovoj predstavi Pakla (Inferno) nastaloj 1520. godine od strane anonimnog autora a koja se danas nalazi u lisabonskom Museu Nacional de Arte Antiga u Portugalu. Moje lično “pravilo palca” kaže da je totalno ispravno verovati da napadna reklama novog domaćeg filma garantuje samo da ćete sa projekcije istog izaći razočarani. Pri uspostavljanju ovog pravila u praksi sam ga testirao samo dva puta i bilo mi je dovoljno. Nažalost, biračima, političkoj i društvenoj “eliti” u Srbiji kao da nikada ne nedostaje volje i poleta da iznova, naknadno, budu razočarani “prereklamiranim” novotarijama. Kako drugačije objasniti sinoćno “jedinstveno” oduševljenje i imbecilno veličanje “tananog” uspeha “predoziranog” srpskog referenduma nasuprot novozapočetim sukobima oko termina neizbežnih izbora. S’ druge strane “poraz bojkota” ne treba pravdati krađom i izbornim nepravilnostima, preteranoj reklami i zastrašivanjem “Čekuovim vatrometom” ili “brakom iz nužde” političkih stranaka sa svih strana spektra političkih ideja – pre će biti da iz ovakvog rezultata referenduma proističe poruka i prvoj i drugoj Srbiji da treba da “promene” sebe, “usavrše” ideje koje zastupaju i “osavremene” način na koji ih prezentuju.

Nažalost, srpski birači i “elita” imaju tu neutaživu želju da iznova i iznova uživaju u sopstvenim neuspesima, da poraze proglašavaju veličanstvenim pobedama, da umesto razumnog preispitivanja sopstvenog položaja u društvu kuje još grandioznije planove za budućnost. Da nije tako ne bi nas juče plašili “nesagledivim posledicama” i na referednum pozivali Predsednik i Premijer uz to otvoreno (i protivzakonito) sugerišući šta da se zaokruži na listiću. Ne bismo od Tome, Velja i Vučića slušali kako “će se radovati srpski neprijatelji” ili gledali zanemoćalog Patrijarha kako ga po prvi put donose na glasanje. Ne bismo, a tek ćemo, slušali jalovo lamentiranje nad zlehudom sudbinom “pravedne” opozicije novom Ustavu, koja eto nije imala snage da se suprotstavi “državnoj” krađi izborne volje građana. Pametni ljudi, na obe strane, bi se nakon ovakvog fijaska (i ponavljam fijaska!) dobrano porazmislili kako i kuda dalje, ali srpske elite ne, takve kakve su neće se ni trenutka dvoumiti. Koliko već sutra jedni će proglasiti pobedu nad “izdajnicima nacionalne stvari”, optužiti nacionalne manjine i koliko do juče “minorne” opozicione stranke kako su neuspešno, u sprezi sa albanskim (a.k.a. šiptarskim) separatistima, pokušali da prevare jadne Srbe i upropaste nam i poslednju “šansu da se priključimo Evropskoj Uniji”. Koliko već sutra drugi će prve proglasiti prevarantima i kradljivcima, diktatorima i “xxx-istima” i na svaki način pokušati da obezvrede ionako “pirovu” referendumsku pobedu.

Lov u mutnom

Nije da ja volim taj domaći film ali u svakom slučaju ako mora sigurno bih ga pre gledao nego domaći film za svaku “patriotsku” priliku – “Boj na Kosovu”. No tako ne misli uredništvo RTV Pink.

Iako su novinama koje objavljuju TV programe i na svom sajtu najavili film “Lov u mutnom” za 11:00 časova neko se na Pinku, jal samostalno jal sugestivno, dosetio da drugom danu referenduma ne pristaje tako sugestivan naslov filma kao što je “Lov u mutnom”. Na prečac je “doneta odluka” da se umesto ovog emituje “Boj na Kosovu” – film koji se nakon svoje premijere 1989. godine iznova emitovao samo u vreme “najsudbonosnijih” odluka i najtežih “iskušenja” serbskoga naroda. Sad to jeste bilo u Slobino vreme ali eto još jedne potvrde “da se istorija ponavlja” (naročito za loše đake).

Zanima me samo hoće li, i kada, neko od “nadležnih” primetiti da uz kajrone RIK-a sa pozivom da se izađe na referendum stoji i najava za još jedan film sugestivnog naslova “Ukradi i beži” – ovaj bi, u susret zakazanom obraćanju Predsednika Skupštine, mogao da zameni kakav manastirski film poput “Doroteja”!

RIKavela

K’o što me je naučila moja prva učiteljica Nada Jeremić sve “tekstualno” što mi dođe pod oči pročitam – nekad od početka do kraja, sa svakom zapetom i tačkoma, nekad samo letimično. Tako i malopre, stiže SMS poruka, javlja mi se opet RIK kome nikako ne mogu da pošaljem odgovor na izneti “nepristojni” predlog da im ja kažem … Javljali se oni meni i pre neki dan, kao i većini sveta koji ima mobilni telefon, ali ovaj put je malo drugačije.

Kaže RIK Izađite na referendum … 7-20 časova. Iskoristite svoje pravo i glasajte. – sve isto kao i u prethodnom obraćanju samo što su ovaj put dodali i sledeću rečenicu – Ako niste dobili poziv možete glasati sa vašim ličnim ispravama. Kako bre da glasam bez poziva kad Zakon kaže da svako mora da dobije poziv za glasanje sa podacima koji sadrže dan određen za glasanje i adresu biračkog mesta na kome birač glasa – sve to najdocnije pet dana pre glasanja? Ma dobro, znam i ja da ne mora na biračko mesto da se nosi poziv – tolike sam ljude 2000-te obučio za kontrolu izbora – ali to ne znači da mogu da trpim da me taj RIK pravi blesavim. Povrh svega uvredilo me ono vašim napisano malim početnim slovom – kao lično mi se obraćaju a ustvari me ne poštuju! E zbog tog nepoštovanja Mene na ovom glasanju neće biti …

Evo, evo … sve trčim

Evo još jednog razloga da ne izađem na famozni referendum – zašto bih se ja odvajao od knjige kad na referendum pozivaju oni koji na njemu ne mogu i neće da učestvuju. Ko – Šešelj naravno – uhvaćeni u lavlje kandže dvoglavog čudovišta – Tomislava Nikolića i dr Vojislava Šešelja – građani se pozivaju da “glasaju za novi Ustav”.

Logika je valjda da ako “Voja” iz Haga može da razmišlja i muku muči, pored svih svojih “obaveza”, sa referendumskim problemima mogu i obični građani Srbije da se bar malo potrude u subotu i nedelju i iskoriste svoje pravo (da, pravo a ne obavezu!). Nasmejani, lideri radikalske Srbije poručuju “glasajmo ZA” a prvi Šešelj ne može i neće da glasa – laž il” opsena šta li je? Predizborna kampanja zna se! Nakon što su se gotovo mesec dana usaglašavali kojim redosledom će nazivi funkcija i institucija biti objavljeni u najnovijem referendumskom oglasu, strankama učesnicama je još samo ostalo da sačekaju rezultate, “podele” zasluge-krivicu za uspeh-neuspeh i kampanja može da počne.