I šta sad?

Ne bojte se – sigurno neće biti kao na ovoj predstavi Pakla (Inferno) nastaloj 1520. godine od strane anonimnog autora a koja se danas nalazi u lisabonskom Museu Nacional de Arte Antiga u Portugalu. Moje lično “pravilo palca” kaže da je totalno ispravno verovati da napadna reklama novog domaćeg filma garantuje samo da ćete sa projekcije istog izaći razočarani. Pri uspostavljanju ovog pravila u praksi sam ga testirao samo dva puta i bilo mi je dovoljno. Nažalost, biračima, političkoj i društvenoj “eliti” u Srbiji kao da nikada ne nedostaje volje i poleta da iznova, naknadno, budu razočarani “prereklamiranim” novotarijama. Kako drugačije objasniti sinoćno “jedinstveno” oduševljenje i imbecilno veličanje “tananog” uspeha “predoziranog” srpskog referenduma nasuprot novozapočetim sukobima oko termina neizbežnih izbora. S’ druge strane “poraz bojkota” ne treba pravdati krađom i izbornim nepravilnostima, preteranoj reklami i zastrašivanjem “Čekuovim vatrometom” ili “brakom iz nužde” političkih stranaka sa svih strana spektra političkih ideja – pre će biti da iz ovakvog rezultata referenduma proističe poruka i prvoj i drugoj Srbiji da treba da “promene” sebe, “usavrše” ideje koje zastupaju i “osavremene” način na koji ih prezentuju.

Nažalost, srpski birači i “elita” imaju tu neutaživu želju da iznova i iznova uživaju u sopstvenim neuspesima, da poraze proglašavaju veličanstvenim pobedama, da umesto razumnog preispitivanja sopstvenog položaja u društvu kuje još grandioznije planove za budućnost. Da nije tako ne bi nas juče plašili “nesagledivim posledicama” i na referednum pozivali Predsednik i Premijer uz to otvoreno (i protivzakonito) sugerišući šta da se zaokruži na listiću. Ne bismo od Tome, Velja i Vučića slušali kako “će se radovati srpski neprijatelji” ili gledali zanemoćalog Patrijarha kako ga po prvi put donose na glasanje. Ne bismo, a tek ćemo, slušali jalovo lamentiranje nad zlehudom sudbinom “pravedne” opozicije novom Ustavu, koja eto nije imala snage da se suprotstavi “državnoj” krađi izborne volje građana. Pametni ljudi, na obe strane, bi se nakon ovakvog fijaska (i ponavljam fijaska!) dobrano porazmislili kako i kuda dalje, ali srpske elite ne, takve kakve su neće se ni trenutka dvoumiti. Koliko već sutra jedni će proglasiti pobedu nad “izdajnicima nacionalne stvari”, optužiti nacionalne manjine i koliko do juče “minorne” opozicione stranke kako su neuspešno, u sprezi sa albanskim (a.k.a. šiptarskim) separatistima, pokušali da prevare jadne Srbe i upropaste nam i poslednju “šansu da se priključimo Evropskoj Uniji”. Koliko već sutra drugi će prve proglasiti prevarantima i kradljivcima, diktatorima i “xxx-istima” i na svaki način pokušati da obezvrede ionako “pirovu” referendumsku pobedu.

Ostavite odgovor