Oće piški … neće piški

Voja Koštunica catmen

Koštunica još nije odlučio a kad će ne znamo … možda ako ga svi lepo zamolimo?





Pričaj globalno, grebi se lokalno iliti videla žaba da se konji potkivaju …

Priča oko privatizacije lokalnih opštinskih medija započeta je još davne 2001. godine, započinjanjem procedure za donošenja Zakona o informisanju (delom i Zakona o radiodifuziji i privatizaciji) koji je konačno u Skupštini usvojen aprila 2003. a nakon toga naknadno izmenjen septembra 2006. godine kako bi, između ostalog, bio odložen rok za privatizaciju opštinskih medija do sledećih lokalnih izbora tada planiranih za 2008. godinu. Ovog vikenda u Kragujevcu je održan (nereprezentativan) skup lokalnih opštinskih medija Kragujevca, Niša, Subotice i Novog Pazara, predstavnika NUNS-a, RRA i lokalne kragujevačke vlasti pod nazivom ”Regionalni javni servis ili privatizacija”. Sa skupa je u etar odaslata poruka kako će u narednih 10 dana biti pokrenuta inicijativa za promenu važećih propisa kako bi se omogućilo stvaranje regionalnih servisa da bi stanovnici unutrašnjosti imali pravovremene informacije o sredini u kojoj žive – jer kako kažu pojedini učensnici (pogodite koji!) – Privatizacija lokalnih elektronskih medija ozbiljno preti da ugasi sve lokalne radio i televizijske stanice, a predstavnici subotičke, novoparazrske i kragujevačke televizije okupljeni na okruglom stolu sumnjaju da će Nacionalni javni servis RTS, moći da nadomesti njihov nestanak s medijske scene Srbije. Veljko Samolov, generalni sekretar NUNS-a, u skladu sa težnjama domaćina skupa, istakao je da – “Nacionalni javni servis ne odgovara zahtevima gledalaca u unutrašnjosti, te da je potreba za regionalnim javnim servisima utoliko veća. Građanin ove zemlje ima pravo da zna šta se dešava, ne samo u svojoj lokalnoj sredini, već i u zemlji. Da li je on zaista adekvatno, brzo, tačno, profesionalno obavešten šta se tačno dešava u zemlji? Mislim da nije. Javni servis je danas samo promenio ime, dobija pretplatu a ponaša se i dalje kao partijska televizija”. Najupečatljiviji i najrealniji odgovor na problematiku kojom se skup bavio dao je Slobodan Đorić, član RRA, konstatacijom da se sa inicijativom zakasnilo. Što se tiče RRA, mi smo nemoćni da bilo šta zaustavimo. Naprotiv, naš je zadatak da što pre okončamo ceo proces legalizacije, da bi emiteri znali na čemu su”. Predstavnici prisutnih lokalnih medija kritikovali su i način finansiranja RTS-a kroz pretplatu, smatrajući da deo sredstava treba da dobijaju i opštinske televizije.

Čini mi se da su urednici kragujevačkih, i još par opštinskih medija, još pre dve godine (kada su “glave sačuvali” zahvaljujući neprestanoj potrebi za održanjem kvoruma u Narodnoj Skupštini) propustili priliku da sačuvaju svoje foteljice i prestižne titule koje su im nove lokalne vlasti udelile za pregalaštvo u kampanji 2004. godine i još tada zaustave svaku dalju raspravu na temu privatizacije opštinskih (čitaj partijskih) medija. Sad kada se akteulizuju izbori na svim nivoima isti ljudi koji su kragujevačku RTK stavili u službu jednog čoveka – gradonačelnika Stevanovića – i od jedne koliko toliko pristojne medijske kuće napravili “policijski glasnik”, sprovodeći pogrom nad funkcionerima prethodne lokalne vlasti ponovo su se dosetili priče o potrebi za lokalnim i regionalnim javnim servisima. Ponukani “užasavajućim” rezultatima poslednjih izbora ljudi koji su novinarsku profesiju u Kragujevcu srozali na najniže grane čine poslednji pokušaj da demagogoijom o “lokalno orijentisanom, slobodnom i nezavisnom novinarstvu” sačuvaju pozicije stečene u ovdašnjem spahiluku Veroljuba Stevanovića.

Veni, vidi … ma bidi idi

Pametni a nesposobni
Foto: Služba za informisanje SG Kragujevca

Ekipa na slici, u najboljim godinama za titoističke aparatčike (prosek 62 godine), danas je u Skupštini Grada Kragujevca predstavila “zajednički napor” veliku promotivnu kampanju “Veni, vidi, invest in Kragujevac”, delo tima stručnjaka grada Kragujevca, Regionalne privredne komore i (u okviru iste te komore) Agencije za promociju investicija i podršku biznisu centralne Srbije čiji je cilj ne samo da promoviše investicione mogućnosti grada već i podizanje nivoa konkurentnosti regiona centralne Srbije na tržištu stranih dirketnih investicija. Privredno-politički krem “doline gladi” predstavljaju (s’ leva na desno) Predrag Lučić direktor Agencije za promociju investicija i podršku biznisu centralne Srbije, predsednik Regionalne privredne komore Dušan Puača, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i Dragan Ranković glavni gradski stručnjak za upravljanje projektima (u Skupštini Grada naravno).

Po rečima “stručnjaka” promotivna kampanja “Veni, vidi, invest in Kragujevac” sastoji se iz tri grupe aktivnosti a jedna od najvažnijih je Investiciona konferncija centralne Srbije koja će 7. maja biti održana u kragujevačkom hotelu “Šumarice” na kojoj će svoje potencijale predstaviti grad domaćin i opštine centralne Srbije i koje će tog dana potpisati i konvenciju o zajedničkom nastupu odnosno pozicioniranju u Evropi. Kragujevac i Regionalna privredna komora predstaviće se, takođe u maju, na Investicionom sajmu u Beču u okviru štanda SIEPE a početkom juna u Briselu. Treća aktivnost je trodnevna sajamska manifestacija “Italija u Kragujevcu” predviđena u periodu od 8. do 10. maja..

Kao što o proizvodu prvi sud formirate na osnovu ambalaže u koju je zapakovan tako i o nekoj promotivnoj kampanji prvi utisak stičete kroz upoznavanje sa sloganom kampanje. Plašim se da su se, najblaže rečeno, nespretnom parafrazom čuvene latinske izreke (Veni, vidi, vici) Julija Cezara iz 47 godine p.n.e. izgovorene prvi put u originalu pred Rimskim Senatom, u prvom licu jednine i prošlom vremenu, političari i privrednici koji stoji iza najnovije Verkoističke kampanje dobrovoljno pridružili kragujevačkoj “pačjoj školi” a Kragujevac i njegove žitelje po ko zna koji put javno izvrgli ruglu i podsmehu civilizovanog sveta. Pismeni i iole obrazovani kragujevčani, koji se ujutro prvo umiju pa izađu na ulicu, nažalost, nemaju načina da ovakve “kapitalne kampanje” bar gramatički poprave i jezik, pa bio to i mrtvi latinski, zaštite od naleta primitivnog političkog buljuka Veroljuba Stevanovića i (poslovnih) prijatelja …

Uticaj Toma Kneževića na revoluciju u kadrovskoj politici srpskih partija

Tomislav, Tomi .. Toma, Tomo, svejedno – direktor novosadskog pozorišta mladih, štrajk i, konačno, prebijanja glumaca pozorišta kao konsekvenca neblagovremenog suprotstavljanja (partijskom) inatu, samoprecenjenosti i ličnom osećaju prepodobnosti, podstaknutom “bezrezervenom” političkom podrškom, vrhunac je 4-mesečnog sukoba na relaciji “politika-profesija”. Posledice ćemo tek videti ali ne nadajmo se previše …

Sukob Tomislava Kneževića, kao predstavnika lokalnih (tobož demokratskih, suštinom despotskih) vlasti, i glumaca u štrajku, kao predstavnika (još) jedne “potcenjene” profesije srpskog miljea, i nisu toliko bitni za ovaj članak koliko su primer za “modus operandi” kadrovanja političkih stranaka u Srbiji. Nemanje političke volje i nedostatak osećaja za pravovremen obračun sa “mangupima u sopstvenim redovima” nije karakteristika samo partija koje su upletene u ovaj slučaj (SRS i DSS) – to je opšta odlika svih stranaka koje danas učestvuju na svim nivoima vlasti u Srbiji. Merilo političkog (uticaja) uspeha u državi, gradu, palanci, selu, u društvu u kome je “vlast” najveći igrač na tržištu nisu napredak društva i blagostanje stanovništva već “koliko smo naših” postavili u upravljačke i ine strukture. U toj besmislenoj matematici nebitno je da li se radi o guverneru Narodne Banke, direktoru Pozorišta mladih ili šefu službe održavanja toaleta pokraj autoputa, važan je samo trenutni rezultat – “NAŠI” : “NJIHOVI”. Ovi “NAŠI” – bezgrešni, nepogrešivi, prepametni, presposobni (ako nisu – naši su!) – lepi i poslušni u pičku materinu. Oni “NJIHOVI” stoka, lopovi, saboteri “svetlog puta” i trenutne političke vizije, pokvareni, beskrupulozni, BRE prosto nisu “NAŠI”!

Polomljena rebra i nosevi, novinarske hajke, policijski i sudski progon, otpuštanje “nepodobnih”, sprečavanje napretka, urušavanje produktivnosti i ekonomskog potencijala javnih preduzeća, mala su cena naspram, naizgled jednostavnog, priznanja da i “NAŠI” nekad mogu da pogreše ili da i “NJIHOVI” budu korisni za zajednicu. Politika je u Srbiji još uvek igra “velikih” brojeva u kojoj pojedinac i/ili pojedinačne profesije uvek gube.

Patak i žaba

Ako ste dokolni,
pročitajte ovo:
Stari patak ukraj bare
Držao je slovo.

Slušale ga žabe
Velike i male,
Slatke su mu reči
Jedva dočekale.

Govorio patak
O vrlini mira,
I da niko nikog
Ne treba da dira.

Svako ima prava
Da slobodno živi,
Niko ne sme tlačit one
Što mu nisu krivi.

Sloga, mir i ljubav
Blagoslov je pravi,
Zato neka niko
Nikoga ne gnjavi.

Slušale su žabe
Ovo krasno slovo,
Kad patak ućuta,
Desilo se ovo:

Jedan žabac mali
Pobliže je stao –
A patak ga zgrabi,
Pa ga progutao.

Iz ovog se nešto
I naučit dade:
Hulje lepo zbore,
Al’ nitkovski rade.

J.J. Zmaj, 1900. godine

Planirao sam ja ovo još pre izbora al’ mislim se uz toliko strasti ko će još da čita Zmaja. Sad kad su se strasti malo primirile, dok se očekuje podizanje tenzija tokom pregovora oko Vlade, možda neko izvuče pouku iz ove dečije pesmice i spase sebe težih posledica.

Predizborni blog III

Američka petarda

A ministar-trafikant Jočić nedostupan … mislite o tome … i obavezno sutra na biračko mesto … a ako mislite da nemate za koga da glasate – psssst, tišina!





Predizborni blog II

Buzkashi horda

Buzkashi (Buskaši) je tradicionalno takmičenje stepskih ratnika-konjanika. Cilj igre je da “ratnici” u galopu sa zemlje pokupe obezglavljenu lešinu koze ili jareta i da je u saradnji sa ostalim jahačima svog tima prenesu do “gola” protivničke ekipe …