Uticaj Toma Kneževića na revoluciju u kadrovskoj politici srpskih partija

Tomislav, Tomi .. Toma, Tomo, svejedno – direktor novosadskog pozorišta mladih, štrajk i, konačno, prebijanja glumaca pozorišta kao konsekvenca neblagovremenog suprotstavljanja (partijskom) inatu, samoprecenjenosti i ličnom osećaju prepodobnosti, podstaknutom “bezrezervenom” političkom podrškom, vrhunac je 4-mesečnog sukoba na relaciji “politika-profesija”. Posledice ćemo tek videti ali ne nadajmo se previše …

Sukob Tomislava Kneževića, kao predstavnika lokalnih (tobož demokratskih, suštinom despotskih) vlasti, i glumaca u štrajku, kao predstavnika (još) jedne “potcenjene” profesije srpskog miljea, i nisu toliko bitni za ovaj članak koliko su primer za “modus operandi” kadrovanja političkih stranaka u Srbiji. Nemanje političke volje i nedostatak osećaja za pravovremen obračun sa “mangupima u sopstvenim redovima” nije karakteristika samo partija koje su upletene u ovaj slučaj (SRS i DSS) – to je opšta odlika svih stranaka koje danas učestvuju na svim nivoima vlasti u Srbiji. Merilo političkog (uticaja) uspeha u državi, gradu, palanci, selu, u društvu u kome je “vlast” najveći igrač na tržištu nisu napredak društva i blagostanje stanovništva već “koliko smo naših” postavili u upravljačke i ine strukture. U toj besmislenoj matematici nebitno je da li se radi o guverneru Narodne Banke, direktoru Pozorišta mladih ili šefu službe održavanja toaleta pokraj autoputa, važan je samo trenutni rezultat – “NAŠI” : “NJIHOVI”. Ovi “NAŠI” – bezgrešni, nepogrešivi, prepametni, presposobni (ako nisu – naši su!) – lepi i poslušni u pičku materinu. Oni “NJIHOVI” stoka, lopovi, saboteri “svetlog puta” i trenutne političke vizije, pokvareni, beskrupulozni, BRE prosto nisu “NAŠI”!

Polomljena rebra i nosevi, novinarske hajke, policijski i sudski progon, otpuštanje “nepodobnih”, sprečavanje napretka, urušavanje produktivnosti i ekonomskog potencijala javnih preduzeća, mala su cena naspram, naizgled jednostavnog, priznanja da i “NAŠI” nekad mogu da pogreše ili da i “NJIHOVI” budu korisni za zajednicu. Politika je u Srbiji još uvek igra “velikih” brojeva u kojoj pojedinac i/ili pojedinačne profesije uvek gube.

Ostavite odgovor