WordPress 2.2.3

WordPress je danas objavio novo izdanje verzije 2.2 popularne blog platforme koja uključuje važne sigurnosne ispravke posebno za one koji imaju više od jednog autora na svom blogu. Verzija 2.2.3 dostupna je u .tar.gz i .zip arhivama a za lakši upgrade ovog puta sam se sam postarao tako da .zip arhivu sa izmenjenim datotekama u verziji 2.2.3 možete preuzeti i ovde.

Blogougodan dan

Originalan naslov za BlogDay? Ne stvarno, kad sam pre 4 godine počeo da pišem sopstveni blog namera mi je bila da originalnim i zabavnim člancima malo zasmejem (malobrojne) posetioce svoje foto galerije … u šta se sve to pretvorilo … četiri godine kasnije i nekoliko 100-ina članaka više na pragu sam kompulsivne opsesije blogovanjem i blogovima.

Ne čitam ja baš nešto preterano (domaće) blogove, posebno ne one koji nisu na Planeti ili na Blogodku, od kako sam upisao studije u inozemstvu a nedavno i ostao bez posla u američkoj firmi uglavnom sam orijentisan na sadržaje sa engleskog govornog područja. U kAgregatoru od blog sadržaja imam RSS izvore Planetoida i komentare sa par (paz’ da ne kažem kojih) blogova – ostalo su uglavnom kanali sa vestima (ozbiljnim i neozbiljnim) iz najrazličitijih oblasti. Ujutru preletim kroz Planetoid, pogledam Blogodak i ako ima nešto zanimljivo Copy/Paste&Go …nekoliko puta nedeljno posetim i ove blogove:

  • Freakonomics (eng.) – od autora istoimene knjige – drugačiji pogled na ekonomiju
  • Quixtar blog(eng.) – blog zbog kojeg sam se “uozbiljio” i izmenio prvobitnu koncepciju sopstvenog dnevnika
  • Your Daily Art(eng.) – kao što i ime kaže – dnevna doza lepih umetnosti – poznavanje jezika nije obavezno
  • Noctua4u – piše retko ali je zabava gotovo uvek zagarantovana
  • Internodiumpokretač tvrdi da je ovo prvobitna forma (email) bloga u južno slovenskoj blogosferi

Jel’ vam fali Internet

Dok s’ jedne strane odmorom osvežen Blogowski frustraciju mrtvim morem na poslovnom planu leči sprdanjem na temu fensi ponašanja (većinskog dela) blog zajednice ozbiljni ljudi sa Univerziteta u Tel Avivu upozoravaju kako je zavisnost od Interneta jednako opasna kao i drugi ekstremni poremećaji zavisnosti poput kockanja, piromanije i kleptomanije. Rezultate istraživanja stručnjaka za bolesti zavisnosti Medicinskog fakulteta u Tel Avivu predstavio je psihijatar Dr Pinhas Dannon. Prema njegovim tvrdnjama od Internet zavisnosti, patološko stanje koje se manifestuje uznemirenošću i snažnom depresijom, boluje približno 10 procenata korisnika mreže svih mreža. Ovaj poremećaj stanja duha u modernoj psihijatriji klasifikovan je kao opsesivno kopmulsivan a rezultat je snažna potreba da se pojedinac posveti ritualnom ponašanju i odgovarajućem načinu razmišljanja. Slično opsesiji čistih ruku i stalno prisutnoj potrebi da se iste peru u ovom se slučaju radi o opsesiji surfanjem i potrebi da se stalno bude online.

U borbi protiv ove nove pošasti modernog doba Dr Dannon posebno ističe ulogu školskih psihologa i psihijatara koji bi trebalo da budu obučeni da na vreme prepoznaju i suoče se sa Internet zavisnošću. Ovo posebno u svetlu podatka da su najčešće žrtve Internet zavisnosti upravo deca školskog uzrasta a u stopu ih slede usamljeni pojedinci, podjednako žene i muškarci, u 50-im godinama. Zajedničko za obe vodeće grupe zavisnika bili su problemi u dijagnostifikovanju zavisnosti kao i raznolikost ispoljenih simptoma. U zaključku istraživanja naučnici sa Univerziteta u Tel Avivu predložili su promenu pristupa u klasifikaciji i lečenju Internet zavisnosti jer, kako kaže Dr Dannon, “zavisnost od Interneta ne manifestuje se samo kao običan podsticaj već pre kao duboko usađena žudnja” i kao takva zahteva lečenje slično onome koje se primenjuje kod drugih ekstremnih i opasnih zavisnosti.

Sad ne bih ni ja da vas previše plašim ali ako primetite promene u svom ponašanju poput nesanice, nervoze kad niste na mreži, nedostatka komunikacije (verbalne ne elektronske) i kontakta (fizičkog ne preko IM) sa svojim bližnjima, dobro razmislite – možda je došlo vreme da se i vi obratite za pomoć kakvom stručnjaku medicinske provenijencije! Ako niste baš sigurni da je vaš slučaj za psihijatra pročitajte članak na Addiction Info – možda se prepoznate!

Stari Rim

Dosadilo vam je čekanje u redovima za vize da bi ste bar na kratko otišli iz Srbije i upoznali kulturno nasleđe Sveta? Kad dočekate vizu i stignete na odredište problem postaju nesnosne vrućine i hiljade turista koji kao i vi, u istom trenutku, žele da vide ostatke starih civilizacija i sve to propisno zabeleže kamerama i foto-aparatima? U krajnjem slučaju možda ste prezasićeni upotrebom sopstvene mašte u “oživljavanju” ruševina Rima da bi ste pojmili kakav je nekada bio … e pa vašim mukama je došao kraj!

Rome Reborn 1.0 je zajednički projekat Instituta za napredne tehnologije Virdžinija Univerziteta, UCLA, i milanske Politehnike koji autori označavaju kao “najveću i najkompletniju simulaciju istorijskog izgleda grada ikada napravljenu”. Nudi vam se virtuelni obilazak starog Rima, uključujući Koloseum, Forum i baziliku Maksentius, i sve to u “punom sjaju” ili bar onako kako se pretpostavlja da je izgledalo 320 godine nove ere.

Ponovno suđenje

Džuli Amero, nastavnica na određeno vreme, kojoj je juče trebalo da bude izrečena kazna zato što je u oktobru 2004. godine omogućila učenicima da vide eksplicitne seksualne sadržaje tokom njenog predavanja, dobila je kratak predah i priliku za novo suđenje. U obrazloženju poništenja prethodnog suđenja, koje je juče pročitala Sudija Hilari Strakbejn, navodi se da Sud, u svetlu novootkrivenih činjenica, izražava sumnju u svedočenje stručnih svedoka optužbe za kompjuterski kriminal, koja su kao posledicu imala veliki uticaj na konačnu odluku 6-očlane porote. Amerovoj je za poništenu presudu pretila kazna do 40 godina zatvora.

Celo prethodno suđenje izazvalo je oštre kritike stručnjaka za sigurnost kompjuterskih mreža koji su “krivicu” videli pre svega u činjenicama koje na Sudu nisu uzete u obzir poput programa za filtraciju mrežnog saobraćaja kome je “istekao rok”, korišćenja Windows 98SE operativnog sistema i postojanje spyware i adware programa na spornom računaru i pre no što ga je Amerova koristila. Pored ovih propusta kritikovan je i “sugestivan” ton koji su “svedoci-stručnjaci” optužbe koristili tokom svojih svedočenja kao i onemogućavanje stručnog svedoka odbrane da svedoči zbog administrativnih propusta advokata.

Pred početak novog suđenja Džuli Amero i dalje se izjašnjava da nije kriva za sporni incident.

OSS pretraživač

“Pretraživači čine jednu od osnova infrastrukture Interneta i trenutno ne funkcionišu u korist korisnika. Zašto? Iz istih razloga iz kojih vlasnički softver ne funkcioniše: manjak slobode, nedostatak zajednice, manjak odgovornosti, manjak transparentnosti. Ovde pokušavamo da sve to promenimo.”

Ovako započinje poziv Sundare Radžana upućen programerima, softver inžinjerima i korisnicima Interneta dobre volje za kreiranje novog pretraživača koji bi bio pandan Guglu i ostalim vlasničkim pretraživačima. Sundara Radžan je deo tima koji radi na projektu Wikia Search, budućeg pretraživača iz Wikipedia porodice osnivača Džimija Vejlsa koji je ujedno i vođa ovog projekta. Stotine inžinjera koji su rade na realizaciji OSS pretraživača dele ubeđenje pokretača projekta kako će javna dostupnost algoritma za rangiranje stvoriti osećaja poverenja između pretraživača i njegovih korisnika. Algoritmi vlasničkih pretraživa, poput Gugla, trenutno se drže u najvećoj tajnosti i u velikoj su meri pod uticajem monetizacije samog pretraživanja. iz tog razlog su ljudi na Wikia Search uvereni kako će i sami rezultati biti relevantniji jer će i sami korisnici biti u prilici da poboljšaju algoritam pretraživanja i da ga brzo usklade sa budućim tehnologijama. Ovakvo konstantno unapređenje algortima, smatraju članovi tima, doprineće i minimizovanju napora koje spameri ulažu kako bi dostigli što bolju poziciju na pretraživačima.

Pomenuti poziv završava se molbom – “Pomozite mi, širite vest. Tražimo ljude koji će nastaviti sa razvojem wiki-pretraživača. Posebno trebamo nove članove zajednice koji su spremni da pomognu u kreiranju pretraživača sa ljudski-unapređenim rezultatima i programere koji će nam pomoći da izgradimo alternativni web pretraživač otvorenog koda”.

Ako ljudi sa Wikia Search već žele da naprave novi kao-Wiki pretraživač otvorenog koda u čijem će funkcionisanju sami korisnici imati velikog udela možda bi umesto potrage za programerima i budućim urednicima prvo trebali da ponude rešenje za probleme sa kojima se trenutno bori Wikipedia – na primer urednike sa lažnim referencama.