Pola sedam uveče, Miloljub se lagano budi iz popodnevne dremke, osvrće se oko sebe, pali stonu lampu, dohvata daljinac od televizora sa stola, pojačava ton i kreće da vrti kanale. E ‘bem ti sunce detinje – ništa na ovoj televiziji. Daj da zovnem kući, nismo se čuli od pretprošle nedelje. Polako ustaje, prdi i proteže se, prelazi u ugao sobe gde je na malom stočiću smešten kućni računar. Pali računar, seda na stolicu s’ točkićima, pali cigaretu i prosipa polupraznu pikslu u kantu pored stola. Zamišljeno bulji u plafon dok preko monitora promiče hipnotička MS Windows poruka Evo sa’ću, evo sa’ću, evo sa’ću … samo što nisam … evo sa’ću … . Miloljub ustaje, odlazi do kuhinje, otvara frižider i iz njega vadi dve konzerve Hajnekena. Dok konzerve počinju da rose, Miloljub razmišlja kako bi bilo lepo da Svetlana i on i Svetlana rade u istim smenama pa da ne mora tako mamuran sam da ide po pivo – Jebiga, kKapitalizam – vraća se do stočića, gura miša stavlja jednu konzervu na stočić, drugu, otvorenu, ispija lagano. Računar je spreman, Miloljub sa stranice monitora skida VoIP telefon i okreće broj iz zavičaja (memorisan na poziciji 4). Zvoni, zvoni, zvoni …
Majka: ‘Alo, ko je to?
Miloljub (pokreće IE i cuga pivo): Ja sam majka. Kako je šta radite?
Majka (ne vidi se preko VoIP telefona šta radi): Koji si ti, aaaa?
Miloljub (pokreće omiljenu seksi sobu za ćaskanje): Ja sam majka, Miloljub
Majka: Miloljube, sine ti li si? Kako si sine, jesi gladan? Šta ti je Svetlana spremila za ručak danas?
Miloljub (otvara novi IE prozor i kuca www.maxi.co.yu): Dobro sam majka, Svetlana radi u drugu smenu. Jeo sam sarmu, isto k’o i juče i prekjuče. Imam i neko parče pice za večeru …
Majka: Jao kuku mene, ti će’ se usučeš, totalitarno će’ propadneš, sinko moj. Jel’ sam ti ja pričala …
Miloljub (odlazi na deo Kupovina): Pusti to majka, nego šta vi tamo radite? Gde je otac, nije valjda opet otiš’o u kladionicu sa onim njegovim penzionerima?
Majka: Dobro smo, tata otiš’o malo do kladionice sa njegovima. Znaš kako je, ne može da izdrži kod kuće od kako je uzeo otpremninu iz fabrike. Neka ga bar mi ne smeta dok gledam serije. Nego jel’ sam ti rekla da više ne daju Kasandru i Ljovisnu. Zamisli bezobrazluk!
Miloljub (prijavljuje se na deo sajta za korisnike, i kroz zube): E jebala ga kladionica, ode mu cela otpremnina, posle će opet da bude Miloljube pomagaj …
Majka : Jel’ se sećaš da smo Svetlana ja i Svetlana po celi bogovetni dan gledali one serije dok niste otišli …
Miloljub (klikće na vezu Meso): Pusti to majka, nego treba li nešto da vam poručim iz prodavnice? Meso, zejtin i šećer valjda još imate, neku junetinu za supu i par kila piletine, znaš da tatu muči holesterol. Hleba za zamrzivač, malo salame i kobaja, viski, pićence i mezence ako vam neko svrati …
Majka (neodlučno): Pa … uzmi sine, neć’ se baci. Znaš da nam svaki dan neko svrati, ma puna kuća prepodne i posle dnevnika …
Miloljub (klikće, ukucava i cuga pivo iz druge konzerve) : Evo stiže, jel’ vidiš šta ti je moderna tehnika? Ja s’ drugog kraja sveta snabdevam tebe i oca …
Majka : Jes’ vala, za to im svaka čas’. Nego sine, zafalilo mi i praška za veš, a baštensko crevo mi se izbušilo. Vid’o si slike kakve su mi bile hortenzije prošle godine …
Miloljub (): Važi majka, evo poručujem. Nego jel’ beše 18 metara crevo za baštu? Ček, imaju i prskalice, to ti je bolje, to ovde svi koriste …
Ovako bi, sudeći prema pisanju lista Danas i izjavi PR-a Maxi-ja Mile Zavođe, trebalo da izgleda jedina trenutno dostupna online kupovina u Srbiji. Nažalost u stvarnosti, čini mi se, to izgleda mnogo drugačije. U nedostatku zakonske regulative, “nejake” i ranjive telekomunikacione infrastrukture u Srbiji se online kupovinom naziva sve i svašta …
