Coca-cola zauvek! Pa ne baš ako pitate bolivijske farmere i uzgajivača koke čiji je list jedan od osnovnih sastojaka najpoznatije svetske marke. Njihovi predstavnici nedavno su javnosti i bolivijskoj parlamentarnoj ustavnoj komisiji preporučili da kompaniju iz Atlante i druge koji koku koriste u nazivu svojih proizvoda pozove da se „suzdrže od komercijalnog korišćenja imena svetog lista“ …
Nekada davno živela tri mala praseta, Duca, Buca i Vasa, u maloj kućici zajedno sa svojim roditeljima. Jednoga dana braća se dogovoriše – „Kuća naših roditelja je lepa ali mala, zato moramo zajedno da krenemo u svet i nađemo mesto na kome ćemo sebi sagraditi sopstvene kuće.“ Tri praseta se jednoga dana pozdraviše sa svojim roditeljima, spakovaše stvari i krenuše zajedno u Svet … Braća su našla lepu hrastovu šumicu, odlučili da se tu nastane i krenuli da prave kolibu, brvnaru i „pravu“ kuću od cigle – svako po sopstvenom nahođenju i stečenim radnim navikama. U priču se posle uključio i stari, zli „premda ne baš prepametni vuk“ u želji da konzumira svu prasetinu u pomenutoj šumi … Na kraju su tri brata, pre svega zahvaljujući najstarijem Vasi, „sredili“ vuka a potom živeli srećno i dugovečno u lepoj, staroj, hrastovoj šumi … (Vidiš Milutine da znam napamet!)\r\n\r\nOvo je potka priče Džejmsa Orčarda objavljene 1843. godine o tri mala praseta koja više od 150 godina u razičitim „izvođenjima“ uspavljuje decu širom Sveta. Ovih dana priča o tri mala praseta izašla je iz domena dečije mašte i prešla u svet odraslih pre svega zbog pomodne pomame za „političkom korektnošću“ i „multikulturalnošću“ …
U Srbiji kad želite da kupite piratsku robu renomiranih svetskih proizvođača već znate u koju prodavnicu ili na koju tezgu buvljaka da odete, želite originale i za njih znate adrese, samo je pitanje koliko su originalni osim po ceni. U tome je Srbija u „prednosti“ nad zemljama Evropske Unije – ovde imate izbor – volj’ vam kineski gusar, volj’ vam tajlandski original.
Ko zna kakav bi bio odnos Grka i Persijanaca prema bitci u Termopilskom klancu da su znali da će gotovo 2,500 godina kasnije njihov sukob doživeti reprizu, ovoga puta na globalnom nivou. Film 300, istorijski ep u režiji Zaka Snajdera snimljen po romanu Frenka Milera, obrađuje događaj iz 480. godine pre nove ere kada je 300 spartanskih ratnika, pod vođstvom kralja Leonide, 3 dana zadržavalo Persijsku silu Cara Kserksa od 100,000 boraca u klancu Termopili. Nepunih nedelju dana od svoje američke premijere film je već srušio rekord po ostvarenom prihodu tokom prvog vikenda prikazivanja ($71 milion). S’ druge strane film svojim zapletom, u kome su Grci predstavljeni kao „dobri momci“ a Persijanci kao „loši momci“, izaziva negativne reakcije na drugoj (neočekivanoj) strani Sveta …
U nedavno nastalom „video sporu“ između turskih i grčkih korisnika popularnog video servisa YouTube oko seksualne orijentacije oca moderne Turske Kemala Ataturka konačnu presudu dao je ove srede turski Sud …
Mogli ste i sami da pretpostavite da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju svoja ljudska prava u oba Sveta – realnom i fiktivnom. Da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju ljudska prava i na Internetu to sumnjam da Vam je kad palo na pamet. Ne verujete – pogledajte godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u državama Sveta za 2006. godinu američkog Ministarstva spoljnih poslova posebno deo izveštaja koji se odnosi na Kazahstan …
Dva čudnovata putnika juče su izazvala ne malo interesovanje putnika Lufthanze u ekonomskoj klasi na letu iz Å kotske za preko Frankfurta, a zatim i Beč. Sve vreme leta bili su čvrsto privezani za svoja sedišta a umesto pripremljenih obroka u avionu za njih je obezbeđena posebna ishrana. Iako obojica u istoj misji – na aerodromu u Frankfurtu su se razdvojili, jedan je ostao u Nemačkoj a drugi odleteo u Beč. Njihov zadatak? Da muškim stanovnicima Frankfurta i austrijske prestonice daju lekcije iz ljubavi i svojim prisustvom i aktivnošću reše problem njihove indiferentnosti glede suprotnog pola …
