Category Archives: Globalizacija

Novi simbol

by

0

Novi simbol radioaktivnosti

Pred vama je novi simbol za opasnost od radijacije nedavno usaglašen između Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

Prema tvrdnjama autora novi simbol je, za razliku od starog, intuitivniji i prepoznatljiviji za “široke mase”. Simbol je rezultat je 5-ogodišnjeg projekta sprovedenog u 11 zemalja, uključujući i direktno “testiranje” na ljudima. Ocenu projekta dali su muškarci i žene, različitog životnog doba i nivoa obrazovanja, kako bi se autori uverili da je novi simbol za “opasnost – beži odavde” nedvosmislen i jasan znak upozorenja za svakoga.

Pitam se samo – ako je Ujedinjenim nacijama trebalo 5 godina da bi se osmislio novi simbol za opasnost od radijacije koliko će tek trebati da se reši spor sa Iranom oko obogaćivanja nuklearnog materijala?

Ne mogu deca da spavaju!

by

7

Da polemike oko globalnog zagrevanja nisu samo deo sveta odraslih pokazuje nedavno objavljena studija spoznaje problema globalnog zagrevanja i potrebe reciklaže otpada. Studija je urađena na uzorku od 1,150 dečaka i devojčica, uzrasta od 7 do 11 godina, po narudžbini britanskog lanca trgovina Somerfield i predstavlja vrhunac kampanje “Bag’s for Life” (Kese za život) kojom lanac supermarketa želi da skrene pažnju na problem reciklaže jer od ukupno 17 milijardi plastičnih kesa koje dobiju u prodavnicama britanski potrošači odbace svake godine 8 milijardi. Kampanja se sastoji u podsticanju ekološke svesti kupaca tako što će kupci za pet starih plastičnih kesa dobiti na poklon “Kesu za život” koja ne samo da je dva puta veća, traje do 25 duže od obične već ju je moguće i reciklirati. Kompanija Somerfield svake godine reciklira 60,000 tona kartona i 3,000 tona plastike zaostalih u magacinima njenih 977 prodajnih objekata. Po rečima Pita Vilijamsa, PR predstavnika kompanije, “deca su izložena posledicama kao i svi drugi. Dok su odrasli spremni da zanemare činjenice i okrenu glavu na drugu stranu, ova studija jasno pokazuje da globalno zagrevanje ne ugrožava samo buduće generacije već i dobrobit dece sadašnjosti.”.

Evo i malo statističke prezentacije šta na temu globalnog zagrevanja i klimatskih promena kažu deca:

  • kao posledica globalnog zagrevanja od kojih se najviše plaše deca navode uticaj na kvalitet zdravlja i “umiranje pre vremena”, mogućnost potonuća priobalnih gradova i regiona kao i brigu za dobrobit i opstanak životinja
  • svako 4. dete za problem globalnog zagrevanja krivi političare
  • svako 7. misli da njegovi roditelji ne čine dovoljno na rešavanju problema globalnog zagrevanja
  • svako 20. dete smatra da su klimatske promene “dobra stvar” pravdajući to produženjem svog omiljnog godišnjeg doba – leta
  • svako 10. misli da je reciklaža povezana sa vožnjom bicikla dok ostala dobro razumeju ovaj pojam odraslih
  • svako 2. je uznemireno mogućim posledicama koje izazivaju klimatske promene
  • svako 10. dete tvrdi da zbog straha za budućnost Planete često ne može da spava!

Pre par dana u SAD kompanija IKEA, shvatajući svoju društvenu odgovornost, i zvanično je postala prvi maloprodajni lanac koji kupcima naplaćuje 5 centi ukoliko žele da robu ponesu u plastičnim kesama. Ova praksa je već ustaljena u maloprodajnim objektima u Velikoj Britaniji od juna prošle godine a rezultirala je smanjenjem potrošnje plastičnih kesa za 95 procenata! Na ovaj način IKEA pokušava da, slično lancu Somerfield, na drugoj strani okeana skrene pažnju i doprinese rešenju problema koje uzrokuje 100 milijardi plastičnih kesa odbačenih svake godine u SAD, i koji variraju od davljenja životinja do zapušenja vodovodnih i kanalizacionih instalacija.

Za sreću je potrebno …

by

0

… znanje, novac, čokolada, prava ljubav … ko bi ga znao 100 ljudi 100 ćudi … da ne pričam o različtostima prohteva i mišljenja o sreći šest milijardi ljudi koji sa nama dele ovu planetu. Različita pojedinačna mišljenja o tome šta čoveka ili ženu čini srećnima ni u kom slučaju nisu prepreka za naučnike, posebno psihologe i psihijatre, da odustanu od pokušaja generalizacije jednog tako neuhvatljivog pojma kao što je sreća. Proučavanja i “proučavanja” na temu “sreće”, posebno u psihologiji, privukla su veliku pažnju “običnog sveta” pa smo tako danas u prilici da nam se sreća i uspešni recepti kako do nje doći nudi na svakom koraku. Pregršt knjiga, reklame, mistične mantre, pouke drevnih i modernih civilizacija, prpeoruke mistika i uspešnih ljudi samo su deo ponude na tržištu sreće – iste te sreće čijem postizanju u životu po “defaultu” stremimo.

Profesor psihologije na Univerzitetu u Ličesteru, Adrian White, samo je jedan od brojnih pripadnika akademske zajednice koji se u okvirima pozitivne psihologije bavi proučavanjem sreće, ili kako to profesor White naziva “subjektivno blagostanje” (SWB – Subjective well-being). U svom radu “A Global Projection of Subjective Well-being: A Challenge to Positive Psychology?” (Globalna projekcija subjektivnog blagostanja: Izazov pozitivnoj psihologiji) Profesor White na osnovu ukrštenih podataka iz više izvora po prvi put je objavio mapu sveta na kojoj se “raspodela sreće” prikazuje na globalnom nivou – tamnijim nijansama označene su “srećnije” nacije a osećaj sreće “nacionalno” bledi kako su nijanse svetlije. U zaključku, koji ide uz mapu, konstatuje se da je osećaj “subjektivnog blagostanja” blisko povezan sa zdravljem, ekonomskim bogatstvom i mogućnostima za obrazovanje.

Mapa srećnih nacija

Srbije na “mapi sreće” nema (sve bivše jugoslovenske republike projektovane su na prostor nekadašnje SFRJ!) da li zbog crnogorskog referunduma koji je netom bio završen kada su prikupljani podaci za izradu mape da li zbog poslovične srpske “posebnosti” u svemu pa i u potrepštinama za sreću – teško je reći – u svakom slučaju kakvi smo bolje i da ne znamo “koliko smo srećni”.

Gladni vode

by

0

Dok se milioni podanika Ujedinjenog Kraljevstva bore sa paničnim strahom od upotrebe javnih toaleta u ostalim delovima Sveta, pre svega Africi, Aziji, Latinskoj Americi i Karibima, dve milijarde i 600 milinona ljudi život provodi u stalnoj borbi za pijaću vodu i uz nedostatak osnovne sanitarne infrastrukture. Svake godine dva miliona dece umire širom Sveta od bolesti nastalih konzumiranjem zagađene vode – u njihovim zajednicama vlada hroničan nedostatak pijaće i vode za osnovne higijenske potrebe. Nažalost, “borba za vodu” i poboljšanje (bolje reći izgradnju) sanitarne infrastrukture nije primarna tema političara i državne birokratije iz istog razloga iz koga se javlja i fobija od toaleta kod već pomenutih podanika britanske Kraljice – u svim društvima bilo kakav razgovor o “materijalu koji izbacujemo iz sebe” još uvek predstavlja tabu! Iako bi, prema procenama Ujedinjenih Nacija, ulaganje od “tričavih” 10 milijardi dolara (uporedite sa finansijskim efektima rata u Iraku) na godišnjem nivou gore iznete brojeve umanjilo za polovinu, Vlade, kako razvijenih tako i zemalja u razvoju, čine malo ili gotovo ništa kako bi se uhvatile u koštac sa ovim gorućim problemom.

Ovo su samo neki od zaključaka netom objavljenog izveštaja “Uzroci oskudice: Moć, siromaštvo i nedostatak vode u svetu” koji je pripremila Agencije za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP) a koji, ukoliko želite, možete slobodno preuzeti u delovima ili celini u Adobe PDF formatu.

Ipak se okreće

by

0

Svesno kradem naslov ovog zapisa od mog “omiljenog” ratnog dopisnika nacionalne televizije ne bih li Vam predstavio novi trend u svetu outsourcing-a – “backward outsourcing”! Nije novina da američki IT stručnjaci sve češće, u potrazi za poslom, odlaze u Indiju gde sa svojim primanjima, zahvaljujući niskim troškovima života u Delhiju i Bangaloru, mogu da si priušte životni stil ekvivalentan onome bankara ili berzanskih posrednika na Menhetnu. Za razliku od američkog tržišta IT radne snage koje je opterećeno masivnim otpuštanjima isto tržište u Indiji iz godine u godinu beleži konstantan rast. Prema izveštaju BBC-a plate IT stručnjaka u Indiji “opasno” su se približile nivou u razvijenim ekonomijama pa danas više nije retkost da indijske kompanije, u nečemu što se može nazvatni povratnim procesom, “jure” i zapošljavaju talente iz američke IT industrije. Ovakav trend nije zabeležen samo u IT industriji već i u avijaciji, turizmu i ugostiteljstvu. Indija koja se uspešno pozicionira kao svetska privredna velesila sve više postaje “obavezna” destinacija profesionalaca iz razvijenih zemalja.

Danas priznati kao globalni lideri outsourcing-a – indijski Infosys Technologies – od nedavno, kao deo korporativne politike, svršene američke studente zapošljavaju u svojim razvojnim timovima i nižim rukovodećim strukturama. Međutim, pravi šok nastao je kada je indijska Aditya Birla Group u julu ove godine preuzela kanadski Minacs Worldwide, kompaniju koja je od 1997. godine upravljala najvećim kanadskim call centrom i bila jedan od lidera na outsourcing tržištu. Aditya Birla Group danas tvrdi da je to bio pravi potez u naporu da smanje troškove telekomunikacija i prevaziđu jezičku barijeru u komunikaciji sa američkim klijentima.

Nemojte biti iznenađeni ako u skoroj budućnosti i sami postanete “obožavalac” indijske IT industrije ili primetite da klinci oko Vas maštaju o tome kako će jednog dana “sve da oteraju u qrac i zapale za Bangalor”.

P.S. Nijedna priča o outsourcing-u nije kompletna bez skeča emitovanog u Conan O’Brian Show

Amerika, Amerika

by

0

… zemlja velika … tako otprilike idu reči jedne pesme koja je 80-ih i 90-ih bila jako popularna na srpskim proslavama i slavljima. Koliko god da epitet “velika” Americi pristaje u političkom, geografskom i ekonomskom smislu na lestvici humanosti Amerika se, iako ne i deklarativno, odavno srozala i danas zaostaje i za zemljama koje oštro kritikuje u svojoj misiji zaštite ljudskih prava. Naime, od večeras, po odluci vlasti Las Vegasa u Nevadi (kockarski raj), zabranjeno je deliti hranu beskućnicima na javnim mestima (parkovima, ulicama itd.). Opravdanje je nađeno u “brojnim” pritužbama građana da pokretne kuhinje za beskućnike koje organizuju humanitarne organizacije privlače veliki broj ljudi te da pomenuti građani nisu u mogućnosti da koriste javne površine za čije održavanje plaćaju kroz poreske rashode. “Dobri ljudi” meka srca koji skupe hrabrosti da se ovoj odluci suprotstave rizikuju da plate kaznu od $1,000 ili da za svoju samarićansku delatnost odleže šest meseci u lokalnom zatvoru. Iako i mnogi drugi američki gradovi pokušavaju da “kontrolišu” ishranu beskućnika Las vegas je prvi koji se odlučio da takvo “neprimereno ponašanje” i zakonski sankcioniše.

Beskućnici kojih u tom gradu ima nešto preko 12,000, duplo više nego pre jedne decenije, još se nisu oglasili tim povodom – ai kako bi kad izgladneli nemaju snage ni reč da prozbore! Očekujte da se ovih dana, po povratku sa svetske diplomatske turneje, ovim povodom u njihovo ime oglasi Predsednik Venecuele Hugo Čavez.

Nafta naša nasušna

by

0

Javilo da je Iran započeo industrijski proces obogaćivanja uranijuma. Predsednik Irana, govoreći u svetom Gradu Mashhad-u, zvanično je objavio “da se Iran pridružio zemljama koje poseduju nuklearnu tehnologiju”. Izjava je propraćena oduševljenjem okupljenih i povicima Allahu Akbar i izjavom administracije američkog Predsednika Buša mlađeg “da Iran ide u pogrešnom pravcu”. Gotovo istovremeno, Predsednik Irana Hašemi Rafsandžani izjavio je u intervjuu jednom kuvajtskom listu “da Iran obogaćivanje uranijuma vrši u prvoj od 164 centrifuge i da je postigao industrijsku proizvodnju”.

Iako još ostaje da zvaničnici Agencije za atomsku energiju potvrde ovu vest, evo čikam Vas – kolika će biti cena barela nafte do kraja Aprila ?

Moja procena – $82!

6,5 milijardi bato!

by

2

U subotu, 25. februara, u 13:16 sudeći prema podacima američkog Zavoda za Statistiku populacija planete Zemlje doseći će “magičnu” cifru of 6,5 milijardi stanovnika. Onima koji tvrde da je to granica koju planeta može da “izdrži” za utehu jedino može da posluži činjenica da prirodni priraštaj, u svetskim razmerama, opada poslednjih četvrt veka. Nama ostalima preostaje da čekamo i vidimo ko je u pravu.