Evo malopre sam na Es-u postovao ovaj opis polaganja IELTS testa (uspešno položio) pa nije zgoreg da ga i ovde okačim. Ko zna možda će nekom dobro doći …

Da se vratimo na IELTS. Po mom iskustvu evo kako se mogu razvrstati testovi:

Listening: traje sat vremena, svodi se na preslušavanje snimka sa CD-a i popunjavnje 40 pitanja/odgovora, snimak je podeljen u tri celine a cilj je da se razume konverzacija koja se čuje sa snimka. Savet – vežbajte da simultano pratite tekst na test listu i slušate snimak, ako ste u stanju da percipirate deo konverzacije koji se traži za odgovor nema problema. Što je još bolje snimak i pitanja na test listu su sinhronizovani i redosled je potpuno usklađen – problem je što nema ponavljanja – ako nešto propustite zaboravite na to i slušajte dalje. Po meni ovo je i najlakši deo testa ako se plašite da ga nećete dobro uraditi VEŽBAJTE, i to približno u uslovima ispita.

Reading: Čitanje takođe traje sat vremena, ima tri teksta na slobodne teme, akademske sadržine. Obratite pažnju da se radi o tekstovima akademskog kvaliteta, što znači da ima puno stručnih termina od kojih Vam neki mogu biti potpuno nepoznati. Na ovom testu proverava se sposobnost da “preletite” (skimming) preko teksta i izdvojite najvažnije delove u zadatom vremenu. Savet – odvojite, recimo, po 15 minuta za prva dva teksta, koji su “lakši”, a ostatak vremena za treći tekst i popravke/provere. Pre početka čitanja pogledajte pitanja da bi znali kakav odgovor tražite, mnogi odgovori su predstavljeni rečima koje su sinonimi reči koje se pominju u tekstu. Kao odgovori ponuđene su višestruke tvrdnje što olakšava posao, ali vodite računa, pošto se radi o akademskom tekstu, ODGOVOR NIKADA NEĆE BITI ISKLJUČIVA TVRDNJA! Odgovore tražite u ponuđenom tekstu a ne na osnovu ličnog iskustva/znanja!

Writing – Dva eseja, prvi preko 150 drugi preko 400 reči.

Prvi je uglavnom opis nekog grafikona, statističkih podataka, korespondencija i slično. U prvom delu, kada su podaci/grafikoni u pitanju, potrebno je da se 1) da kratak uvod o čemu se zapravo radi; 2) opišu podaci i izdvoje glavni trendovi; 3) izvede sopstveni zaključak na osnovu datih podataka. Ako je u pitanju korespondencija ne držite se školske postavke: Uvod, Razrada, Zaključak, Odjava. Savet – ovaj prvi deo nosi manji broj poena, vodite računa da ne potrošite više od 15-20 minuta na njega. Vežbajte da “čitate” sa grafikona i izdvajate trendove koji se na njima vide (pazi, neki put ima i po 3/4 reda sa različitim statističkim podacima pa treba odvojiti vremena i dobro razmisliti kako generalisati podatke sa grafikona). Što se korespondencije tiče ako znate da pišete formalna, dobro strukturisana pisma nema problema.

Drugi deo je nešto obimniji, samim tim nosi veći broj poena, sastoji se od konstatacije sažete u jednoj rečenici. Zadatak je da se složite ili oponirate datoj konstantaciji i da to argumentovamo obrazložite na akademski način. Savet – koristite “brainstorming” tehniku. pre nego što pređete na pisanje pročitajte DOBRO pitanje/konstantaciju i na parčetu papira napravite svoj koncept kako odgovoriti na temu. Sam esej treba da bude strukturisan na sledeći način: Uvod (odmah se izjasnite sa DA ili NE), Razrada (bar 2/3 primera iz prakse i/ili ličnog iskustva koji će podržati Vaš stav, dajte i neki primer koji bi “druga” strana mogla da koristi ali i probajte da minimizujete njegov uticaj na Vaš stav. Zapamtite – ovi primeri ne moraju da budu istiniti već za/protiv, odnosno u prilog, date konstantacije), Zaključak (ponovite još jednom, na osnovu teksta iz Razrade, svoj stav i zaključite sastav nekom “jakom” rečenicom koju ćete već smisliti dok budete svoje ideje prepisivala na radni list. Uostalom, najbolji način da vidite kako treba da izgleda dobar esej je da pročitate neki. Posetite sajtove prestižnih dnevnih novina, poput New York Times-a, Washington Post-a, Guardian-a etc. i pročitajte objavljene Editorial-e.

Kod samog pisanja na test listu obratite pažnju da vidljivo razdvojite paragrafe, obavezno uvučete prvi red, ako Vam je pisani latinični rukopis “lep” ne ustručavajte se da ga koristiš, trudite se da svaki red ispišete od “početka do kraja linije” (Justify alignment). Gumica i grafitna olovka obavezno za ispravke. Možda izgleda smešno ali na IELTS testu se i izgled pisane reči ocenjuje i može ti doneti i do pola, nekad presudnog, poena.Zavisno od ispitivača, ako je esej dobro strukturiran i kvalitetan nekad se zanemaruju i slovne greške u pisanju kao i manje greške u gramatici.

Speaking – sastoji se od konverzacije sa ispitivačem. Odete u Britanski savet i kad Vas prozovu uđete kod ispitivača. Lepo se predstavite, malo porazgovarate na opšte teme, onda Vam ispitivač postavi pitanje, recimo da mu pričate o svojoj porodici, planovima za letovanje, budućnost i slično. Ovo je najvažniji deo testa i potrebno je da pokažete da možete koherentno da se izražavate na engleskom jeziku i da tačno opišete i izrazite svoja razmišljanja i osećanja. Nemojte preterano da se trudite i koristite rogobatne izraze, najbolje prolazi “plain” english.

Par reči o ocenjivanju. Writing i Speaking test ocenjuju se od strane profesionalnih ocenjivača, na osnovu utiska koji kandidat ostavi kvalitetom svojih eseja odnosno konverzacijom. Svaki tačan odgovor na prva dva testa boduje se sa 1 poenom. Međutim broj poena potreban za neku ocenu/band, 1-9, Australijanci, šta ćeš, nije ravnomerno rapoređen i po nekim iskustvima trebalo bi da ide na sledeći način:

• 40 poena – Band 9
• 38-39 poena – Band 8
• 34-37 poena – Band 7
• 30-33 poena – Band 6
• 29-32 poena – Band 5

ostalo je za akademski test ionako nevažno. osim što bih napomenuo da je od pre dve godine uvedeno i ocenjivanje sa pola poena što ranije nije bio slučaj.