Sa svojih 36 milijardera teških 191 milijardu dolara Indija je konačno “prešišala” dosadašnjeg azijskog rekordera Japan koji na svojim ostrvima gosti samo 24 milijardera.
Author Archives: veličković@blog
A ko je tu derpe?
U nedavno nastalom “video sporu” između turskih i grčkih korisnika popularnog video servisa YouTube oko seksualne orijentacije oca moderne Turske Kemala Ataturka konačnu presudu dao je ove srede turski Sud – svim kompanijama koje se bave pružanjem usluga u obasti Interneta u Turskoj naloženo je da svojim korisnicima onemoguće pristup servisu YouTube. Reklo bi se još jedan u nizu besmislenih poteza turskih vlasti u cilju cenzurisanja i kontrole rasprave o sopstvenoj prošlosti da isti Sud, istoga dana, nije doneo i drugu presudu kojom se zabrana ukida, a nakon dobijenih garancija popularnog video servisa da će sa svojih servera ukloniti sve sadržaje koji vređaju “velikana Turske istorije”. Spor je nastao nakon tvrdnji grčkih korisnika o homoseksualnim sklonostima “oca Turske nacije” na šta su nepatvoreni Turci, korisnici YouTube servisa, odgovorili video dokumentima u kojim iznose “istinu” o Grcima kao naciji genetskih pedera. Za sada se čini da je iz ovog “virtuelnog rata” turska strana izašla kao pobednik jer YouTube još uvek nije sa svojih servera uklonio “video odgovore” turskih patriota.
Iako većina raspravu na gore navedenom nivou posmatra kao neizbežni deo odrastanja i školskog doba, kome i autori spornih video “dokumenata” verovatno pripadaju, ostaje utisak Vlade koje žele da kontrolišu sadržaje dostupne njihovim podanicima preko globalne mreže lako mogu izgube merila u proceni šta spada u domen nezrelog nadgornjavanja – “moj tata ima veću kravatu od tvog” – a šta predstavlja istinsku opasnost po sliku koju vlast o sebi želi da sačuva.
I Borat ima (internet) ljudska prava
Mogli ste i sami da pretpostavite da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju svoja ljudska prava u oba Sveta – realnom i fiktivnom. Da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju ljudska prava i na Internetu to sumnjam da Vam je kad palo na pamet. Ne verujete – pogledajte godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u državama Sveta za 2006. godinu američkog Ministarstva spoljnih poslova posebno deo izveštaja koji se odnosi na Kazahstan.
U izveštaju se za Kazahstan tvrdi da je zemlja bez nezavisnog sudstva u kojoj se nekažnjeno ubijaju opozicioni političari, proganjanju novinari i nadziru ili bezrazložno hapse i muče svi oni koji se usude da kritikuju aktuelni režim. U poglavlju pod naslovom Internet slobode između ostalog pominje se i slučaj iz decembra 2005. godine kada je nacionalni registar .kz domena (pod kontrolom državne uprave) jednostavno, nakon 4 meseca postojanja, povukao domen www.borat.kz do tada u vlasništvu producentske kuće britanskog glumca Saše Barona Koena. Ukidanje prezentacije koja je korišćena za promociju televizijskog serijala u kome glumac tumači lik kazahstanskog TV novinara Borata Sagdijeva pojasnio je tada Nurlan Isin, predsednik nacionalnog registra, – “Učinili smo to kako više ne bi mogao da blati Kazahstan pod maskom .kz domena. Na drugim domenima može da radi šta hoće.” Domen je stavljen “na čekanje” par dana nakon što je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Kazahstana zapretio podizanjem tužbe protiv britanskog glumca na šta je Saša Baron, poreklom Jevrejin, uzvratio Boratovom opaskom kako “U potpunosti podržava nameru svoje Vlade da tuži tog Jevrejina”
Pretnje tužbom ostale su prazno slovo na papiru, iliti reči u etru, a nakon velikog uspeha filma “Borat ide u Ameriku” (Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan) zvanični Kazahstan je donekle promenio svoj odnos prema popularnom komičaru. Čak je i Predsednik Nazarbajev prilikom susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom morao da se izvini “Boratu” u ime svoje države i prizna kako su kasno “ukačili štos”. I pored izvinjenja i donekle promenjene klime prema “Boratovom” delovanju domen www.borat.kz je i dalje “na čekanju” a zvanični WHOIS servis kazahstankog nacionalnog registra domena još uvek sadrži podatke o prvobitnom i jedinom vlasniku kao i napomene o načinu i datumu povlačenja domena sa mreže.
Ma š’a mi reče!
Ako ste jedan od miliona koji ne mogu bez prve jutarnje kafe (a Boga mi i cigarete!) pod izgovorom da je to najbolji način da se pokrenete i oživite – razmislite ponovo! Sudeći po istraživanju profesora Pitera Rodžersa sa Univerziteta u Bristolu koji se upotrebom kafeina u ishrani profesionalno bavi sa stanovišta biološke psihologije uticaj jutarnje kafe na “buđenje” organizma pre se može pripisati stvaranju zavisnosti nego magiji kafeinskih napitaka. Rušeći mit ustaljen kod miliona ljudi Profesor Rodžers tvrdi da je osećaj kako “jutarnja kafa naglo pokreće iz sna” ustvari posledica postojanja kafeinske zavisnosti i pada nivoa kafeina tokom noćnog sna – prva jutarnja kafa ili čaj zapravo ponovo uspostavljaju “normalan” nivo kafeina u organizmu zavisnika i stvaraju osećaj zadovoljstva usled “nastavljanja navike”. Rezultati istraživanja, prezentovanog juče na godišnjoj konfrenciji British Nutrition Foundation (Britanska Dijetetska Fondacija), pokazuju da se tokom sna smanjuje količina kafeina u organizmu uz opadanje budnosti, raspoloženja i radne sposobnosti – konzumiranje jutarnje doze kafeina samo obrće ovaj efekat ali ne podiže nivoe budnosti, raspoloženja i radne sposobnosti iznad vrednosti zabeleženih kod onih koji kafein ne koriste. S’ druge strane Profesor Rodžers objašnjava kako je istraživanje pokazalo da se kod onih koji po prvi put piju neki kafeinski napitak ili na duže vreme prekinu sa upotrebom kafeina javlja efekat “dizanja” koji nažalost traje vrlo kratko.
“Ljudi koji redovno piju čaj ili kafu imaju osećaj kako ih napitak “podiže” i to je razlog zašto koriste napitke za koje veruju da ih poreću. To je osobina koju ljudi vide kao prednost upotrebe kafeina i šteta je što to možda nije istina. Istraživanje pokazuje da je jedina posledica redovnog konzumiranja stvaranje zavisnosti organizma.
Lažni profesor!
Da nisu samo profesori i profesorice kragujevačkog Univerziteta “specijalisti” u disciplini “manufaktura diploma” potvrđuje i slučaj profesora Esjaay. Rajan Džordan, 24-ogodišnji student iz Kentukija, samoproglasio se za profesora religije na neimenovanom privatnom univerzitetu u istoj američkoj državi. U svom “izdanju profesora” Rajan je, pod alijasom Essjay, bio jedan od urednika stranica o religiji u okviru mrežne enciklopedije Wikipedia sa dozvolom da rešava nesuglasice nastale između drugih autora u okviru teme koju je obrađivao kao i da kažnjava “neposlušne” pisce članaka. U okviru članka, u kome je Essjay predstavljen kao “ugledni profesor” objavljenog u magazinu New Yorker povodom milionitog članka na Wikipedia objavljen je i razgovor sa “profesorom Essjay” koji je naveo da predaje teologiju na diplomskim i postdiplomskim studijama “jednog privatnog univerziteta” ali je izbegao da otkrije svoj pravi identitet uz napomenu “da se plaši lične osvete onih na čiju štetu je presuđivao u okviru Wikipedia”.
Pre par nedelja uredništvo magazina dodalo je opasku urednika na kraju pomenutog članka u kojoj tvrdi kako je “ugledni profesor” promenio svoje mišljenje i autoru članka otkrio svoj pravi identitet “nesvršenog studenta” koji još nije zaradio ni “D” od doktorata koje pominje u svojoj biografiji a da je kao osnovni izvor za svoj rad na enciklopediji većinom koristio literaturu poput “Katolicizma za glupane” (Catholicism for Dummies). Prema tvrdnjama Vankuverskog dnevnika 24 časa (24 Hours) za otkriće pravog identiteta “profesora Essjay” zaslužan je kritičar Wikipedia Danijel Brend koji je svoje otkriće prvi dojavio New Yorker magazinu i tako pokrenuo skandal.
Kako bilo, “lažni profesor” se povukao sa Wikipedia, uz žaljenje i izvinjenje zajednici, a na zahtev Džimba Vejlsa, osnivača enciklopedije, koji kaže da “je enciklopedija zasnovana na dva stuba – poverenju i toleranciji, te da u takvom okruženju nema mesta onima poput Essjay”.
WordPress sigurnosni propust
Juče je objavljena nova međuverzija WordPress 2.1.2 sa nedavno uočenim i ispravljenim propustima u datotekama feed.php i theme.php koji su omogućavali udaljeno izvršavanje PHP koda. Novu verziju možete preuzeti u zip ili tar.gz formatu.
Kako sam WordPress priznaje juče su dobili informaciju o prisustvu “neprijateljskog” koda u prethodnom izdanju blog platforme. Problem je nastao pre par dana kada je nepoznati cracker sebi “prisvojio” pristup jednom od servera koji pokreće WordPress.org i izmenio pojedine datoteke u zvaničnom izdanju programa. Kompromitovane su instalacije WordPress koje su sa prezentacije skinute u zadnjih par dana a administratori blogova koji koriste verziju 2.1.1 su pozvani da što je moguće pre instaliraju najnoviju verziju.
San il’ java?
U poslednjem pokušaju da sopstvene pitomce nauči da razlikuju realnost profesije od onoga što imaju prilike da vide u TV seriji 24 časa nastavničko osoblje vojne akademije West Point odlučilo je da kao gostujućeg predavača pozove Kifera Saterlenda, glavnog junaka serije. Saterland u seriji glumi lik agenta jedinice za borbu protiv terorizma Džeka Bauera, agenta koji se ne libi da u borbi protiv terorizma i terorista (gotovo po pravilu) muslimanske provenijencije upotrebi i malo “slobodnije metode” – metode koje profesori elitne akademije američke vojske sa zgražanjem nazivaju “ćistim zločinima”. Glumac je poziv rado prihvatio, verovatno i sam zabrinut pisanjem kako njegove metode “inspirišu i utiču” na ispitivače kako u SAD tako, navodno, i u Iraku i Iranu! Profesori se nadaju da će pojavljivanje “stvarnog” Suterlenda omogućiti njihovim studentima kadetima da realnije preispitaju moto “imaginarnog” Džeka Bauera – “Uradi sve što je potrebno” (da bi došao do informacije o.a.).
Ovo je još jedan pokušaj da se izmeni shvatanje metodologije ispitivanja zarobljenika nakon što je general Patrik Finegan, dekan akademije West Point, zajedno sa još tri eksperta za ispitivanje zarobljenika prošlog novembra boravio u Holivudu u nameri da producente i kreativni tim serijala 24 časa ubedi da malo “smanje doživljaj” i “nauče” Džeka Bauera ne samo da bude “nežniji” prema osumnjičenima već i da koristi manje nasilne tehnike ispitivanja iz realnog života.
World Press Photo 2007.
Objavljena su imena dobitnika i postavljene galerije pobedničkih fotografija takmičenja World Press Photo 2007.
Pobednička fotografija Spensera Plata, za koju žiri tvrdi da prikazuje “složenost i kontraste stvarnog života nasuprot haosu”, pored prestižne nagrade izaziva kontorverze još od svog prvog pojavljivanja u štampi. Kada je u vreme prošlogodišnjeg bombardovanja Libana od strane Izraela objavljena sa komentarom autora “Mlade Libanke voze se kroz uništeni blok zgrada u Južnom Bejrutu, 15 Avgust” većina ju je razumela kao jasan izraz postojanja “dva Libana” – jednog siromašnog koji strada u sukobu, i onog drugog, bogatog i uticajnog, koji eto ima vremena za turistički obilazak dela svog porušenog grada. Tada su mnogi posumnjali u autentičnost fotografije koja je izgledala “isuviše dobro da bi bila istinita” a rasprave na ovu temu samo su obnovljene kada je proglašena lista dobitnika World Press Photo 2007.
Sudeći po pisanju današnjeg Der Spiegel autentičnost fotografije potvrdila je Bisan Marun, jedna od “učesnica scene”, koja je za svoju “neočekivanu slavu” saznala pre dve nedelje kada su obajvljena imena dobitnika. Ono što Bisan iznosi o situaciji u kojoj je fotografija nastala s’ druge strane u potpunosti menja kontekst fotografije. Ona i četiri njene drugarice su tog 15. Avgusta 2006. godine bile stanovnice bloka koji je porušen i u kome je fotografija nastala koje su od izraelskog bombardovanja bežale u obližnji hotel, u automobilu koji su imale i sa krovom spuštenim zbog vrućine.
Iako je izreka kako “dobra fotografija vredi hiljade reči” i danas aktuelna, sudeći po ovom slučaju, čak i u fotografiji većina od tih hiljada reči nekada mogu biti pogrešne …