Ne, pominjanje pingvina nije ni u kakvoj vezi sa Linuksom. Poslednjih dana mnogi su na svojim blogovima krenuli sa besomučnom kampanjom objavljivanja poezije pa evo i poetskog “odgovora” mog četvorogodišnjeg sina Milutina (eng. Majlutin).
Beži pingvine, beži
Za tobom ide veliki kit.
Bež’ Bež’ Bež’
Nemoj da te pojede
Veliki kit.
Sakrij se negde,
Negde ispod leda.
Milutin, Novembar 2006.
Foto: AFP
Hronično suzdržavanje od bilo kakvih komentara na nedavni serijal “Veliki brat” emitovan na Crvenoj (ruralno rečeno Pink) televiziji značilo je samo da ne želim da komentarišem događanja sa kojima nisam detaljno ili dovoljno upoznat. Zahvaljujući jeftinoj kineskoj verziji “Velikog brata” – suzdržavanju je došao kraj!!!
Za, po srpskim merilima, bednu nagradu od 11,888 Juana (približno 1,800 Eura) i titulu “Počasnog ljubitelja životinja” šest takmičara provešće “koliko ko izdrži” u “Kući majmuna” u zoološkom vrtu Qinling u gradu Xi’an na severu Kine. Pravo učešća tokom “casting”-a (srpski izbora učesnika) imali su kineski građani i građanke između 18 i 60 godina pod uslovom da su u dobrom fizičkom i psihičkom zdravlju, a važno merilo bila je i “veština preživljavanja”. Konačno, za takmičarski deo odabrana su tri kineska para koji će, za razliku od srpske i ostalih verzija “Velikog brata”, umesto “fancy” kuće za smeštaj na raspolaganju imati dva šatora (kako li su se podelili?) a životni prostor, hranu i vremenske prilike deliće sa svojom starijom “sabraćom” po Darvinu. Ideja celog “poduhvata” je da učesnicima i publici, ograničenoj na posetioce zoološkog vrta, ukaže na nedostake u slobodi koju životinje uživaju u zoološkim vrtovima. Kada je Kina u pitanju problematično je da li uopšte ima potrebe da neko ide u ZOO vrt kako bi video ili na svojoj koži iskusio nedostatak slobode ?!?
Kako bilo, sastav učesnika kineskog “Velikog brata” garantuje osmišljeniju i duhovitiju zabavu od prizemne tenzije “ko će koga” ili “ko će s’ kim” a o rasističkim ispadima, uvredama i svađama “ukućana” da i ne govorimo. Premda … ako na više gladnih usta ostane samo jedna šargarepa ili glavica kupusa ni tuča nije isključena …
Da svemu mora da dođe kraj nije samo fraza već apsolutna istina. Ako govorimo o čovekovom bivstvovanju, ili ti kako neki vole da kažu, o ovozemaljskom, mnogo je činilaca koji utiču na dužinu o(p)stanka na ovoj planeti. Cigarete, masna hrana, brza hrana, zatrovana voda … i naravno kralj svih svesnih poroka – njegovo veličanstvo KAFEIN! Dok se naučnici još uvek spore koliki je tačno uticaj svakog od ovih “slatkih” poroka na Vaš životni vek, na prezentaciji Death By Caffeine možete, u zavisnosti od svoje težine i omiljenog načina unošenja “zlog” kafeina u svoj organizam, tačno utvrditi koja je količina omiljenog napitka ispijenog u “taku” dovoljna da Vas zauvek pošalje na “onaj svet”.
Što se mene tiče ja sam još uvek daleko od “fatalnih” 200 šoljica kafe ili 110 litara Pepsi cole, ali nikad se ne zna …
Još se ne stišava bura izazvana izjavama iranskog Predsednika Ahmdinedžada apropo Izraela i Jerusalima, njegove prošlosti i budućnosti. Svakoga dana možete naići na neki tekst koji u osudi Irana i negaciji prava ove države na korišćenje nuklearne energije (pa i nuklearnog oružja) u skladu sa važećim međunarodnim dogovorima kao argument koristi neku od “legendarnih” izjava iranskog Predsednika. S’ druge strane, u stvarnom životu dešavaju se “nezgode” za koje bi sujeverni rekli “kao da nešto slute…”
Nedavno je turistička organizacija Izraela odštampala stotinak hiljada primeraka turističkih vodiča o Jerusalimu, prevedenih sa hebrejskog na engleski, pod naslovom “Jerusalim: ne postoji takav grad” (u originalu – Jerusalem: There is no such city). Destine (hiljada) ovih “zanimljivih” vodiča podeljeno je turistima pre nego što je primećena i ispravljena greška u prevodu. Od pre par dana turistima se deli vodič sa novim naslovom – Jerusalem: nema grada kao što je taj (o.a. Jerusalem, u originalu – Jerusalem. There is no city like it).
Fotografija je snimljena 11. septembra u gradu Amritsaru u Indiji. Pripadnik manjinske verske sekte Sika, ‘Nihang’, Major Singh (Mejdžor Sing) na glavi nosi tradicionalni turban sačinjen od platna dugog neverovatnih 425 metara tokom tradicionalnog Shan-e-Dastar (Šan-i-Dastar) marša. Marš je osmišljen da iskaže ponos Sika i promoviše nošenje tradicionalnih turbana u svakodnevnom životu pripadnika ove verske manjine u Indiji.Sad zamislite sliku, u skladu sa najavama ovdašnjih političara i politikanata “šta bi bilo kad bi bilo” Kosovo nezavisno, hiljade Srba u tradicionalnim narodnim nošnjama, iz svih krajeva u kojima Srbi žive, stoje na “administrativnoj” granici sa (nezavisnim) Kosovom. Na glavama … srpske šajkače, svaka sačinjena od stotinjak metara najkvalitetnije čoje, na nogama … opanci u koje je ugrađeno stotine metara kaiševa od svinjske kože, maše se … kamama, jataganima i topuzinama Kraljevića Marka, na livadi šatra .. pije se “Jelen” pivo i okreću svinjćići koji su deo sebe ugradili u predmetne opanke, muzika … gusle i trubači iz Guču, liju se suze … neprekidno snimaju kamere “javnog servisa”. I tako svake godine, na Vidovdan il” na koji drugi važan datum, tradicionalno, kao marševi “narandžastih” u Irskoj, pod sloganom “Otkad postoji Srbija, rađamo se i umiremo sa svešću…” znate već. Živi bili pa videli …
Oni koji se već sad pitaju kako se “neuništivi” Hammer ovako razlupao o najobičniju (premda američku) banderu odgovor i pojašnjenje iz prve ruke – od vlasnika vozila – neka potraže OVDE.
Pa i ako Vam slupano čudovište nije preterano pobudilo receptore prednje hemisfere mozga a znate engleski jezik (ili bar po malo natucate) posetite ovu zbirku anegdota iz rada osiguravajućih društava. Kako sam autor zbirke na SwapMeetDave priznaje “Ovo su stvarni događaji, istiniti (ovako nešto ne možete izmisliti). Čitajte, zabavite se, i budite srećni što niste Vi u pitanju.”. Sledi poduži spisak (po kategorijama) izjava učesnika raznih (većinom saobraćajnih) nezgoda od kojih par izdvajam, kao što rekoh, čisto radi pobude “malih sivih ćelija”.
“Kola ispred su udarila pešaka, ali je on ustao pa sam ga i ja udario.”
“Sudario sam se sa parkiranim kamionom koji se kretao u suprotnom smeru.”
“Drugo vozilo se sudarilo sa mojim bez ikakvog prethodnog upozorenja.”
“Vraćajući se kući, ušao sam u pogrešno dvorište i udario u drvo koga u mom dvorištu nema.”
“Šoferšajbna je pukla. Uzrok nepoznat. Verovatno Voodoo.”[/i] (o.a. magija)
“Vozio sam 40 godina kada sam zaspao za volanom i doživeo nesreću.”
He, he, malo truda oko čišćenja i eto odmah rezultata. Bilo mi glupo da komentarišem poraze na poslednjem nastupu fudbalske reprezentacije SiCG, naročito posle briljantnih opservacija Radeta Bulatovića u Politici glede Svetskog Kupa u fudbalu, što ne znači da nisam primetio simboliku u porazu od Argentine tačno godinu dana nakon čuvene posete Maradone i Kusturice vrlom premijeru. Isti premijer je nonšalantno u Maju poklonio dodatnih 25 miliona dinara za pripreme reprezentacije dodavši da je to “reprezentacija koju krasi složnost” te “da je za zemlju koja ima sreću da njena reprezentacija učestvuje na Svetskom prvenstvu fudbal važna stvar i dodao da bi za našu zemlju uspeh reprezentacije u Nemačkoj bio još značajniji” (a ne kao tamo neka Finska!).
Sad zlobni će reći kako Koštunica nije za selektora. Prvo, šta god poželi ili za šta se založi to mora da propadne (i te kako!), a drugo čovek je bez razmišljanja primio dres argentinske reprezentacije ne sluteći da nam ti isti Argentinci potajno rade o glavi. Moja logika je malkice drugačija. Premijer možda nema pojma o modernom fudbalu (osim onoga što mu napišu Tijanić i Đurić a Boga mi i bata Rade iz BIA-e) ali nema ga ni većina domaćih sportskih radnika te su tu jednaki. Drugo, uvek je voljan da odreši državnu kesu za opštu stvar, pa kad propadamo da bar bude “muzike”, i konačno, slutim da bi pod Vojinom “dirigentskom palicom” srpska reprezentacija pobrala makar simpatije publike na međunarodnim takmičenjima. Kako da publika ne zavoli fudbalsku reprezentaciju koja igra u isusovkama po suvom a u potkovanim opancima po kiši, u vezenim gunjčićima i 3/4 čakširama, sa obaveznom kamilavkom na glavi …
Ako se kojim čudom ovo i ostvari (a vreme čuda nam tek dolazi) tražim makar zahvalnicu (i procenat, i procenat!) za inicijalnu ideju o još jednom uspešnom srpskom brendu kojim ćemo konačno pokoriti taj spoljni Svet.