Tag Archives: Svet

Startuj me nežno

by

0

Svetski gay šampionat 2007

“Međunarodna fudbalska asocijacija negovaće samopoštovanje žena i muškaraca širom Sveta, i kroz fudbalsku igru produbljivati poštovanje i razumevanje drugih.”

Naizgled sasvim korektna izjava o misiji jedne fudbalske asocijacije da nije detalja ispuštenog iz prevoda originala. Naime radi se o Međunarodnoj fudbalskoj asocijaciji igrača i igračica homoseksualne orijentacije – prosto rečeno – pedera i lezbijki. Na X Svetskom klupskom prvenstvu u fudbalu za pedere i lezbijke koje je juče počelo u Buenos Airesu (Argentina) učestvuje 480 igrača raspoređenih u 28 timova. Ovo je prvo klupsko prvenstvo homoseksualaca koje se održava u Južnoj Americi – kontinentu koji živi za fudbal.

Iako organizatori tvrde kako je cilj održavanja separatnog prvenstva da se “promoviše normalnost homoseksualne zajednice i iskoristi prilika za borbu protiv predrasuda koje homoseksualnost povezuju sa noćnim klubovima i promiskuitetom” čini mi se da, s’ jedne strane, inistiranje na različitosti “do imbecilnosti”, a s’ druge, izražena želja da se homoseksualnost prihvati kao “normalna” upornim podražavanjem stvarnog sveta, zapravo stvaraju kontraefekat, još više produbljujući jaz između homoseksualne zajednice i “ostatka” čovečanstva.

Ono kad hoće – hoće

by

0

Njujorški bračni par Edlin (74) i Judžin (81) Anđelo je 18. avgusta ove godine po drugi put postao pobednik u natječaju “ubodi glavni loto zgoditak”. 11 godina nakon što su sa još troje dobitnika kući doneli 2,5 miliona dolara sreća ih je opet opalila po džepu – ovoga puta kao jedini sa dobitnom kombinacijom u kućni budžet uneće dodatnih 5 miliona dolara. Novac od prvog dobitka bračni par je uložio u preseljenje iz Bronksa na periferiju Njujorka a najnoviji zgoditak će “podeliti sa porodicama svoja tri sina i uložiti u sopstveno zdravlje i dugovečnost” (o.a. sve izgleda može da se kupi), nastaviće “sa skromnim životom i ritualom nedeljne kupovine loto listića – čisto zabave radi” – budući da je Anđelo poslednjih 29 godina u loto listiće svake nedelje ulagao u proseku 42 dolara čini se i te kako isplative zabave!

Verovatnoća za poslednji loto dobitak bila je 22,5 miliona prema 1 a Gardner Gurni, direktor Njujorške lutrije, kaže kako je ovo tek treći put u istoriji Njujorške lutrije da isti dobitnik dva puta “ubode” premiju.

Grafit za Ginisa

by

2

… jebiga i nije neki naslov ali konačno i (moj) Kragujevac da rezerviše mesto u svetskoj knjizi rekorda, makar i po dužini platna iscrtanog grafitima. 24 časa, 30-ak mladih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Italije, Nemačke i Hrvatske (polaznici Međunarodnog kampa prijateljstva), mnoštvo raspoloženih kragujevčana, voljnih da pomognu, 800 i kusur sprej kanistera sa bojom bilo je dovoljno da popuni 605 metara platna razapetog na ulazu u kragujevački Veliki Park. Nažalost, tokom 24-očasovnog pokušaja morala je da interveniše i policija, oko 1 sat po ponoći, kako bi sprečila dva mlada čoveka (opčinjena isecanjem i kidanjem platna, ha, ha, ha) da platno vandalizuju i tako ometu učesnike u postavljanju rekorda. Pošto je novi rekord ipak postavljen preskočiću opis sadržaja grafita (većinom reklame sponzora koji su obezbedili “farbu”) a u prilogu evo dve sličice snimljene po “obavljenom poslu”.

Kragujevački grafiti - rekord za Ginisa
Okolo naokolo – grafiti svuda!

Milutin ispred grafita za Ginisa
Mali Milutin u sukobu sa umetnošću

Nadgledana sloboda

by

1

Privatnost na mreži - mapa sveta
Izvor: Privacy International

Ako se pitate šta je na gornjoj mapi Sveta zajednički imenitelj država poput Velike Britanije, Kine i Rusije, s’ jedne, i Nemačke i Kanade s’ druge strane odmah vam mogu reći da nisu u pitanju niti ekonomsko uređenje, niti javni servisi, poput obrazovanja i zdravstva, koje garantuje država. Radi se o mapi koja koloritno prikazuje stepen zaštite odnosno nadzora nad privatnošću sopstvenih građana od strane 36 “najvažnijih” država Sveta (uključujući i 25 članica EU). Organizacija Privacy International mapu je priredila na osnovu rangiranja prema faktorima kao što su Ustavna i zakonodavna regulativa, video nadzor, zaštita ličnih dokumenata, prisluškivanje i nadzor elektronskih komunikacija, nadzor na radnom mestu, obavezno čuvanje podataka o korisnicima elektronskih servisa … Crnom bojom označene su države (Velika Britanija, Kina, Rusija, Malezija, Filipini i Singapur) u kojima su građani sistemski podvrgnuti uvek budnom oku države. Činjenica da su Sjedinjene Američke Države, uprkos činjenici da nemaju kvalitetan Zakon o zaštiti privatnosti niti kvalitetnu praksu zaštite ličnih podataka, jedine svrstane u društvo sa širokim ovlašćenjima izvršne vlasti i rasporstranjenim nadzorom života sopstvenih građana pre se čini kao nedostatak korišćene metodologije da obradi i podatke koje su bezbednosne agencije SAD proglasile nedostupnima javnosti nego stvarna slika stanja u zemlji “izvozniku demokratije”. S’ druge strane Nemačka i Kanada najdalje su od svih zapadnih demkratija napredovale u zaštiti privatnosti sopstevnih građana dok im uz rame stoje Austrija, Belgija i Grčka. Nažalost, poražavajuća je činjenica da ostale zemlje EU kroz sistemske propuste ili nedostatak “volje” da zaštite privatnost svojih državljana pre naginju “crnilu” Velike Britanije no što su spremne da prate “svetli” primer Nemačke.

Sledećeg ponedeljka navršavaju se 104 godine od rođenja Džordža Orvela (Eric Arthur Blair alias George Orwell) iz čijeg pera su potekle knjige “Životinjska farma” i “1984”, pisca koji danas predstavlja ikonu pokreta za privatnost, kako u virtuelnom tako i realnom svetu. Danas, gotovo pedeset godina nakon prvog izdanja, roman “1984” transformisao se pod uticajem stvarnosti od kritike totalitarne sovjetske države u zastrašujući opis stvarnosti koju delimično ili u celosti svakodnevno proživljavaju stanovnici društava širom Sveta. Sudeći prema mapi države poput “Orvelove” Velike Britanije, Kine, Rusije, Malezije, Filipina i Singapura zasigurno spadaju u društva u kojima su građani gotovo neprekidno pod nadzorom “Velikog Brata” i na delu mogu da osete gotovo sve blagodeti društva iz mašte i pera Džordža Orvela.

Organizacija Privacy International osnovana je 1990. godine u Londonu sa ciljem da kontroliše i nadgleda stepen nadzora nad građanim i povrede njihove privatnosti koji države i korporacije sprovode nad svojim “podanicima” te da utiče na javno mnjenje u cilju promovisanja ljudskih prava i sloboda u oblasti zaštite privatnosti.

Trgovina ljudima

by

0

Prema podacima iz sedmog po redu izveštaja o trgovini ljudima američkog Ministarstva spoljnih poslova tokom prošle godine državne granice širom Sveta “zaobišlo” je 800,000 ljudi od toga 640,000 žena dok su polovinu od ukupnog broja činili maloletnici. Ovo su ujedno i jedini statistički podaci iz izveštaja koji je za razliku od drugih državnih dokumenata osmišljen da izazove šok i probudi uspavanu savest čitalaca, a u kome možete naći fotografije i priče iz prve ruke o prostituciji, ropskom radu, i deci ratnicima iz svih delova Sveta. Pored toga, u izveštaju su države svrstane u četiri kategorije prema tome da li su početna, prolazna ili odredišna tačka kao i prema naporima koje ulažu u sprečavanju trgovine ljudima. Tragično je što se iako je broj zemalja u četvrtoj, “najgoroj”, kategoriji, iako manji za tri (Belize, Laos and Zimbabve), uvećao za sedam (Alžir, Bahrein, E. Gvineja, Kuvajt, Malezija, Oman i Katar) od kojih su većina države u bliskim i “prijateljskim” odnosima sa SAD. Pravila igre kažu da ovim zemljama preti ukidanje ekonomske pomoći od strane SAD, Svetske Banke i MMF-a ukoliko u roku od 90 dana ne preduzmu ozbiljne napore u borbi protiv trgovine ljudima i ropskog rada. Sudeći po “nenarušenim” odnosima između SAD i Saudjske Arabije koja se u četvrtoj kategoriji nalazi već treću godinu za redom, država, najveći svetski izvoznik demokratije, ima i prečih interesa od stanja ljudskih prava u državama saveznicama.

Nažalost, ovakav “senzacionalistički” pristup čitaoca ostavlja uskraćenim za usporedbu sa podacima iz prethodnih godina i uočavanje trenda u kome se kreće trgovina ljudima – da li je u porastu ili pak napori na njenom suzbijanju daju rezultate. Za one koje više zanimaju konkretni podaci (do kojih se teško dolazi zbog “prirode posla”) iz ovoj oblasti mogu pogledati izveštaj Agencije za narkotike i kriminal Ujedinjenih Nacija Trafficking in Persons: Global Patterns (Oči u oči sa trafikingom: Svetska kretanja).

“Pederska” bomba

by

0

Da je stvarnost maštovitija od fantazija potvrđuje nedavno otkriće međunarodne nevladina organizacija The Sunshine Project koja se bavi “nadzorom” istraživanja i razvoja novih bioloških tehnologija i oružja. Po osnovu američke verzije Zakona o dostupnosti informacija organizacija je nedavno došla u posed dokumenata koji potvrđuju kako je Ministarstvo odbrane SAD pre 13 godina dobilo predlog za razvoj “pederske bombe” – hemijskog oružja “napakovanog” hormonima koje bi neprijateljske vojnike od ratnika pretvorilo u ljubavnike, a uz dodatak jakih afrodizijaka, i željne istospolnog seksa (pri čemu sopstvene vojnike obavezno držite što dalje od linije fronta). Predlog za razvoj ovog kreativno osmišljenog oružja potekao je 1994. godine iz hemijske laboratorije američkih vazdušnih snaga u vojnoj bazi Rajt Paterson (Dejton, Ohajo). Pre nego što je ideja, sa predloženim budžetom od 7.5 miliona američkih dolara, napuštena laboratorija je predložila još neka “neuspela” nesmrtonosna oružja poput bio-bombe koja bi kod protivničkih boraca dovela do stvaranja i nekontrolisanog oslobađanja stomačnih gasova “radi lakše identifikacije na bojištu” a koja se jel’ te nikako ne bi smela koristiti u uslovima borbe prsa u prsa.

Za zaboravne u pomenutoj vojnoj bazi, iz koje je godinu dana ranije potekao predlog za razvoj “pederske bombe”, balkanske ratne poglavice su nakon tri nedelje pregovora “nenadano” okončale ratne sukobe na teritoriji bivše SFRJ. Da li su prvi “nezvanični” primerci “pederske bombe” testirani na “balkanskim kasapima” kako bi iste privoleli miru ostaje u domenu špekulacije ali činjenica da su pregovori “prelomljeni” i okončani “preko noći” ostavlja dovoljno prostora za one koji ne veruju u slučajnosti …

Od dijete se ne krekeće

by

0

Danas 66-ogodišnji Jiang Mušeng iz jugoistočne kineske provincije Jiandži, održava dijetu koju mu je zbog problema sa varenjem, bolovi u stomaku i napadi kašlja, pre 40 godina preporučio Jang Dingcai. U početku se Jiang suzdržavao od dijete sve dok mu stari Jang Dingcai nije “uživo” demonstrirao kako da konzumira prepisane dijetetske preparate – žive žabe i pacove! Nakon demonstracije Jiang se oberučke “prihvatio” dijete, problemi su nestali nakon mesec dana, a tokom poslednjih 40 godina Jiang je dijetu samostalno “obogatio” sa više vrsta žaba, mladuncima pacova i živim miševima koje je, po sopstvenom priznanju, jeo i do 20 dnevno.

Neću da budem Dalit u Bolivudskom filmu

by

0

… neću da budem Hindus u kastinskom sistemu … tako nekako bi p(j)evalo danas Zabranjeno pušenje da kojim slučajem svoje prve snimke objavi u Indiji. Proteklog vikenda na trkalištu u Mumbaiu (Bombaj) budistički monasi blagoslovili su prelazak na Budizam oko pet hiljada ljudi. Iako je 5,000 “pokrštenih” znatno manje od 100,000, koliko su organizatori najavljivali, to je do sada najveći zabeleženi masovni, organizovani, prelazak na Budizam u modernoj istoriji Indije. Većina konvertita pripada Hindu kasti Dalita, jednoj od najnižih kasti u kastinskom sistemu – takozvani “nedodirljivi” kojih u Indiji, prema procenama, ima gotovo 200 miliona. Prelaskom u Budizam apostate se nadaju da će uspeti da pobegnu od sudbine koja im je “zapisana” u strogom Hindu sistemu podele na kaste i njihovih uloga u društvu. Iako je sistem kasti u Indiji Ustavom stavljen van snage u mnogim federalnim državama ga se i dalje “nezvanično” pridržavaju. Po rečima Aruna Kote, aktiviste Nacionalne akcije za ljudska prava Dalita, “kada pređu u drugu veru, najmanje što mogu da dobiju je da budu poštovani kao ljudska bića”.

Prelazak u drugu religiju u Indiji i danas izaziva oštre reakcije posebno u slučajevima kada se radi o prelasku iz Hinduizma u Hrišćanstvo ili Islam. Pre par nedelja dva katolička sveštenika pretučena su pod optužbom kako žele da u svoju veru prevedu grupu stanovnika Hindu sela. Protivljenje prelasku Hindusa u Budizam su blaža jer se na Budizam gleda kao na davno radvojen krak (diocezu) Hinduizma. Kako bilo pojedine federalne države sa većinskim Hindu stanovništvom, posebno one kojima upravlja Hindu Bartija Janata stranka strogim zakonima brane prelazak Hindusa u druge religije.