Tag Archives: Srbija

Stižu doktori za Kosovo

by

1

Evo ih, srećni, nasmejani, još samo “Zvekija” i “Legiju” da pusti iz apsa, da se prigrle, i vesela družina spremna je da odbrani ono “… bilo, jeste i biće …” (još malo pa k’o u Crkvi!). Toma Nikolić skinuo gusle sa eksera. Gusla o okupaciji vekovnih ognjišta dok isti oni koji su ih “na silu”, potpomognuti nemačkim markama (a koje bi druge) i Evrima (o da, bar trgovina sa Kosovom i Metohijom “nesmetano” funkcioniše), napustili po bircuzima ponovo zauzima strateške kote i uspostavlja kontrolu nad vukojebinama. Tadić bi da gotovo sve ostane po starom, pa za 20 godina, ko doživi, da se pregovara jopet – računa bićemo valjda dotle svi u EU pa će ionako biti svejedno. Jebiga, previđa sitnicu – 2 miliona Albanaca na Kosovu koji baš i nisu voljni da sve ostane isto, a “različito”. Vladike se uzbudile samo suze što ne teku (prvo njima a posle i ostalima – krvave dabome), patri(j)otski novinari raspisali, a Premijer raspevao u Orašcu o “… opasnosti koja se nadvila nad jedan deo naše zemlje u kojem je nastala” čega se ja baš nešto i ne sećam iz istorijskih čitanki. Matija Bećković, u kostimu Šerloka Holmsa, nije preispitivao uzroke opšteg posrnuća svoje omiljene nacije, nije ni pevao, nije ni recitovao, tu čast ustupio je Draganu Kolundžiji, pesniku. Objasni Dragan prisutnima “da je opasniji neprijatelj u odelu nego u uniformi” (na Kosovu o.a.) te da bliže pojasni reče i da se neprijatelj maskira u “odelu, mantiji, školskoj uniformi, doktorskom mantilu…” Pa ti sad razmisli ko je tu ostao da bude prijatelj!

Počelo je!

by

0

… javio se Bogi iz Abu Dabija, kaže dobro je što i nekima u Srbiji želi.

Ukratko muči ga “satanizacija” njega i familije od strane zlikovaca predvođenih čovekom koga je i sam nekada smatrao za “Patrijarha srpske demokratije” (osoba na slici) i “… imao neograničeno poverenje u njega, pružajući mu maksimalnu ljudsku, medijsku i finansijsku pomoć …”. I još kaže Bogi mrzi ga konkurencija, njega i sve ostale poštene profesionalce u Srbiji, i zato tolika hajka na njega. Mrze ga i Albanci i “albanski lobi” koji je silne par uložio ne bi li kako doakao Bogiju. Svašta priča Bogi sad kad su kola “organizovano” krenula nizbrdo.

Ne budite lenji pročitajte prvi od ekskluzivnih intervjua sa Bogijem jer sve mi se čini da će i u narednim danima, manje više, pisati sve isto…

Kad malo razmislim

by

0

… ipak ima nekih sličnosti između Avganistana i Srbije. Recimo ova frka oko Bogoljuba i gomila gluposti koja se valja medijskim nebom Srbije u vezi s’ tim – sve je moguće “progutati” u društvima koja su dubokim jazom odeljena od Sveta u kome su “osuđena” da egzistiraju. Jučerašnja izjava Vladete Jankovića, vrlog savetnika dragog nam Premijera, podsetila me je na jednu raspravu vođenu u Avganistanu oko budućnosti te zemlje. Naime na pitanje kako ja vidim Afganistan i njegovu budućnost odgovor je ukratko bio – SJEBAN DO JAJA – dobro de, ne baš tim rečima, na engleskom je to teže reći ipak je to jedan fini svetski jezik.

Uglavnom poenta mog odgovora bila je da nakon 3 decenije sukoba i ratova Avganistan mora da krene praktično iz početka sa obnovom društva, edukacijom prvo nastavnika pa zatim učenika, da iskoristi svoj geostrateški položaj (smešteni gotovo na tromeđi Kine, Indije i Irana) i proba da povrati ulogu trgovačke stanice na “Putu svile”. Praktično pošto su iz talibanskog mraka izmileli tek pre par godina Avganistanci su propustili da se uključe u podelu rada u Aziji, nemaju stručnu radnu snagu, nemaju obrazovni sistem koji bi im pružio bilo kakvu nadu u budućnost, nemaju infrastrukturu, nemaju prirodnih bogatstava poput nafte i gasa, nemaju gotovo ništa osim priče. Suprotstavljen mi je stav o prebogatim nalazištima retkih minerala u Avganistanu koja dosad niko nije eksploatisao, o svetloj budućnosti koja “samo što nije” izmilela iz dubine te opustošene zemlje. Na kontrapitanje “koji minerali?” – “minerali!”, na kontrapitanje “koji rudari, odakle školovani geolozi?” – “nemamo pojma, al’ imamo prebogata nalazišta minerala i tačka!!!”, aferim tačka.

Tako i vrli savetnik, Austrija, zemlja koja sada predsedava Evropskom Unijom, šalje Vladi, čijeg Premijera “šjetuje”, protestnu notu, a savetnik jedino što može da smisli to je – “ma mi smo njima rekli da mož’ da bidne al’ ne mora da znači još onomad kad su bili tu”. Ajde što ga je smislio, nego će krajem meseca još i biti plaćen za to. I što ga je smislio nego se još ministri Bubalo i Dinkić ubiše objašnjavajući kako je njihova očigledno politička “čarka” sa Bogijem potpuno u skladu sa Zakonom i pravom, naravno, kako domaćim tako i međunarodnim. I sve to busanje u grudi i sav taj rad za praznike, kao u dobra stara Slobina vremena, nije usmeren na izglađivanje spora sa zemljom koja do Juna predsedava Evropskom Unijom, daleko bilo. Pa zar se i sam Patrijarh u Božićnoj poslanici nije cinično osvrnuo na “evropske perspektive i pregovaračke procese” koji nisu po naški “blagosloveni”. Svo to busanje u grudi i cela predstava svodi se na isti odgovor iz Avganistana – “nemamo pojma, ali TAKO JE I TAČKA!” BRE!

Eeeeej, stani bre malo

by

0

… pa ko koga ovde pravi budalom? Ja priznajem da nisam član kluba obožavalaca lika i dela Bogoljuba Bogija Karića, na sasvim sam suprotnom stanovištu. S’ druge strane nisam ni toliko blesav da odjednom poverujem u moralnu čistotu tipusa poput Dinkića, Jočića, Aligrudića, Mihajlova i inih. Pa jebote taj Bogoljub je bar tri partije trenutno vladajuće koalicije uveo u Vladu a sad odjednom – VELEIZDAJNIK, KORUPCIONAŠ (sa sve kosmetskim naglaskom)! Kanda smo malko zaboravili koalicione sporazume, ko je gostio Bogija na svom imanju tokom predsedničke kampanje 2004, ko se sa Bogijem sastajao u gluvo doba noći iste godine ili pak ko je proglašen za armaturu demokratije u Srbiji od strane istog tog veleizdajnika i korupcionaša. A sad kad treba glave da padaju, jer Bogi je popularan (prema naklonjenim mu medijima) koliko i kompletna vladajuća koalicija ili bar (prema manje naklonjenim istraživanjima) njen veći deo, samo Bogijeva glava na panj. Javilo da je Bogi prodao/izdao Mobtel na Kosmetu, javilo i da se Bogi sa sve brojnom familijom dooobro ovajdio od Mobtel-a, javilo ovo, javilo ono …

Pitam se gde su bili ti legalni, fini i prepošteni ministri i premijeri proteklih godina. Pa zamislite bruke za ministra policije i šefa BIA-e kad ih Maršićanin zapita otkud mu odjednom mreža na mobilnom telefonu MOBIKOS a ne Mobtel usred Kosovske Mitrovice a oni nemaju pojma, i to nemaju pojma godinama. Možda su mislili da se to crni mag Škeljzen Bitići Faj poigrava po Kosmetu sa njihovim malim sivim ćelijama. A tek bruka za ministra pravde koga niko nije obavestio o Ugovoru overenom u nekom od sudova koje je dužan da “nadzire”. I sad samo Bogijeva glava na panj – e pa ne može to tako – drž’ se Bogi, ne daj se, ako nešto treba tu sam – onako iz principa!

Braćo Srbi

by

1

Pa dobro bre braćo Srbi i sestre srpkinje, koji Vam je, da prostite, (beeep)! Odem u Irak vratim se u Koštunistan, evo me u Avganistanu a izgleda da se vraćam u PPRS (Policijsko Pravoslavnu Republiku Srbiju), a i ovo Republiku čini mi se neizvesno. Pa bre i Avganistan i Pakistan su islamske Republike pa se muftije i hodže ne pitaju ama skoro nizašta, usklade Zakone sa verskim predubeđenjima većine i voila … država funkcioniše, vera propoveda. A vi zapeli da se Patrijarh i vladike pitaju ama baš za sve, cccccc, ne valja Vam to. Mislim šta god učili iz istorijskih čitanki to “nikagdar ni bilo”. Pa nije valjda da je neko pomislio kako će Albanci raširenih ruku da dočekaju, na primer, Vladiku Amfilohija, Vladici Pahomiju u znak gostoprimstva da ponude da prespava u sirotištu za dečake, ili da se pred početak svake runde pregovora zakunu nad ikonom Svetog Save (ono nos mu jeste onako orlovski, malo albanski malo nemanjićski) za krst časni i slobodu kakvu-takvu.

A tek ovaj skandal sa prisluškivanjem poslanika, tek to Vam nije trebalo. Pa šta je sledeće – pritvor do 48 godina, Zakon o izboru bestelesnih poslanika, celodnevni program javnog servisa “Dobro jutro (dan) dragi Predsedniče Vlade i Ministri”, umesto crtanog filma – “Tvoja prva psovka” (uređuje i vodi bivši Bogijev drugar, Velimir Veljo Ilić), pitam Vas šta? Ono najbolje bi bilo da se svi Srbi konačno ujedine što se prisluškivanja tiče i sami sebe prijave da ih BIA ne bi tražila po registrima. Lepo hoćeš da zoveš nekog telefonom, pritisneš dugmence – “BIA, izvolite” – “Dajte mi broj taj i taj i uključite snimanje” – molim lepo. Kad pišete mejlove u CC obavezno dodate (po default-u najbolje) radebulatovic@bia.gov.sr.yu, čisto da posle ne bi bilo nekih problema. Jedino me brinu SMS poruke, ko da isprati tu količinu, možda da Rade ode sa jednom visokom delegacijom u posetu Kini? Kad mogu Kinezi da prate SMS poruke gotovo 400 miliona korisnika mobilne mreže, pa otkriće nam valjda tu malu tajnu, “pokloniti” tehnologiju i uputiti nas u “stvar”.

Aha, lažeš Jočiću

by

0

U odbranu “ponašanja”, lika i dela Ministra Velimira Velja Ilića (19 poslanika ej malo li je!) ispred institucije Vlade Srbije oglasio se Ministar policije Dragan Jočić. U izjavi za B92 kaže, između ostalog, Ministar Jočić:

“Pogledajte po Srbiji, nema staze (ni bogaze o.a.) ili puta koji nije asfaltiran ili uređen za komunikaciju…”

E pa evo i slikovitog dokaza da Ministar laže ili bar nedovoljno obilazi srpske staze i bogaze. Šta li će tek da pričaju (lažu ministri) ako, ne daj Bože, blagorodni Veljo koga nagna, sadžga, isprebija ili ubije ?

A gde je lutka?

by

0

Čak i kada ustane pre 11 sati, lepo se sredi, umije, obrije, poseti frizera i pedikira, Voja Koštunica nema sreće sa običnim svetom. Naime “Voja pican”, kako ga od milošte zovu najbliži saradnici ne bi li ga kako ohrabrili da izađe iz “svog” kabineta Predsednika Vlade, pojavio se juče nenadano u centru Beograda na predstavi DSS-a koja je za temu imala predstojeće pregovore sa evropskom unijom. Onako zbunjen, Voja je odlično primljen od strane “spontano” okupljenh, njegovim prisustvom oduševljenih, građana. Taman kada je davno zakopano samopouzdanje Vojislava Koštunice počelo polagano da se pomalja na licu Predsednika, pojavila se mala Andrea! Dete koje još nije okusilo sve čari političkog života Srbije, još nesvesno kosmičke važnosti kosovskog mita za sve Srbe Univerzuma, dete nesvesno neophodnosti pregovora sa evropskom unijom. Ugledavši Voju, kome je osmeh, prvi nakon toliko godina, počeo silovito da pritiska ozbiljnosti situacije itekako svesne zube, mala Andrea postavila je svom tati pitanje koje je u ropotarnicu historije poslalo osmeh samopouzdanja našeg Predsednika.

“Tata, jel to ona lutka?”

Nesvesna težine rečenice koju je upravo izgovorila, nezadovoljna tatinim, odgovorom mala Andrea bila je uporna.

“A gde je onda lutka?”

Nije Soka nego sekta Bogoljube!

by

0

Internet Vam je čudo, čudo kažem Vam!!! Za samo desetak minuta uspeo sam da sklopim sliku o tekućoj japanskoj turneji mog omiljenog lika i bolje mu polovine. Naime, nepunih dvadesetak dana nakon što je Bogoljub Bogi Karić na svom Univerzitetu ugostio “uvaženog Daisaku Ikeda predsednika Gakkai Soka kulta iz dalekog Japana (nagradilo ga i nagradom Fondacije Braća Karić), dotični je Bogiju uzvratio istom merom – počasnom titulom doktora nauka. Pa šta je tu čudno, reći ćete Vi, i jedan i drugi predvode politčke pokrete, imaju “svoje” Univerzitete i sledbenike. Ma ništa naročito, osim što je ovaj simpatični Japanac predvodnik verske sekte koja promoviše sopstvene vrednosti bazirane na Budizmu kako kroz misionarsko delovanje širom Sveta tako i kroz japansku Liberalno Demokratsku Partiju kao svoje političko krilo. Sad, neću da grešim dušu, političko krilo Soka Gakkai sekte bilo je deo Vlade Japana ali je to kod samih Japanaca izazvalo “blagu nelagodu” – podsetilo ih je na trovanje u Tokijskoj podzemnoj železnici 1995. Sama sekta, koju ni Dalai Lama baš nešto ne miriše, slično drugim takvim organizacijama, bila je stalno pod optužbama za nasilno delovanje prema pripadnicima drugih budističkih sekti, podmetanje požara, politička prisluškivanja i sprečavanja objavljivanja kritički nastrojenih tekstova. Sekta je organizovana po čvrsto utvrđenoj hijerarhiji – svaka reč Daisaku Ikeda proučava se i poštuje kao da je deo samog Svetog Pisma dok sam Ikeda (inače se predstavlja kao anti-autoritet sic!) odbija da daje intervjue dok ujedno uživa u društvu svetski “poznatih” ličnosti šireći svoju poruku “mira i ljubavi”. Uostalom ja sam došao do brda informacija, kao i uvek kada je neki kult poput Amway ili Soka Gakkai pokreta u pitanju. Evo recimo Soka Gakkai Today, a vi sad nastavite dalje …

Ja bih ipak još malo o mom “naivnom” prijatelju Bogoljubu Bogiju Kariću. Ne mogu da verujem da je Bogoljub naseo na prijatnu priču japanskog dekice i tek tako prihvatio da se kruniše doktorskom titulom na jednoj Bogosloviji, pa makar i budističkoj. Pa zar naš Bogoljub ne slavi slavu, ne kara ženu kad zgreši i zar mu na prvom mestu nije porodična zajednica (zlobni bi rekli i dodatni prihodi članova porodice) od bebe u kolevci do stričevića u sedmom kolenu? Pre će biti jedna od sledeće dve stvari – ili će se pravoslavna i budistička vera ujediniti u borbi protiva agresivno nastupajućeg katoličanstva i islama ili će naš dobri i blagi Bogoljub da promeni veru za večeru, dobro de sitničari za doktorsku titulu. Ne bih da spekulišem ali zar ne bi bilo super da Bogoljub i familija pređu na Budizam! Zamislite familija peva prateće vokale “NjaNjaNjaNJa” dok Bogi sa turbanom seiri na sitri a Milanka, u tradicionalnoj dalekoistočnoj nošnji, zapeva, onako vuče malo po naški, neku divnu japansku pesmu dok u ruci vrti trešnjin cvet … kad je Bogi u pitanju nastaviće se …