A gde je lutka?

Čak i kada ustane pre 11 sati, lepo se sredi, umije, obrije, poseti frizera i pedikira, Voja Koštunica nema sreće sa običnim svetom. Naime “Voja pican”, kako ga od milošte zovu najbliži saradnici ne bi li ga kako ohrabrili da izađe iz “svog” kabineta Predsednika Vlade, pojavio se juče nenadano u centru Beograda na predstavi DSS-a koja je za temu imala predstojeće pregovore sa evropskom unijom. Onako zbunjen, Voja je odlično primljen od strane “spontano” okupljenh, njegovim prisustvom oduševljenih, građana. Taman kada je davno zakopano samopouzdanje Vojislava Koštunice počelo polagano da se pomalja na licu Predsednika, pojavila se mala Andrea! Dete koje još nije okusilo sve čari političkog života Srbije, još nesvesno kosmičke važnosti kosovskog mita za sve Srbe Univerzuma, dete nesvesno neophodnosti pregovora sa evropskom unijom. Ugledavši Voju, kome je osmeh, prvi nakon toliko godina, počeo silovito da pritiska ozbiljnosti situacije itekako svesne zube, mala Andrea postavila je svom tati pitanje koje je u ropotarnicu historije poslalo osmeh samopouzdanja našeg Predsednika.

“Tata, jel to ona lutka?”

Nesvesna težine rečenice koju je upravo izgovorila, nezadovoljna tatinim, odgovorom mala Andrea bila je uporna.

“A gde je onda lutka?”

Ostavite odgovor