Sud u Indiji izdao je nalog za hapšenje američkog glumca Ričarda Gira na osnovu tužbe koju je podneo Punam Čand Bandari “uvređen” zbog “incidenta” na promociji projekta posvećenog borbi protiv SIDE u Nju Delhiju pre dve nedelje kada je Gir poljubio zvezdu Bolivuda Šilpu Šeti. Javni izlivi “nežnosti” poput Girovog i dalje su tabu u Indiji – pre dve nedelje tokom protesta zbog pomenutog “incidenta” demonstranti u Mumbaiu (Bombaj) su umesto na “živom” glumcu svoj bes iskazali paljenjem krpenih lutki. Ukoliko bude osuđen Giru preti kazna zatvora do tri meseca i/ili novčana kazna. Ričard Gir, po veroispovesti Budist, čest je posetilac Indije zbog redovnih poseta Dalaj Lami koji živi u izgnanstvu na severu zemlje.
Tag Archives: Seks
Kraj bordela
Učenice verske škole Džamia Hafsa u Islamabadu, Paksitan, upale se u obližnji bordel tražeći da isti prestane sa radom i bude zatvoren pozivajući se na islamsko versko pravo – šerijat. Ženama iz medrese, među kojima su bile kako učenice tako i nastavnice, u protestu su se kasnije pridružile i muške kolege. Pošto je vlasnica bordela odbila zahtev da prekine sa radom protestanti su silom zatvorili zgradu a vlasnicu, njenu kći i zaovu poveli sa sobom u medresu “na prevaspitavanje”.
Od Viagre se i mrtvima “diže”
Poštovanje kulta zaupokojenih predaka koje korene vuče iz više hiljada godina tradicije osnov je održanja religije u komunističkoj socijalističkoj Kini. No i milenijumima duge tradicije podložne su uvođenju novotarija, već u skladu sa društevnim običajim i odnosima savremenog društva. Kako se približava 5. april i tradicionalna proslava kineskog običaja Čišćenja grobova (Qing Ming Jie) tako se na tržištu artikala obaveznih za “komunikaciju sa precima” i posetu njihovim grobovima javlja “pomama” za papirnim kopijama pilula Viagre, oslikanim kondomima i portretima golišavih lepotica “ucelo”. Ovi proizvodi se mogu naći na gotovo svim grobljima u Kini a namena im je da tokom proslave budu spaljeni na grobu pokojnika/ce čime “ponosni” potomci iskazuju želju da i zaupokojene duše predaka nastave sa urednim seksualnim životom.
Potražnja je takva da čak ni apel za zabranu prodaje seksualnih pomagala za mrtve, koji je u sredu upućen sa stranica Beijing Morning Post, nije naišao na razumevanje kod kineskih potrošača. Uprkos popularnosti pomenutih “novotarija” ne opada ni potražnja za papirnim kućama, nameštajem, televizorima, novčanicama, mobilnim telefonima, kolima i drugim kopijama simbola kineskog luksuza.
Sad malo mi stariji
Bordel Paša u Kelnu reklamira se kao najveći u Evropi i jedini je u toj privrednoj grani koji nudi da nezadovoljnim mušterijama vrati novac. Pre par dana, nakon meseci istraživanja tržišta, Paša je obelodanio i specijalnu ponudu za svoje sugrađane u godinama. Svim mušterijama “zainteresovanim” za brzake preko dana bordel nudi popust od 50 procenata na svoje usluge (“normalna” sesija košta 50 evra bez popusta) pod uslovom da mogu da dokažu da su stariji od 66 godina. “Potražnja za korišćenjeme popusta velika i mnogi stariji građani ga “bespoštedno” koriste. Ne bi ste verovali koliko su aktivni”, kaže Armin Lobšajd, direktor i vlasnik Paše.
Bordel Paša “svetsku slavu” stekao je pred proteklo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj kada je na svoju 9-ospratnicu okačio reklamni poster (na slici) sa zastavama svih zemalja učesnica i sloganom “Svet je gost kod prijateljica”. Zbog objavljivanja zastava islamskih zemalja reagovali su “prijatelji” Muhameda a bordel je zbog pretnji, što telefonskih što fizičkih, bio primoran da sporne nacionalne oznake zacrni (sve osim Tuniske na kojoj se nalazi polumesec sic!).
U Nemačkoj je prostitucija legalizovana i zakonom regulisana kao i svaka druga privredna grana. U Srbiji je prostitucija ilegalna a zakon reguliše samo kaznenu politiku prema prekršiocima. U Srbiji se ova “privredna grana” ne prati u zvaničnoj već u statistici “sive ekonomije” i diči se bliskošću sa trgovinom ljudima i švercom opojnih droga. Za razliku od Nemačke gde konferencije bordela za novinare služe za promociju originalnih poslovnih poteza u Srbiji slične konferencije imaju potpuno drugačiju svrhu …
Japanski Arsen Lupen
Šigeo Kodama (Shigeo Kodama), 54-ogodišnji građevinski radnik iz Hirošime, uhapšen je krajem februara zbog krađe ženskog donjeg veša iz dva stana u tom gradu. Zbog sumnje da ovo nije prva krađa japanskog “lopova džentlmena” policija je ovih dana pretresla i njegov stan u kome je pronađeno gotovo 4,000 komada ženskog intimnog rublja – 3,977 pari gaća, 355 grudnjaka i 10 pari čarapa. Pretpostavlja se da “džentlmenski plen” potiče iz krađa izvršenih tokom proteklih 6 godina. Šigeo u stanove nije provaljivao već je, koristeći veštine stečene na svom poslu, do “plena” dolazio penjući se bez ikakvih pomagala, bukvalno “na mišiće”, čak do drugog sprata.
Lekcije iz ljubavi
Dva čudnovata putnika juče su izazvala ne malo interesovanje putnika Lufthanze u ekonomskoj klasi na letu iz Škotske za Frankfurt, a zatim i Beč. Sve vreme leta bili su čvrsto privezani za svoja sedišta a umesto pripremljenih obroka u avionu za njih je obezbeđena posebna ishrana. Iako obojica u istoj misji – na aerodromu u Frankfurtu su se razdvojili, jedan je ostao u Nemačkoj a drugi odleteo u Beč. Njihov zadatak? Da muškim stanovnicima Frankfurta i austrijske prestonice daju lekcije iz ljubavi i svojim prisustvom i aktivnošću reše problem njihove indiferentnosti glede suprotnog pola.
Imena čudnih putnika, koji su svojim prisustvom probudili tako veliko interesovanje su Jannali i Chumbee i obojica su koale, stalno nastanjene u Škotskoj, tačnije Edinburškom ZOO vrtu gde su se već dokazali na polju ljubavi. Stručnjaci iz bečkog ZOO vrta smeštenog u Šenbrunu (Schönbrunn) od mačo-koale Čumbija koga su dobili na pozajmicu očekuju da svojim prisustvom muškim rođacima nastanjenim u Beču pomogne da promene stav glede ženki koala sa kojima žive u “neplodnoj” zajednici. Osoblje ZOO vrta u Beču škotskog profesora ljubavi smatra “dokazanim oplođivačima” i očekuje da ako njegovo prisustvo ne izazove očekivanu “iskru ljubavi” među domaćim koalama bude spreman i oran kako za davanje naprednijih lekcija tako i za pokazne vežbe iz ljubavi.
Mladoženja okreni se levo …
… pa pogledaj svoje luče belo … oooops … ni levo, ni desno, ni ispred ni iza, ni gore ni dole nema mladice ni od korova! Ne nije pobegla, i ne ne radi se o Srbiji (zemlji da prevrne) – Kina će do 2020. godine imati gotovo 30 miliona “mladoženja” u napred opisanoj situaciji kao direktnu posledicu kampanje “Samo jedno dete u porodici” započete davne 1979. godine. I ne samo Kina, što zbog sličnih kampanja usmerenih na kontrolu priraštaja stanovništva što zbog dostupnosti savremene dijagnostike, i druge zemlje azijskog kontinenta, poput Indije, Avganistana, Nepala, Pakistana i Južne Koreje naći će se u sličnoj situaciji tvrdi se u izveštaju Fonda Ujedinjenih Nacija za Stanovništvo objavljenom 2005. godine.
U istoj 2005. godini u Kini se na svakih 100 devojčica rađalo 119 dečaka, u nekim provincijama i do 130. U indiji situacija još nije tako dramatična – na svakih 100 devojčica rađa se 111 dečaka ali je zabrinjavajuće što taj odnos nastavlja trend koji je započeo 1961. godine kada je odnos bio 100/102, 1991. godine 100/105 a 2001. godine 100/108. Slična situacija je i u drugim pomenutim azijskim državama. Suočene sa pravom eksplozijom broja stanovnila mnoge azijske zemlje uvele su restriktivne programe kontrole rađanja i planiranja porodice tokom poslednjih decenija XX veka. S’ druge strane stanovništvo kome su postale dostupne savremene dijagnostičke metode određivanja pola deteta, suočeno sa sveprisutnom bedom i siromaštvom u ruralnim delovima najmonogoljudnijih država Sveta sve češće se odlučuje na korišćenje “prava izbora” pola deteta u skladu sa “svijetlim tradicijama” i u cilju očuvanja ili poboljšanja svoje ekonomske pozicije u društvu.
Pojavi povećanog broja abortusa ženskih fetusa i deceubistva tek rođenih devojčica istraživači su nadenuli i ime – “nestale devojčice”. Svake godine u Aziji, prema konzervativnim procenama, “nestane” preko milion devojčica! “Opravdanja” za abortus ženskog fetusa i deceubistvo ženskih beba neposredno po rođenju se razlikuju od zemlje do zemlje, ali se u biti svode na tradiciju i ekonomski interes. U Kini se smatra da će sin biti nastavljač porodične loze koji će se, u nedostatku državnog penzijskog sistema, starati o svojim ostarelim roditeljima. Otuda i odstupanja od principa “Jedno dete po porodici” – u slučaju kada je provorođenče devojčica, parovima se nakon pet godina daje dozvola za drugo dete! U indiji, gde je zabranjena upotreba ultrazvuka za određivanje pola deteta, postoji izreka da je “Odgajanje devojčice je kao zalivanje komšijske bašte”. Patrijarhalni društveni odnosi, posebno izraženi kod Sika i Hindusa, dečake prepoznaju ne samo kao naslednike već i kao ekonomsku dobit “još jednog para ruku” koje stiču za porodicu dok devojčice u takvom svetu predstavljau “još jedna gladna usta” koja će se neminovno udati i napustiti roditeljski dom odnevši sa sobom “bogat miraz” i tako umanjiti ionako malo “porodično blago”. Ono što je zajedničko za sve zemlje koje se suočavaju sa problemom “nestalih devojčica” je da odluku o odbacivanju nerođenog ili novorođenog deteta uglavnom donose muževi podstaknuti pritiskom sopstvene porodice. Majke u takvom odnosu snaga, na “tuđem terenu”, bivaju pretvorene u puke mašine za rađanje i produžetak porodične loze.
Sredinom XIX veka suša, glad i invazije skakvaca dovele su do dramatičnog porasta slučaja deceubistva devojčica na severu Kine. Deceubistvo kao način za “smanjenje broja gladnih usta” je bilo tako izraženo da se odnos između muškaraca i žena popeo na 130 muškaraca naspram 100 žena. Agresivni mladići, u nedostatku mogućnosti osnivanja porodice, organizovali su se u bande koje su imale sopstvena utvrđenja i paradržavnu administraciju. Bande su gotovo 15 godina nesmetano vladale kako teritorijom tako i životima svojih 6 miliona podanika u okviru događaja koji istorija beleži kao “Pobunu u Nienu”. Iako u strogo kontrolisanom kineskom društvu nema naznaka kakve slične pobune, kriminolozi ipak beleže oštar porast stope kriminaliteta.
Nije seks nego stres
Njujorčanin James Pacenza, danas star 58 godina, se nije razlikovao suviše od desetina hiljada svojih kolega sa kojima je donedavno radio u “Plavom džinu” sve dok 29. maja 2003. godine, nakon 19 godina vernosti, nije dobio otkaz – samo godinu dana pre sticanja prava na penziju. U obrazloženju koje mu je tada IBM dostavio stoji da je Pacenza, uprkos upozorenjima nadređenih, posećivao “sobe za ćaskanje” sa sadržajima za odrasle (čtaj seksualno eksplicitnim temama za ćaskanje) u toku radnog vremena, sa kompanijskog računara. Nedavno je Pacenza odlučio da uz pomoć svog advokata Michael Diederich povrati svoje pravo na rad i sudskim putem dokaže kako je IBM pogrešio u proceni njegovog ponašanja. Opisujući incident koji je doveo do otpuštanje, Pacenza kaže da je pokušavao da izbegne pristup “sobama za ćaskanje” ali i da je spornog dana “osetio potrebu za interaktivnim angažovanjem i razgovorom kako bi odagnao sećanja na Vijetnam i smrt. Pokušavao sam da se smirim uključenjem u neki blago uzbuđujući razgovor.” Sa druge strane u verziji IBM Pacenza je od računara otišao pre nego što se upustio u “blago uzbudljiv” razgovor ali i propustio priliku da se iz “sobice” odjavi. Kada je sledeći radnik seo za računar koji je Pacenza prethodno koristio primetio je otvoren prozor u svet “uzbuđujućih” razgovora i konverzaciju koja je u istom neometano tekla sa pregršt vulgarnih asocijacija što je dmah prijavio svom nadređenom koji je Pacenza otkaz uručio sledećeg dana.
James Pacenza, veteran vijetnamskog rata, tvrdi da su za njega posete “sobama za ćaskanje” bile deo terapije u borbi protiv post-traumatskog stresa izazvanog događajem iz 1969. godine kada je tokom patroliranja prisustvovao pogibiji svog najboljeg prijatelja. U sudskim dokumentima Pacenza tvrdi da ga je post-traumatski stres napravio “zavisnikom od seksa, a pojavom interneta i zavisnikom od mreže”,te da po tom osnovu ima pravo na zaštitu Suda u skladu sa američkim Zakonom o zaštiti invalida (The American with Disabilities Act). Njegov advokat tvrdi da je Pacenza radeći u pogonu za proizvodnju elektronskih čipova za godišnju platu od $63,000, internet koristio ni više ni manje nego ostali zaposleni, te da poseta “seksi sobama”nije ni bilo a i da je bilo Pacenza nije prekršio nijedno pisano pravilo kompanije za koju je tada radio. Po rečima advokata jedini “greh” James Pacenza bile su njegove godine – otuda i odštetni zahtev prema IBM koji iznosi 5 miliona dolara!
Tokom prvog suočenja pred Sudijom Stephen Robinson IBM je u svoju odbranu izneo tvrdnju da je kaznena politika kompanije prema upotrebi poslovnih računara za pristup seksualno eksplicitnim sadržajima jasno sadržana u dokumetima firme te da Zakon na koji se tužba oslanja ne poznaje odrednice invaliditeta povezanih poremaćajima seksualnosti.