Čisto da klinac jednog dana vidi da sam i ja nekada imao nešto zuba u glavi. Došlo, jeli, vreme da se stavlja proteza. Ono sa čime sam se ja pomirio pre 15-ak godina dešava se danas i ovde. U prilogu digitalni snimak mojih vilica sa par krlja, većinom zuba za vađenje i nešto poluzdravih, čisto da drže protezu. Početak operacije proteza zakazan za drugu polovinu septembra …
Kasnim danas sa blogom i umesto da nastavim priču o Amway-u moram da pišem o “uzbuđenjima” na poslu i letovanju, tj. kako da supruzi prepustite da organizuje letovanje a na kraju to sami uradite.
Jutros dolazim na posao po pljusku, mokrih nogu i po drugi put sa kišobranom ove godine pošto kačket i jakna nisu bili dovoljni. Zatičem podignutu mašinu sa Win2k Serverom koja se sama pali i gasi zavisno od radnog vremena firme (neće kulturan čovek da se bakće sa On/Off tasterima), i nonšalantno odlazim na jutarnju kafu i prvu cigaretu. Kada sam se vratio počinjem sa radom i nakon sat vremena, kad mi je zatrebalo, vidim da IIS nije podignut i da ne mogu da radim sa aplikacijom zbog koje je ta mašina i postavljena kod mene.
Nikakav problem, krećem od Servisa – neće, odem u Event Viewer, iščitam, Copy/Paste pa na microsoft.com, nađem članak koji se bavi dotičnim problemom, opet iščitam. Odradim sve po uputstvu koje je dato za otklanjanje problema – jok, neće da se digne IIS pa to ti je. Okrenem firmu koja je radila aplikaciju i čija je u krajnjem slučaju i dotična mašina i sve instalacije na njoj. Fini ljudi, njihov admin me pozove posle 20-ak minuta i kaže pogledaće članak na Microsoft Knowledge Base koji sam ja našao a ako ne rešimo problem onda popravka na licu mesta, posavetuje me čovek da okrenem Microsoft i zatražim Hotfix koji se pominje u članku. Okrenem Microsoft – Pozovite za desetak minuta i tražite Acu – kaže ljubazna službenica. Šta ću okrenem ponovo kasnije, javlja se muškarac, kaže Aca zauzet ostavite podatke pa će Vam se javiti kasnije. E jebem ti firmu koja ima ekskluzivan ugovor sa državom u oblasti snabdevanja software-om a ne može da zaposli više od jednog servisera za svoj top-line proizvod, mislim se dok čekam Acu da se javi. 30-ak minuta i Hotfix je na putu, uskoro instaliran i … NIŠTA – NJET -ZILCH – Null … Ej bre, pet sati je trajalo ovo zivkanje, pretrage i instalacije, sve po uputstvu proizvođača koji zna za problem ali očito ne zna da ga ispravi, i na kraju ništa. Dolaze majstori iz Beograda sutra da probaju da srede mašinu … videćemo …
Naravno, nisam ni ja mutav, dok sam čekao raznorazne majstore da se jave i probaju da mi pomognu da počnem nešto da radim, preuzmem samoincijativno korake da razrešim porodični problem i krenem sa moje mašine da tražim povoljan aranžman za letovanje. Pošteno rečeno, mučimo se u kući već dve nedelje da nađemo aranžman koji bi nam odgovarao. Ja sam odmor već uzeo od 1-19 Septembra i greota je da propadne. Koliko juče sam na Jolly Tours-ovom sajtu naišao na specijalnu ponudu – 10 dana sa prevozom za u hotelu za samo 110 Evra !!! Gde ćeš bolje! Jutros okrenem Jolly Tours da pitam ima li još mesta – Proveriću, sačekajte na vezi – kaže službenica i ostavi me 10 minuta na čekanju, da bih na kraju sam prekinuo vezu. Ma ima kod nas u Kragujevcu njihov zastupnik, pozovem ljude, kažu “dođite, ako ima mesta platite 30% cene“, i to je to. Čim sa završio sa zezanjem oko Win2k Servera, upišem se za ručak pa pravac agencija. Dole ispričam o čemu se radi, koja je agencija u pitanju, oni se ljudi nakače na Net, nađu specijalnu ponudu i okrenu Jolly Tours da rezervišu, kad ono … nema prevoza. Kako bre nema kad piše, i to masnim slovima sa sve cenom na vrhu stranice sa specijalnom ponudom. Jebote pa ko koga ovde zeza – pazi sve su to renomirane agencije sa dozvolama od Ministartstva i članice YUTA-e – mislim njima to ne sme da se desi, ili … Ma nema veze, ionako sam već izgubio strpljenje, daj šta daš!
Elem, uplatio sam troškove putovanja, evre na ruke kad uđemo u Bugarsku. Neki hotel Arsenal, izgleda baš onako socrealistički, na brdu iznad starog Nessebar-a, 450 metara od mora (nadam se ne vazdušnom linijom) sa sve otvorenim igralištem za klince (to me i prelomilo). Trokrevetna soba od 1. septembra, noćenje sa doručkom, 12 dana uključujući prevoz autobusom u organizaciji Argus-a. Koga zanima može da pogleda i detalje o hotelu koga ne zanima – laže – što bi inače čitao ovaj blog do kraja.
Nedeljom – zasluženi odmor!
Poslušajte ovaj savet i posvetite se porodici. prevedite vreme sa njima jer će oni to najbolje znati da cene.
Da nastavim, stigli smo do prezentacije. Ali pre same prezentacije trebalo je okupiti zainteresovane za “posao”. Kako – lako uz dodatno uputstvo od Network 21.
Kao prvo, ja to uputstvo nikada nisam pročitao na srpskom, ali sam zato tragajući po Net-u naišao na gotovo istovetne metode pozivanja na prezentaciju koje je koristila moja supruga. I ne samo ona. Malo je reći da sam bio šokiran kada sam saznao da je bez ikakvog zazora dala kontakt informacije nekoliko mojih prijatelja ženi koja ju je uključila u Network 21, em bez njihovog znanja, em je ova to iskoristila da u ime moje supruge te ljude pozove na prezentaciju. Zbog mira u kući pred veliki događaj morao sam da pređem preko toga iako mi je lično jako stalo kako do moje privatnosti tako i do tuđe. Ali, šta je tu je …
Da se vratimo na pozivanje prema uputstvu. Priznao sam da ga nikada nisam pročitao ali supruga je pojedine ljude pozivala u mom prisustvu tako da mi je uz pomoć onoga što sam našao na Net-u lako da sastavim listu pravila za pozivanje.
Kao što vidite da nema ovog stalnog insistiranja na “Ne pominjati Amway” prosto bi čovek pomislio da se neki dobri Samarićanin setio kako da pomogne ljudima da zarade novac, steknu ekonomsku samostalnost i time reše sve svoje probleme, koji jeli, u osnovi potiču od nedostatka novca. Naravno ja sam već znao da se u ovom poslu radi o distribuciji Amway proizvoda i bilo mi je čudno zašto neko ko se “kune” u kvalitet tih proizvoda i na njima želi da se obogati skriva činjenicu da radi za firmu koja ih proizvodi. Nažalost, nije bilo vremena da primetim lampicu koja se već upalila i uorno bljeskala “Tu nešto smrdi … tu nešto smrdi …” Došlo je konačno i famozno veče za prezentaciju – kao “pravi domaćin” više sam brinuo o tome da svi budu dočekani i ispraćeni zadovoljni, no o čemu drugom.
Elem, prezentacija se u Network 21 svetu naziva “predstavljanje plana” i namena mu je da se potencijalni distirbuteri upoznaju sa ovom “sjajnom poslovnom prilikom” koja im se nudi. Neko od starijih distributera vodi prezentaciju pritom Vas zasipajući pričama i statistikom koja na prvi pogled pije vodu, domaćin (u ovom slučaju domaćica) je zadužen da potvrdno klima glavom i priča o svom oduševljenju biznisom ne bi li tako podigao kredibilitet onome ko predstavlja plan njegovim prijateljima. O samom Planu samo osnovno:
Iako mi je tokom prezentacije došlo da se smejem, obećao sam da ću biti dobar, pa sam, čim su gosti otišli krenuo na Net da vidim o čemu se tu zapravo radi. Kakva su iskustva drugih ljudi u tom “fantastičnom poslu”, ima li problema, jeli moguće da sa MLM (Multi level Marketingom) nema neuspeha …
NASTAVIĆE SE, a dotle pogledajte MLM Survivor