Tag Archives: Porodica

Back to School – srpska verzija

by

0

Nakon gotovo dva meseca redovnog postavljanja zapisa u ovaj dnevnik uspeo sam da prosek pokvarim zbog povratka na Univerzitet. Izvinjavam se onima koji redovno posećuju Dnevnik ali …

LM, pre mesec dana sam dobio pismo o prihvatanju moje prijave za eksterni program Londonskog Univerziteta, tačnije za kurs B.Sc. Management and Information Systems na London School of Economics and Poltical Sciencies. Iskreno, premišljao sam se da li da se uopšte registrujem ove godine, pre svega zbog sopstvenih godina, ali na kraju, zahvaljujući podršci porodice, kao i nekolicine dragih prijatelja – krenuo sam da nabavljam knjige, a sutra idem da se registrujem.

Čitamo se …

Prvenac

by

0

Moj prvenac Milutin napravio svoju prvu fotografiju. Ljubi ga Tata! LM, pre neki dan igrao se nekom kršinom od idiot aparata, krenuo da slika po sobi, malo dinosauruse, malo gusare, malo tatu, manje tata njega … ionako mi u frižideru stoje neki filmovi već godinama pa što da detetu ne priuštim zadovoljstvo da vidi da je fotografisanje produktivna tehnika beleženja vremena. Ubacim film, izađemo u dvorište, pošto kamera nema blic a i film je 100ASA, i krenemo da se slikamo. Ovo je prvi snimak na filmu, nije nešto naročito, osim ako se ima u vidu da dete ima 2,5 godine i da je na snimku ponosni otac. Posle smo slikali za mamu i baku cveće, za tetku kuče, za anale dizalicu (i taj snimak nije tako loš!), pa kad je detetu dosadilo tata je preuzeo inicijativu i snimao dete kako igra fudbal i odbojku. Onda nam se film malo zaglavio u aparatu, pa smo …

Odoh, bidoh, vratia se

by

0

E, konačno kuća. Ceo dan visim na mreži, ne mogu da stignem da pokupim update za SuSE i pročitam poštu. Elem, nakon 12 sati putovanja od Nesebara do Kragujevca zahvaljujući kumu stigli smo jutros oko 4 doma.

Ukratko o putu – kao i svaka agencija i Argus baš ume da izbere usputne mehane na svojim putovanjima. U Bugarskoj je autobus pravio pauze u dva usputna “hančeta” dok je vrhunac bio u Srbiji. Odmah nakon prelaska granice restoran “Balkan”, a tamo, pišanje 20 kinti premda i da je džabe WC ne bi bio ništa prljaviji. Tetovirani Baja u prozorčetu između dva toaleta razdvaja polove, sa štosom dinara u rukama (krupnije novčanice) i gomilom site na stolici. Hladan sendvič, suva rana, 80-150 dinara, voda VODA, mala, 50 dinara ostale cene ne znam i to mi je bilo dosta što sam video i čuo. Fiskalni računi, jok BRE, rekao Dinkić mi smo oslobođeni od fiskalizacije, pa nas je bre Sloba sponzorisao na otvaranju … Šta ćeš srpska posla, oni hančići po Bugarskoj imali su bar iste cene kao i u ostaku Bugarske samo im je kurs Evra bio “nešto” niži, a ovi naši “razbojnici”, ma kažem Vam srpska posla. Do izlaska sa autoputa kod Batočine nisam mogao da se skrasim a događaj dana bila su zaključana vrata i moja mama koja se po preporuci lekara uveče nakljuka pilulama za pritisak (čitaj; bensedini) i do ujutru Tralalala HrrrK. Kad kamenje po krovu, prozoru i limariji nije urodilo plodom morao sam da testiram prozore na upotrebu sile. Po običaju zapao mi najgori za penjanje, muka, al dete plače, oće unutra da se igra sa gusarima (bole njega, on se razbio od spavanja u autobusu), šta ću penji se pa šta bude.

Probudim se jutros oko 10 i … ma ovo posle je bezveze. Nastaviću se sutra … možda sa nastavkom priče o Amway-u, traži neki potencijalni distributer nastavak …

Nesebar Dan Neki

by

1

Elem, supruga i dete su ostali u sobi iako je ovo prvi “pravi letnji” dan – ni daska vetra, sunce pece, a osip koji mi se pojavio kao posledica prvog izlaganja suncu nakon 17 godina primio je svoj prvi tretman “sas specijalnu mast”. Milutin se, jelte, razboleo. Sinoc je tata zaboravio da mu obuce trenerku kada smo iz zavetrine hotela otisli da gledamo talase pa je mala pupa nastradala. Ovakav dan, nazalost bez oblaka, iskoristicu za setnju po starom Nesebaru i naravno za fotografisanje. Slike slede po svemu sudeci kada se vratim u Srbiju.

A da, umalo da zaboravim – jebali su me ruznog (i debelog) ovi drugari iz Telekoma sa Roaming uslugom. Od 600 dinara kredita ostalo je nepunih 17 dinara i to sve za jedan poziv od 2.05 minuta i 5-6 poruka – toliko o Srbiji u 21. veku. @#%$$#@%$% majku im lopovsku!!!

P.S. Ovde se u bioskopu daju Ratovi Zvezda Epizoda III a tip pored mene mrtav ladan taj isti film gleda javno u Internet klubu, i to bez DVD-a na masini!!! Jos jedan prilog borbi protiv piraterije na prostoru Balkana …

Dopuna 12/09/2005 – evo sad konačno može i slike.

Nesebar Dan 3.

by

0

Evo i tog cuvenog pogleda na more sa terase nase sobe sobe – crno-belo – al’ namerno! Vec sam napisao u prethodnom zapisu – nema Internet kluba sa CD pristupom – jedva sam naleteo na ovu rupu od igraonice. Kako kazem CD – tako iskolace svoje lepe Bugarske oci i na maternjem jeziku kazu Njemajt a posle toga nece ni da pricaju sa Vama, k’o da su se, ne daj Boze, ne znam kako silno uvredili.

Elem, vetar duva, juce sam se smrzo u vodi, tacnije oni delovi tela koji su bili van vode su se dobro ohladili na vetru. Danas idemo u obilazak lokalnih znamenitosti pa na neki bazen posto ovaj mali nikako da se odluci da zagazi u more. Oseca se dete valjda neko isfrustriran kad onako mali ne vidi gde je kraj mora …

Nesebar Dan 1.

by

2

Elem, stigli smo u Nesebar negde oko 10 po nasem vremenu (nasa slova fale jer u Internet caffe-u prekoputa Hotela su dostupne samo Engleska i Bu(l)garska tastatura). Mesto izgleda super, bar za mog klinca koji je poludeo za toboganima, kucicama na drvetu, brodovima i za morem uopste. Ni ja, ni supruga, ne zaostajemo za njim – nakon 17 sati putovanja i zeleznicki WC izgleda super. Po prvi put smo za sva tri obroka bili zajedno. Nazalost, vreme je danas bilo lose kroz celu Bugarsku pa nije bilo sanse da se okupamo. Cene slicne srpskim “provincijalnim cenama” (daleko ispod onih na crnogorskom primorju) kako po pitanju hrane tako i za pice. sat Net-a 2,50 Leva (120 kinti) na kablovsku vezu.

Jebote ubi me ovo pisanje sa engleskim alfabetom, ko da kucam u Win-u 95 !!!

Bilo je frke sa smestajem? Neko se u “organizaciji” aranzmana zajebucnuo pa je 3-krevetna soba za porodicu Velickovic isparila medju hrpom papira. Na kraju ponudili su nam sobu sa neispravnom klimom, u kojoj umesto zidne sijalice stoji lampa na produznom kablu koji je prilepljen klasicnim selotejpom na uticnicu (ili ono sto je ostalo od nje). Glatko sam odbio i na kraju smo prihvatili kompromis – dvokrevetna soba na vrhu Hotela (13 sprat, sic!), sa friziderom, klimom i predivnim pogledom na more, Stari i Novi Nesebar. Ma meni je i frizider bio dovoljan, a zena i klinac su ionako bili toliko iscrpljeni da im je bilo svejedno.

Sto se slika tice imam par DOBRIHHHH, ali nazalost ne mogu da ih okacim nemam pristup CD-u ni fotoaparatu u ovom caffe-u – kazu bice sutra. A do sutra – spavanje!!!

Dopuna: Evo stizu polako i slike, nema Internet kluba sa dozvoljenim pristupom CD-u ni od korova…