Tag Archives: Politika

Nadgledana sloboda

by

1

Privatnost na mreži - mapa sveta
Izvor: Privacy International

Ako se pitate šta je na gornjoj mapi Sveta zajednički imenitelj država poput Velike Britanije, Kine i Rusije, s’ jedne, i Nemačke i Kanade s’ druge strane odmah vam mogu reći da nisu u pitanju niti ekonomsko uređenje, niti javni servisi, poput obrazovanja i zdravstva, koje garantuje država. Radi se o mapi koja koloritno prikazuje stepen zaštite odnosno nadzora nad privatnošću sopstvenih građana od strane 36 “najvažnijih” država Sveta (uključujući i 25 članica EU). Organizacija Privacy International mapu je priredila na osnovu rangiranja prema faktorima kao što su Ustavna i zakonodavna regulativa, video nadzor, zaštita ličnih dokumenata, prisluškivanje i nadzor elektronskih komunikacija, nadzor na radnom mestu, obavezno čuvanje podataka o korisnicima elektronskih servisa … Crnom bojom označene su države (Velika Britanija, Kina, Rusija, Malezija, Filipini i Singapur) u kojima su građani sistemski podvrgnuti uvek budnom oku države. Činjenica da su Sjedinjene Američke Države, uprkos činjenici da nemaju kvalitetan Zakon o zaštiti privatnosti niti kvalitetnu praksu zaštite ličnih podataka, jedine svrstane u društvo sa širokim ovlašćenjima izvršne vlasti i rasporstranjenim nadzorom života sopstvenih građana pre se čini kao nedostatak korišćene metodologije da obradi i podatke koje su bezbednosne agencije SAD proglasile nedostupnima javnosti nego stvarna slika stanja u zemlji “izvozniku demokratije”. S’ druge strane Nemačka i Kanada najdalje su od svih zapadnih demkratija napredovale u zaštiti privatnosti sopstevnih građana dok im uz rame stoje Austrija, Belgija i Grčka. Nažalost, poražavajuća je činjenica da ostale zemlje EU kroz sistemske propuste ili nedostatak “volje” da zaštite privatnost svojih državljana pre naginju “crnilu” Velike Britanije no što su spremne da prate “svetli” primer Nemačke.

Sledećeg ponedeljka navršavaju se 104 godine od rođenja Džordža Orvela (Eric Arthur Blair alias George Orwell) iz čijeg pera su potekle knjige “Životinjska farma” i “1984”, pisca koji danas predstavlja ikonu pokreta za privatnost, kako u virtuelnom tako i realnom svetu. Danas, gotovo pedeset godina nakon prvog izdanja, roman “1984” transformisao se pod uticajem stvarnosti od kritike totalitarne sovjetske države u zastrašujući opis stvarnosti koju delimično ili u celosti svakodnevno proživljavaju stanovnici društava širom Sveta. Sudeći prema mapi države poput “Orvelove” Velike Britanije, Kine, Rusije, Malezije, Filipina i Singapura zasigurno spadaju u društva u kojima su građani gotovo neprekidno pod nadzorom “Velikog Brata” i na delu mogu da osete gotovo sve blagodeti društva iz mašte i pera Džordža Orvela.

Organizacija Privacy International osnovana je 1990. godine u Londonu sa ciljem da kontroliše i nadgleda stepen nadzora nad građanim i povrede njihove privatnosti koji države i korporacije sprovode nad svojim “podanicima” te da utiče na javno mnjenje u cilju promovisanja ljudskih prava i sloboda u oblasti zaštite privatnosti.

Peščanik FM

by

0

U organizaciji kragujevačkog ogranka organizacije “moja inicijativa” u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci “Vuk Karadžić” održana je prezentacija osme po redu knjige “Peščanik FM” – zbirke transkripata popularne radio emisije, autorki Svetlane Lukić i Svetlane Vuković. Kao gosti uz autorku Svetlanu Lukić, kragujevačkoj publici su se na “sebi svojstven” način predstavili Petar Luković i Teofil Pančić, novinari iz Beograda. Više u galeriji slika ili poslušajte Peščanik u petak, 15. juna ove godine na talasima B92 u Real Audio, MP3 ili Ogg formatu.

Krvava čokolada

by

1

Statistički, u svakom vašem slatkom zalogaju čokolade 40 procenata zrna kakaoa, neophodnih za njenu proizvodnju, dolazi iz Obale slonovače. U Obali slonovače se od 2002. godine vodi oružani sukob koji je zemlju podelio na Islamski Sever (pokret Nove snage – Forces Nouvelles) i Hrišćanski jug (vladine oružane snage) dok “neutralnu zonu” održava par hiljada vojnika pod zastavom Ujedinjenih Nacija. Uzroci verskih podela koje su dovele do oružane pobune Muslimana 2002. godine su “politikantsko” širenje ksenofobije, verski motivisano fizičko nasilje i zabrana političkog delovanja Muslimana koji čine većinu na Severu zemlje. Ovaj oružani sukob ujedno je i najveća pretnja izvozu zrna kakaoa iz Obale slonovače koji zadovoljava 40 posto svetskih potreba i sa vrednošću od 1,5 milijardi dolara glavni je izvozni artikal ove, nekada prosperitetne, afričke zemlje. Obala slonovače kakao proizvodi poslednjih 120 godina a danas od uspešnosti 600,000 proizvođača zavisi život gotovo 6 miliona stanovnika Obale slonovače.

Organizacija Globalni svedok (Global Witness), koja se bavi proučavanjem veza između kršenja ljudskih prava i eksploatacije prirodnih bogatstava u nerazvijenim i zemljama u razvoju, pre par dana objavila je izveštaj “Vruća čokolada – Kako kakao podstiče sukob u Obali slonovače” (Hot Chocolate – How Cocoa fuelled the conflict in Cote d’Ivoire) u kome se iznose dokazi za tvrdnju kako je industrija izvoza i prerade kakaoa indirektno umešana u sukob finansiranjem i podsticanjem korupcije na obe strane. Izveštaj dokumentuje kako je gotovo 58 miliona američkih dolara prihoda od kakaoa Vlada, u saradnji sa najmanje dve strane kompanije, direktno “preusmerila” u ratne napore kao i 30 miliona američkih dolara vrednu “praksu” pobunjenika da oporezuju proizvodnju kakaoa koja se vrši ili prolazi kroz njihovu teritoriju što im omogućava nastavak oružan dejstava i očuvanje kontrole na severu zemlje. Kontrola nad proizvodnjom i izvozom kakaoa predstavlja glavni izvor korupcije u zemlji i osnovni izvor nezakonitog bogaćenja “Funkcionera” na obe strane. U zaštiti nelegalnih prihoda ne preza se ni od ubistva novinara i otmica zvaničnika EU koji su se bavili istraživanjem korupcije u trgovini kakaoom.

Organizacija Global Witness, koja je ranije vodila uspešne kampanje protiv “krvavih dijamanata” i drvne industriju u susednoj Liberiji, predlaže da potrošači direktno izvrše pritisak na međunarodne kompanije uključene u trgovinu kakaoom i nateraju ih na veći stepen društvene odgovornosti, poboljšanu kontrolu novčanih tokova i preusmeravanje istih u podršku proizvođačima umesto u “ratne napore” i bogaćenje ratnih “elita”. U odgovoru na optužbe objavljenom u Financial Times-u kompanije koje se bave trgovinom i preradom kakaoa tvrde da ne postoji mehanizam kontrole kako Vlada Obale slonovače troši sredstva od izvoza. Suzan Smit, predstavnik Udruženja proizvođača čokolade, kaže kako bi utvrđivanje porekla kakaoa industriji donelo gubitke i cinično dodaje kako je “utvrđivanje porekla i označavanje svakog pojedinačnog zrna kakaoa praktično nemoguće.”

Podatak da na farmama kakaoa širom Sveta, u ropskim uslovima, radi 300,000 dece između 9 i 12 godina i gore izneto dobar je razlog da smanjite sopstvenu “potrošnju” čokolade i tako se ne samo pripremite za letnju garderobu koja “otkriva i ono što ne treba da se vidi” već i da, koliko toliko, utičete na interes industrije čokolade koja finansiranjem zaraćenih strana i podsticanjem korupcije u Obali slonovače osigurava nesmetanu proizvodnju “krvavih” slatkiša.

Neću da budem Dalit u Bolivudskom filmu

by

0

… neću da budem Hindus u kastinskom sistemu … tako nekako bi p(j)evalo danas Zabranjeno pušenje da kojim slučajem svoje prve snimke objavi u Indiji. Proteklog vikenda na trkalištu u Mumbaiu (Bombaj) budistički monasi blagoslovili su prelazak na Budizam oko pet hiljada ljudi. Iako je 5,000 “pokrštenih” znatno manje od 100,000, koliko su organizatori najavljivali, to je do sada najveći zabeleženi masovni, organizovani, prelazak na Budizam u modernoj istoriji Indije. Većina konvertita pripada Hindu kasti Dalita, jednoj od najnižih kasti u kastinskom sistemu – takozvani “nedodirljivi” kojih u Indiji, prema procenama, ima gotovo 200 miliona. Prelaskom u Budizam apostate se nadaju da će uspeti da pobegnu od sudbine koja im je “zapisana” u strogom Hindu sistemu podele na kaste i njihovih uloga u društvu. Iako je sistem kasti u Indiji Ustavom stavljen van snage u mnogim federalnim državama ga se i dalje “nezvanično” pridržavaju. Po rečima Aruna Kote, aktiviste Nacionalne akcije za ljudska prava Dalita, “kada pređu u drugu veru, najmanje što mogu da dobiju je da budu poštovani kao ljudska bića”.

Prelazak u drugu religiju u Indiji i danas izaziva oštre reakcije posebno u slučajevima kada se radi o prelasku iz Hinduizma u Hrišćanstvo ili Islam. Pre par nedelja dva katolička sveštenika pretučena su pod optužbom kako žele da u svoju veru prevedu grupu stanovnika Hindu sela. Protivljenje prelasku Hindusa u Budizam su blaža jer se na Budizam gleda kao na davno radvojen krak (diocezu) Hinduizma. Kako bilo pojedine federalne države sa većinskim Hindu stanovništvom, posebno one kojima upravlja Hindu Bartija Janata stranka strogim zakonima brane prelazak Hindusa u druge religije.

Keine Coca-Cola

by

0

Sudan je, uz slike stradanja i genocida u Darfuru, poznat i kao najznačajniji proizvođač i izvoznik gume arabike (Akacija guma, aditiv E414) koja se koristi u prehrambenoj industriji za proizvode poput žvaka, slatkiša, fondana, vina … i najvažnije za ovu priču Koka-Kole i ostalih gaziranih pića (baš me krenulo danas sa gaziranim aaa?). Nakon što je američka Vlada odlučila da pooštri sankcije Sudanu, prozvanim se našao Ambasador Sudana koji je odmah zakazao konferenciju za štampu (priložen i video snimak) na kojoj je zapretio kako bi Vlada Sudana mogla da zaustavi izvoz gume arabika podsećajući da industrija gaziranih pića zavisi od tog proizvoda. Kako bi pojačao svoj diplomatski pristup rešenju problema Ambasador Sudana, Džon Ukec Lut Ukec, se istom prilikom pred okupljenim novinarima razmahao bocom Koka-Kole. Prosto rečeno – zaboravite na genocid ili će Zapadni svet ostati bez Koka-Kole – poruka je koja će sigurno ostati upamćena.
A što se tiče onih koji ove vrele letnje dane vole da “prekrate” pivcem ‘ladnim ki zmiče i misle da ne treba da brinu – arabika se koristi i u industriji prerade i proizvodnje piva – znači zalihe!

Antoniću mlad majore …

by

0

… predvodniče Koštunjave Gore (da je bolje ne bi valjalo). Znači Slobodan Antonić, analitičar opšte prakse, danas je u Politici uspeo da prevaziđe samoga sebe “iza ogledala” u članku sa “bezopasnim” naslovom Jednaki i jednakiji.

S’ naravoučenijem kako država i kada je “prav(n)a” a Boga mi i “neprav(n)a” mora da pokaže svima u nevladinom sektoru kako “joj se, eto, može”, Antonić nam nudi jedno iskrivljeno poimanje stvarnosti, uprošćeno do te mere da u isti koš stavlja organizacije Otpor iz 2000. i 1389 iz 2007. godine, a sve u cilju proglašavanja veličanja kriminalaca aktom slobode političkog delovanja i mišljenja. Po Antoniću plakati koji veličaju lošeg đaka komunističke oficirske škole, ratnog zločinca Ratka Mladića, su plakati političke sadržine – nikako podrška beguncu na međunarodnoj poternici. Razlike između NVO koje skrivanje i podršku ratnim zločincima osuđuju i onih koje istu zagovaraju nisu, po Antoniću, civilizacijsko već pitanje ideologije i raspodele moći u samom nevladinom sektoru, da kako. Problem je ne u Pravdi i Zakonu već u kršenju ljudskih prava onih koji drugačije misle, onih koji, poput “najjačih NVO” nemaju moćne zaštitnike (iz inostranstva) koji bi ih sačuvali od države (reda, pravde i jednakosti). Tako iskrivljeno predstavljanje stvarnosti od strane Antonića vraća nas u katakombe jednog suludog, od realnosti razdvojenog tumačenja stvarnosti 90-ih, doba Crnčevića, Kalajića, Kleopatri, Matića i mlađanog Vučića u punoj snazi – dobu u kome je svaka luda mogla svoju paranoju da proglasi opšteprihvatljivom stvarnošću.

Ne zaboravlja Antonić ni svoje političke saborce – krijući se iza kritike akcije Sablja, koja se pre par dana obila o vrata specijalnog Suda (premda u prvom stepenu), kršenjem ljudskih prava Antonić proglašava, posredno, sve ono što je činjeno u Srbiji 2000-2003. Da se Turci ne dosete Antonić u pomoć poziva i Fond za Humanitarno Pravi i Helsinški odbor kada su mu potrebni argumenti za “zločinačku” Sablju u kojoj je 10-ak hiljada “slučajnih prolaznika” privedeno na informativni razgovor, ne uhapšeno kako to Antonić tumači u nedostatku argumenata. Protiv nedostatka argumenata Antonić se služi i anegdotom o hapšenju direktora beogradskog ZOO vrta, ne zbog “prijateljevanja” sa kriminalcima daleko bilo, već jel’ te “što je Legija svraćao u ZOO vrt da gleda životinje” – dobro da se nije Antonić dosetio da neko može da doda i kako se “Legija najviše zadržavao ispred kaveza, a i družio, s’ majmunima” pa da mučninu od čitanja njegove “analitike” proba da izleči humorom – tuše – hvala Antoniću.

Kako bilo vrli analitičar zbivanja u srpskom Univerzumu, nesputanom razumom, argumentom i metodom, zaključuje kako je, avaj, moć pojedinih NVO toliko narasla da su postale jače od države. Kako Antonić tumači jedna dobra i naivna organizacija, ona srpska naravno, došla da od druge, strane srpskom podneblju i dakako plaćeničke, traži pomoć na putu do Pravde, a ne bi li je ova druga, plaćenička, odbila u strahu za katkalizmu sopstvenog budžeta. Ona prva organizacija, od milošte zvana 1389 – nastavlja Antonić – je izraz “autentične građanske inicijative” a ova druga, Fond za humanitarno pravo, iako je prvobitno možda i bila autentična, u strahu za sopstveni budžet i moć postala je zlo, plaćenička i nadasve “uspešno preduzeće” kojemu se država ima “naplatiti” kako bi i sama postala ozbiljna i (možda) opravdala hapšenje ljudi koji drugačije “politički misle” kako je ratni zločinac koji se danas krije u kvazi-srpskim pacovskim kanalima za dobro Srbije važniji nego sećanje na Zorana Đinđić i bezimene žrtve pale u ime i za račun srpskih nacionalnih interesa.

Šta tom i takvom analitičaru Antoniću, samozadovoljno zatvorenom u geto zvan Srbija, odgovoriti? Kako ga ubediti da svako glorifikovanje Ratka Mladića u Srbiji znači poraz za zemlju i ljude u čije je ime isti, s’ ludačkim žarom, protivno svakom ratnom pravu i bez zrnca vojničke časti, bio spreman i voljan da uništi sve one proglašene stranim telom “novog srpskog poretka”. Kategorije čovečnosti, stida, razuma i poštenja sam Antonić odbacuje u korist “moći i ideologije” pa bi stoga jedini kontra-argument Antoniću bilo Pravo – zakonska sankcija za veličanje zločina i zločinaca – nemački model na srpski način. Na žalost, kako to slavodobitno Srbiji oglasi radikalski Vučić, i taj kontra-argument ne vredi jer je Ministratstvo Pravde Republike Srbije (Ministar Dušan Petrović) juče, pre isteka roka zatvorske kazne, na slobodu pustilo Radojka Ljubičića i Đurađa Čvokića, osuđene na 30 i 20 dana zatvorske kazne respektivno, zbog lepljenja plakata “Bulevar Ratka Mladića”.

FIFA na tapetu

by

0

Postavka kako moć čini osnovu međunarodnih odnosa izgleda ne važi samo u politici već i u drugim sferama društvenog života, fudbalu na primer! Na nedavno održanom 57. kongresu FIFA (Međunarodna asocijacija nacionalnih fudbalskih saveza) Brazil i Argentina, dve velesile u fudbalskim merilima, uspešno su lobirale za zabranu međunarodnih mečeva na nadmorskim visinama preko 2,500 metara, potaknute pre svega lošom igrom svojih reprezentacija u mečevima “na ređem vazuhu i sa manjim procentom kiseonika”.

Ovakva odluka pod pritiskom “moćnih” izazvala je pravu buru negodovanja “ugroženih” u Boliviji, Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu – kako sportista tako i političara. Bolivijski Predsednik Evo Morales, zaljubljenik u fudbal kako se sam predstavlja, zajedno sa ministrima svoje Vlade odigrao je četiri fudbalske utakmice u La Pazu na nadmorskoj visini od 3,600 metara kako bi pokazao da je moguće igrati na visinama, i uz opasku “da ako moji ministri i ja možemo da igramo bez problema na ovoj visini, ne vidim zašto to ne bi mogle i zvezde svetskog fudbala”. I u ostalim “visokim” zemljama planirani su protesti i “pokazne vežbe” iz “visinskog fudbala” a Evo Morales je za 6. jun najavio i sastanak na najvišem nivou predstavnika “ugroženih” zemalja uz upozorenje kako “bez sporta – bez fudbala – neće biti ni jedinstva u Južnoj i Latinskoj Americi”.

Imajući u vidu reputaciju Moralesa koji ne samo da je veliki zaljubljenik u “najvažniju sporednu stvar na Svetu” već i jako uticajan i uporan, čak tvrdoglav, političar FIFA je takođe zakazala razgovor sa predstavnicima saveza koji su pogođeni ovom odlukom za 14. jun u Asunsionu, Paragvaj.