Tag Archives: Politika

Kataloška prodaja

by

0

Evo priznajem – kriv sam! Kriv sam što sam tužnu državu Srbiju i njene građane oštetio ne plaćajući carinu na robu koju sam poručivao preko kataloga Neckermman-a i Quelle-a. Ako se priznaju olakšavujuće okolnosti – nisam poručivao mnogo – 30-ak hiljada dinara. Ako treba spreman sam i da retroaktivno platim iznos carina i poreza za koje sam oštetio državu. Ne marim čak ni što je u vreme kada sam robu poručivao i plaćao zakonska regulativa to dozvoljavala – ako je tužna država pretrpela štetu – evo tu sam ! Pod jednim uslovom naravno, pa nisam ni ja mutav valjda. Da Pošta te iste tužne države da vrati sav novac koji je zaradila dostavom Neckermann i Quelle paketa i da rukovodstvo te iste Pošte, imenovano od Vlade tužne države, krivično odgovara bar za deo štete nanete tužnom narodu tužne države.

Na sajtu tužne Pošte Neckerman je stavljen u često postavljana pitanja (FAQ) a kanda da smo zaboravili kako je sa optimizmom najavljeno potpisivanje ugovora između zlog Neckermann-a i tužne Pošte sada davne 2003 godine.

Tomo Zorić :: LIK!

by

0

U oštroj konkurenciji za naj “biser mudrosti” povodom ubistva “zaštićenog” svedoka-saradnika Zorana Vukojevića na javnoj sceni tužne države sa tužnim Premijerom zablistao je portparol specijalnog tužioca – Tomo Zorić. Ukratko, nakon ubistva “zaštićenog” svedoka u mrtvoj trci između ministra policije, direktora BIA-e i kancelarije specijalnog tužioca ko će uspešnije ubediti javnost da se Vukojević zapravo samoubio (još onomad kad je odbio “novozakonsku” ponudu policije da bude zaštićeni robijaš umesto dosadašnjeg statusa zaštićenog slobodnjaka) vrpcu “mudosti” prvi je probio mlađahni Zorić.

Naime, dan nakon ubistva Vukojevića, Zorić u izjavi za medije u potpunosti abolira od odgovornosti kako državu tako i policiju koje, po Zorićevom tumačenju, od 1. januara ove godine podrazumevaju (novozakonski) da svedok-saradnik sam prihvati da ga čuvaju u policijskoj ustanovi zatvorenog tipa i to tipovi koje po sopstvenom nahođenju odredi ministar policije. Vukojević je svesno odbio da prihvati status zatvorenika koga čuvaju “ministrovi” policijajci i odlučio da se o svojoj bezbednosti sam stara – kao bivši policajac verovatno je najbolje znao kako bi ga bivše kolege “sačuvale”. Danas, tri dana nakon prethodne izjave, mladi Zorić zabija tricu! Sada u ulozi da “tumači” zahtev specijalnog tužioca za izmenu Zakona u delu zaštite svedoka saradnika koja bi svedoku-saradniku obezbedila zaštitu države bez obzira da li on to prihvati ili ne.

Mladi Tomo Zorić je zaista maestralno objasnio kako se Tužilaštvo “okuražilo” da menja Zakon tek po ubistvu Zorana Vukojevića, ključnog svedoka u sadašnjem i potencijalno budućim procesima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Kako Zorić kaže, parafraziram, “država efikasnost i kvalitet Zakona ceni na greškama koje se javljaju kao posledica tih Zakona”. U ovom slučaju na nečiju “radost”, greška jedne osione vlasti plaćena je ljudskim životima a poslata je i jasna poruka svim potencijalnim svedocima!

Šugica se duri

by

0

Objavljeni rezultati referenduma “drugog oka u glavi” primljeni su k’ znanju od strane vrlog nam Premijera. Budući da se Patrijarh i Sveti Sinod po tom pitanju još nisu izjasnili prezauzeti Premijer je shvatio da “Srbija ima i većih prioriteta” od priznavanja Crne Gore jer “država ne mora biti priznata da bi postojala”. Poslednja izjava Premijera teoretski jeste tačna ali zar Vlada na čijem je čelu nije mogla, makar iz pristojnosti, da prizna bar sopstveni poraz i faktički nastanak crnogorske države kao nama bliskog suseda?

Sećate se zadirkivanja iz detinjstva “šugica se duri … neće da se juri”? Tako i Koštunica i njemu bliske partijske poglavice. Nije im prošlo sa “potpomaganjem” jedne strane u Crnoj Gori, pa bi sad najradije da sve krene iz početka, i tako u krug dok ne dođu do “bogougodnih” rezultata referenduma a ako već ne može iz početka onda hajde bar da dezavuišu ono što se desilo. Bože moj, pa ipak je ovo “najefikasnija i najuspešnija Vlada” koju je Srbija ikada imala – nepogrešiva i bezgrešna – za razliku od “poslednjeg komunističkog režima u Evropi” (ko je rekao – SPS upravlja Vladom?) koga “naivno podržava” mrska nam Evropa.

Demokratski dijalog

by

0

Par dana nakon sahrane vrlog nam i još uvek dragog pokojnika na zidu ispred ulaza gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu, pisane ćirilicom, upotrebom metalnog ključa, osvanule su dve poruke – po jedna sa leve i desne strane – ravnopravno.

Poruka leva: (na slici, prvo idu srp i čekić, baš kako valja!)

“Narod će ga večno pamtiti, i će te u zaborav, bando izdajnika”

Poruka desna: (bez grafičkih simbola)

“Umro je naš Heroj, vi ćete svi na streljanje, bando izdajnika”

Da mi je jasno – jasno mi je – udružile se levica i desnica pa žale za smrću svog “heroja” pobednika NATO pakta i svih zavereničkih sila kosmosa, otvaraju “kolektivnu” dušu ispisujući grafite po zidovima, te krivicu kolektivno prebacuju na “bandu izdajnika” obojenu u žuto.

Nije mi samo jasno gde su grafički simboli desnice? Hoću reći ako već treba da streljaju bar da znam ko to strelja, ili ćemo ponovo da gledamo dobrovoljce i paravojce bez ikakvih ideoloških oznaka, ali ovoga puta kako oslobađaju po Srbiji.

Ostalo je sve već davno “oslobođeno” …

Konačno

by

0

“Javilo” da je umro Slobodan Milošević – arhetipski neprijatelj svega što je napredno i moderno u Srbiji. Pička se povukla kao i bezbroj puta ranije kada bi se sukobio sa jačim od sebe ili predvideo sopstveni poraz. Sreća u nesreći – ovoga puta ne može da nam se za sopstveni poraz osveti kao ranije.

Politički lešinari već ispredaju teoriju zavere. Pola Srbije veruje da je ubijen, druga polovina da je konačno “pobedio”, od magarca napraviće sveca, da mu se dive i klanjaju dok je Sveta i veka. Još samo da “javi” da je živ i zdrav, da ga je “pustilo” jer je bio superiorniji, da živi “tamo daleko” u ruskoj tundri, sa Mirom i Markom i unukom, u sreći i veselju, pa da svi ponovo zapevamo onu “Slobodane ti si komunista, volimo te ko Isusa Hrista…”

Sve one godine ratova i bede ostaće i dalje u domenu “akademske” i “kafanske” rasprave. Glavni politički inspiratori, perjanice krvave pomame zvane blakanski ratovi 20-og veka, odlaskom poslednjeg od njih – Miloševića, izbegli su sopstvenu odgovornost za nesreću i patnju u ime viših ciljeva i dakako lične vlasti i bogatstva.

Tri godine posle

by

0

Tri godine nakon Zoranovog ubistva. Gde, šta, kuda? Ne znam odgovore. Znam da Zoran nije bio u pravu, barem ne na “kratke staze” kada je rekao da se njegovim ubistvom “neće zaustaviti reforme”. Nije. Pre par dana Radoslav Stojanović, vrli predstavnik države Srbije pred Međunarodnim Sudom u Hagu, u odbranu svoje zemlje izneo je dela koja trenutne vođe ove države stavljaju na teret Zoranu Đinđiću – da je isporučio Miloševića (Predsednika kako mu neki još uvek tepaju), da je raskinuo sa periodom zločina i političkih progonstava u Srbiji s’ kraja 20-og veka. Ovde, oni koji Stojanovića plaćaju i u čije ime govori za ista ta dela svakodnevno “sude” Zoranu Đinđiću. Ovde Srbija još uvek živi u svom malom imaginarnom Svetu u kome su gusle i motika, batina i “korijenje” simbol nacije i nacionalnog.

Stranka koju je Zoran stvorio okrenula se sebi samoj. Demokratska stranka danas, čast izuzecima, bavi se ulepšavanjem lika novog predsednika i njegovih doglavnika. Od poleta s’ kraja 90-ih, uzleta iz 2000-te, onih modernih i “lepih” ljudi, ostalo je vrlo malo. Na površinu je isplivao i tu se zadržao samo mulj i đubre koje je veliki talas 5. oktobra povukao za sobom sa dna. Talas se povukao nazad, da sačeka, da se pripremi, da ponovo udari i prevlada … dok đubre i mulj na obali podižu još viši i jači bedem u odbranu.

Počinje novi čin u beskonačnoj srpskoj “tragičnoj komediji” …

Stižu doktori za Kosovo

by

1

Evo ih, srećni, nasmejani, još samo “Zvekija” i “Legiju” da pusti iz apsa, da se prigrle, i vesela družina spremna je da odbrani ono “… bilo, jeste i biće …” (još malo pa k’o u Crkvi!). Toma Nikolić skinuo gusle sa eksera. Gusla o okupaciji vekovnih ognjišta dok isti oni koji su ih “na silu”, potpomognuti nemačkim markama (a koje bi druge) i Evrima (o da, bar trgovina sa Kosovom i Metohijom “nesmetano” funkcioniše), napustili po bircuzima ponovo zauzima strateške kote i uspostavlja kontrolu nad vukojebinama. Tadić bi da gotovo sve ostane po starom, pa za 20 godina, ko doživi, da se pregovara jopet – računa bićemo valjda dotle svi u EU pa će ionako biti svejedno. Jebiga, previđa sitnicu – 2 miliona Albanaca na Kosovu koji baš i nisu voljni da sve ostane isto, a “različito”. Vladike se uzbudile samo suze što ne teku (prvo njima a posle i ostalima – krvave dabome), patri(j)otski novinari raspisali, a Premijer raspevao u Orašcu o “… opasnosti koja se nadvila nad jedan deo naše zemlje u kojem je nastala” čega se ja baš nešto i ne sećam iz istorijskih čitanki. Matija Bećković, u kostimu Šerloka Holmsa, nije preispitivao uzroke opšteg posrnuća svoje omiljene nacije, nije ni pevao, nije ni recitovao, tu čast ustupio je Draganu Kolundžiji, pesniku. Objasni Dragan prisutnima “da je opasniji neprijatelj u odelu nego u uniformi” (na Kosovu o.a.) te da bliže pojasni reče i da se neprijatelj maskira u “odelu, mantiji, školskoj uniformi, doktorskom mantilu…” Pa ti sad razmisli ko je tu ostao da bude prijatelj!

Zamalo direktor

by

0

Da, da, u svoj ovoj gužvi oko karikatura zamalo da mi promakne tekst preuzet od agencije Beta i objavljen u dnevniku Danas prvog dana februara.

Pošto mog omiljenog novinara, dopisnika lista iz Kragujevca, Zorana Radovanovića (a.k.a. Koča Šumadinac), člana gradskog Veća u Kragujevcu zaduženog za medije, ova tema očito nije zanimala, morale su njegove kolege da pišu o tome. Elem, lokalni nedeljnik Svetlost krenuo je u proces obavezne privatizacije baš kad je polovinom oktobra meseca raspisao i konkurs za novog direktora lista. Nekada perjanice nezavisnog novinarstva u Šumadiji, nedeljnik se u periodu posle 5. oktobra srozao na nivo palanačkog vesnika, s’ tiražom od par stotina primeraka. Koliko je uticajna novina (priznajem da sam i ja svojevremeno radio u dotičnom listu) toliko se i kandidata prijavilo na konkurs – čitaj samo jedan! Čovek lepo presavio tabak, napravio biznis plan, kako u i iz privatizacije, ima traženu stručnu spremu, konkurisao i … još uvek čeka odgovor na konkurs koji je završen pre par meseci! Sad, ako je verovati kandidatu (predsednik lokalnog odbora DHSS-a) on je u svom biznis planu predvideo i privatizaciju i “svetlu” budućnost za Svetlost, ali ne lezi vraže – odgovora nema pa nema – kako sam kandidat kaže “neki su se uplašili privatizacije”. Šta kaže prozvana strana – pa ništa naročito – administrativna greška što čovek nije obavešten (a svi sede u istoj kafani svaki dan). Kažu još i da je kandidat “formalno” ispunio sve uslove ali eto, “zaklala” ga “stranačka eksponiranost” (čitaj politička pripadnost suprotnom taboru), i još kaže mogao bi da utiče svojom politikom i na politiku lista (čista laž! kažem Vam radio sam u toj novini). Za kraj – obećava urednik – biće kandidat obavešten ovih dana (samo da poprave mehaničku mašinu za kucanje, naravno kad je pronađu u podrumu zgrade).I ništa ovde ne bi bilo čudno za zemlju Srbiju da se jedan urednik (navodno) nezavisne novine nije usudio da javno dezavuiše nekog zbog njegove političke pripadnosti. Ajde da je čovek konkurisao za mesto urednika ili novinara političkog dela redakcije pa da kažu nije u skladu sa “politikom” lista. Ovako čovek se javio na javno objavljen konkurs u kome ni reči nije bilo o “poželjnoj” političkoj pripadnost (nije ni moglo naravno, suprotno je Zakonu o radu) i sad preko novina saznaje da nije “prošao”, ni manje ni više zbog svoje “političke eksponiranosti”. A isti ljudi koji su 2000. tražili da predstavnici NUNS-a ne govore na opzicionim skupovima jer “profesionalnim novinarima nije mesto za govornicom bilo koje političke stranke” danas bez imalo griže savesti daju sebi za pravo da na osnovu nečije političke opredeljenosti ocenjuju i podobnost istog za pristup u njihovo društvo “prosvećenih” … ako je i od “Svetlosti” mnogo je !!!