Više od četiri godine nakon ubistva Premijera Srbije Zorana Đinđića trenutno se u Specijalnom Sudu obrazlaže presuda sudskog veća kojom je 12-oro optuženih danas oglašeno krivima u prvom stepenu za učešće u ubistvu prvog srpskog Premijera u ovom, XXI veku. Na sramotu srpskih medija vest je prvi preneo BBC.
Tag Archives: Kriminal
Samo smo se šalile
Dve australijske tinejdžerke (16 godina) osuđene su pred Sudom u Pertu, Australija, na doživotne kazne zatvora (minimum 15 godina) zbog ubistva Elize Džejn Dejvis 18. juna 2006. godine dok su sa žrtvom boravile u rudarskom gradiću Koli.
Ovako drakonske kazne direktna su posledica priznanja koje su dve 16-ogodišnjakinje iznele pred Sudom i odsustva kajanja zbog samog čina. Po sopstvenom priznanju njih dve su tokom jedne večeri u Koliju raspravljale o činu ubistva i tome kako ni jedna nakon samog čina ne bi osećala kajanje. Kako bi dokazale svoje “tvrde stavove” odlučile su se na ubistvo drugarice koja je u vreme njhove rasprave spavala u susednoj sobi. Obukle su staru odeću i prijateljicu zadavile žicom od zvučnika da bi njeno telo potom zakopale ispod kuće u kojoj su boravile. Nakon ubistva prijavile su nestanak svoje prijateljice i same uzele učešća u potrazi za njom. Par meseci nakon ubistva devojke su se same prijavile policiji, ne zbog kajanja već stoga što su zaključile kako je “grob” u koji su zakopale žrtvu “suviše plitak” te da će ih policija kad tad otkriti. U svojim izjavama pred Sudom nijedna nije iskazala ni najmanje kajanje zbog ubistva – jedino objašnjenje koje su pružile bilo je kako su “svesne da je loše ubiti, ali da su htele da to i iskuse”.
Jebeš ta sokoćala
Za vikend “obilo i ukralo” sve računare iz kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji … niti su im dobru služili niti će im više pa trebati! Policija koja je obavila uviđaj i “preduzima mere za rasvetljavanje slučaja” bolje da se baci na konačno dokazivanje (samo)krivice Dejana Anastasijevića i tako se umili budućem ministru Vučiću … bilo, ne ponovilo se, al’ možemo mi opet!
Sve za džabe
Nakon lažnog oglasa objavljenog na portalu Craigslist.org kuća za iznajmljivanje Lori Rej ostala je bez ijednog komada nameštaja. Oglas u kome se korisnici popularnog oglasnog portala pozivaju “da iz kuće slobodno uzmu što im duša išće” bio je dostupan samo dva časa pre nego što je uklonjen ali i to je bilo dovoljno da se brojni stanovnici Sijetla posluže “pokućstvom za džabe”.
Ne što posmatra, no što zbori
Da je Velika Britanija društvo u kome je nadzor građana normalna stvar kao i zemlja sa najvećim brojem postavljenih video kamera na javnim mestima znaju i vrapci na grani. No da li može i bolje? Naravno da može, sudeći po izveštaju BBC, odnedavno su na britanskim ulicama u modi “kamere koje govore“. Uz pomoć zvučnika postavljenog kraj kamere operateri će moći ne samo da nemo posmatraju nepristojno ponašanje podanika njenog Kraljevskog Visočanstva već i da im upućuju usmene opomene, izdaju naređenja i daju uputstva kako da se ponašaju. Primer na slici je iz Midlsboroua gde su se “govorne kamere” već odomaćile.
Sve je deo kampanje Vlade Premijera Tonija Blera za suzbijanje asocijalnog ponašanja na britanskim ulicama a sledeći korak je takmičenje u kojem će školarci širom Ujedinjenog Kraljevstva imati priliku da odaberu glas “govorne kamere” koji će potom biti jedinstven za celu zemlju. Za “učenje govoru” postojećih kamera biće utrošeno 500,000 britanskih funti. Naravno, kao i uvek kada su u pitanju ovako grandiozni produkti ljudskog uma ima onih manje optimističnih, prosto rečeno skeptičnih i pesimistički raspoloženih, koji na celu priču o (a Boga mi i SA) kamerama gledaju kao na dalje narušavanje građanskih sloboda i povredu privatnosti građana Velike Britanije.
Kako bilo ovako zamišljene “govorne kamere” trebalo bi da pre svega utiču na smanjenje broja minornih prekršaja poput bacanja smeća (godišnje se utroši pola milijarde funti na čišćenje!) i narušavanja javnog reda i mira, u prevodu, ponovo će na tapetu biti sitni kriminalci!
Kakav ono volite Giros?
Politika je ovog puta uspela da prevaziđe samu sebe i pokaže kako moto “Sve se menja” baš i nije primeren ovoj novinskoj kući. Legenda ispod fotografije J. Milovanovića (urednik fotografije G. Matić) objavljene kao prilog skeniranom članku 27. marta 2007. godine glasi “Nož za sečenje girosa koji je Vang Ling Li koristio”. U tekstu je objavljen i razgovor sa menadžerkom gril-poslastičarnice “Sat” u Knez-Mihajlovoj iz koje je Vang Ling Li oteo prodavačici nož sa pulta.
Sad ako je sudeći po pisanju i fotografijama objavljenim u Politici Kinez ne samo što je isekao silni narod na ulici nego se nakon toga pribrao i uredno vratio nož za giros a prodavačici je ostalo samo da nož prebriše pre svake upotrebe … osim ako mušterija ne zatraži da giros bude malo “krvaviji”!
SAP špija Oracle!
Po tvrdnjama kompanije Oracle nemačka kompanija SAP bavila se industrijskom špijunažom ilegalno preuzimajući hiljade autorski zaštićenih poslovnih dokumenata koje je Oracle kreirao za podršku svojim klijentima. Sve se desilo nakon što je 2005. godine SAP preuzeo konsultantsku kuću TomorrowNow, do tada specijalizovanu za pružanje podrške korisnicima PeopleSoft i JD Edwards poslovnih alata koje je kasnije preuzeo sam Oracle. Oracle tvrdi kako se nakon preuzimanja TomorrowNow preorijentisao na “prevođenje” svojih klijenata na SAP programska rešenja te da je navodno ukradena dokumenta koristio da bi olakšao proces migracije koji ne samo da je dugotrajan već i jako skup. Prošlog novembra SAP se navodno usudio, kako se u tužbi tvrdi, da koristi naloge aktivnih i bivših klijenata kompanije Oracle kako bi pristupio prezentaciji Oracle Customer Connection namenjenoj za podršku klijentima i sa nje preuzimao sporna dokumenta. U tužbi se navodi i slučaj kada je upotrebom neimenovanog korisničkog naloga skidano po 1,800 dokumenata dnevno tokom četiri dana, dok primera radi prosečan klijent kompanije Oracle skida u proseku 20 dokumenata za podršku mesečno!
Oracle u tužbi ne navodi iznos obeštećenja koji traži ali od Suda traži da kompaniji SAP zabrani dalji pristup zaštićenim dokumentima kao i da naloži da se “ukradeni” dokumenti vrate. Predstavnici za javnost kompanije SAP nisu želeli da komentarišu navode tužbe pod izgovorom da je pravni zastupnici kompanije još uvek proučavaju.
Nemojte više da me štitite MOLIM VAS!!!
Pošiljalac: SMSpotrosac
Poruka: Besplatni INFO:ispravnost hrane, cene, opasni aditivi, kvalitet proizvoda.
Posaljite SMS: PRIJAVA IME PREZIME GODINA RODJENJA MESTO na ****.
Cena prijave: 10din+PDV
Ovako izgleda promotivna SMS poruka servisa za potrošače Nacionalne organizacija potrošača (NOPS) i MTS. Poruka se, prema tvrdnjama MTS, ovih dana upućuje (ko je primio i sačuvao neka se javne komentarom!) na stotine hiljada brojeva pretplatnika mobilne telefonije mreža 064 i 065. SMS Servis za potrošače NOPS zamišljen je tako da onima koji se prijave omogući da putem mobilnih telefona i SMS-a zatraže i dobiju važne informacije o tržištu, cenama, izveštajima inspekcijskih organa … Poruke primljene preko servisa su besplatne dok se SMS upiti koje šalju kupci (ako žele da znaju uporedne cene roba, da li je određeni aditiv ili emulgator zabranjen, ko je generalni zastupnik neke robne marke itd.) naplaćuju 10 dinara (plus PDV). Servis su tokom protekle nedelje odvojeno najavili i NOPS i MTS.
Potpredsednik i predsednik odbora za informisanje NOPS, Novosađanin, Goran Papović prilikom predstavljanja servisa obećao je kako će “jednom do dvaput nedeljno putem mobilnih operatera organizacija da informiše, edukuje, i kada je to neophodno u slučaju nekih vanrednih situacija, da upozorava građane. Obaveštavaće (SMS-om) članove o novim proizvodima, testiranim artiklima, tako da će potrošači moći da steknu pravu sliku o robi koja se nudi na tržištu” i dodao kako se radi o “jedinstvenom informacionom sistemu kakav nemaju ni razvijene evropske zemlje”.
Problem, na prvi pogled nema ga – NOPS se novom uslugom približava onima koje treba da štiti i edukuje a sve to u saradnji sa jednom od najvećih domaćih (državnih) kompanija MTS, još kad je sve začinjeno “savremenim informacionim sistemom” – gde ćeš veće sreće i veselja! Problem nastaje kada se malo zagrebe po Zakonima zemlje u kojoj se pokreće “servis kakvog nema u razvijenijim zemljama”. Posebno zanimljive u slučaju SMS potrošača su odredbe Zakona o oglašavanju i naravno Zakon o zaštiti potrošača na kome se navodno i zasniva rad NOPS, i ostalih, organizacija za zaštitu potrošača u Srbiji.
Po Zakonu o zaštiti potrošača poruke koje ovih dana stižu na stotine hiljada mobilnih telefona mreža 064 i 065 ne samo da krše (priložene) odredbe pomenutih Zakona već diskriminišu korisnike preostale dve aktivne mreže mobilne telefonije u Srbiji kojima (trenutno!) nije omogućen pristup novom servisu. Udruženja potrošača po Zakonu se slobodno registruju, a primat, masovnost i uticaj grade po osnovu kvaliteta usluga koje pružaju svojim članovima dok se komercijalizacijom tih istih usluga delimično i izdržavaju. U tom svetlu i poruke koje NOPS i MTS šalju predstavljaju komercijalni proizvod a ne “besplatnu” uslugu niti nečiju dobru volju. Poruke su nepotpune u pogledu sadržaja jer se nigde ne bave kvalitetom i rokovima izvršenja usluga koje nude za 10 dinara + PDV. Primera radi, ako “zaštićeni” potrošač pošalje SMS upit za poređenje cena proizvoda kada krene u kupovinu niko mu ne garantuje da će odgovor dobiti u razumnom roku niti da će informacija sadržana u odgovoru biti aktuelna (ko je slao SMS upite stanja bankama zna o čemu govorim). Na kraju, slanjem reklamnih SMS poruka o novom (komercijalnom) servisu NOPS i MTS krše i odredbe oba pomenuta Zakona u smislu slanja elektronskih oglasnih poruka bez prethodno pribavljene saglasnosti primaoca oglasne poruke – što bi mladi rekli SPAM na veliko!
Servis za obaveštavnje potrošača o njihovim pravima, kretanju cena i kvalitetu ponude na tržištu jeste, mora se priznati, hvale vredan korak ka informacionom društvu i za to oba učesnika i NOPS i MTS zaslužuju sve pohvale. Međutim, celu priču kvari paradoks da oni koji navodno štite interese i prava potrošača imaju hrabrosti da, suprotno Zakonima, krše prava onih kojima se obraćaju. Kao i mnoge druge stvari u Srbiji izgleda da i SMS potrošač p(r)olazi trnovitim putem od dobro zamišljene ideje do očajno loše (čak protivzakonite) realizacije.
P.S. Veza ka ovom članku kao i odgovarajuća elektronska poruka sa zahtevom za dalje razjašnjenje i/ili komentar “celog poduhvata” biće upućene na adrese članova Predsedništva NOPS i MTS.
Izvod iz Zakona o oglašavanju
3.7.Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem
Član 9.
Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.
Nije dopušteno oglašavanje slanjem nenaručene robe, kao ni direktnim obraćanjem licu na javnom mestu ako je određeno lice jasno izrazilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja.
Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.
Izvodi iz Zakona o zaštiti potrošača
8.4. Ponuda proizvoda i usluga korišćenjem elektronskih sredstava
Član 27.
Ponuda proizvoda i usluga elektronskim sredstvima (elektronska pošta, elektronska trgovina, internet i dr.) mora da sadrži sve bitne elemente (vrstu i kvalitet proizvoda i usluga, uslove garancije, poreklo, način plaćanja, rok za isporuku, rok za izvršenje usluge, cenu, način rešavanja prigovora i dr.) koji su od značaja za odluku potrošača o kupovini ponuđenih proizvoda, odnosno korišćene usluge.
Prodavac proizvoda, odnosno davalac usluga, koji je zaključio ugovor na osnovu elektronske ponude odgovara za sve materijalne nedostatke proizvoda, odnosno za ispravno funkcionisanje proizvoda prodatog uz garantni list u skladu sa zakonom, kao i za neizvršenu ili nekvalitetno izvršenu uslugu, a potrošač ima pravo prigovora u skladu sa čl. 34. i 35. ovog zakona.
8.5. Ponuda proizvoda i usluga uz saglasnost potrošača
Član 28.
Ponuda proizvoda i usluga potrošaču izvan poslovnih prostorija prodavca i davaoca usluga, putem kataloga, prezentacijom uzorka ili modela, pokazivanjem proizvoda radi obaveštavanja o njegovim svojstvima, ponudom proizvoda i usluga elektronskim sredstvima i na drugi način kojim se proizvod ili usluge nude na adresi potrošača, dozvoljena je samo ako postoji prethodna saglasnost potrošača.
6. Finansiranje aktivnosti organizacija potrošača
Član 69.
Sredstva za rad organizacija potrošača obezbeđuju se iz:
- članarine, kotizacije za organizovanje simpozijuma, savetovanja, seminara i drugih oblika širenja potrošačke kulture;
- delatnosti iz oblasti potrošačkog informisanja i promovisanja svojih aktivnosti;
- sponzorstva i donatorstva;
- naknade za izvršene stručne poslove;
- dobrovoljnih priloga i pomoći organa, organizacija ili lica;
- drugih izvora u skladu sa zakonom.
Član 70.
Organizacije potrošača ne mogu primati bespovratna sredstva od proizvođača i prodavca ili njihovih asocijacija, kao i od drugih organizacija ukoliko bi time bila ograničena njihova samostalnost i princip rada.