Google i ja

Dobro možda nije baš dotle došlo ali Google očito ne ostavlja ni jedan iole značajniji vid prisustva na Web-u neispunjen sopstvenom ponudom. Najnovije – Google Kalendar Beta!

Dizajniran za Firefox i IE, nažalost ne i za Operu, nudi Vam besplatni organizator Vašeg života koji možete deliti i upoređivati sa obavezama drugih korisnika, direktno pretraživati, koristiti GMail za slanje podsetnika, u budućnosti biće omogućena sinhronizacija sa Outlook-om i mobilnim uređajima. Iako još uvek u beta fazi ovo je direktno “bacanje rukavice” u lice trenutno svom najvećem konkurentu Yahoo!-u koji sličnu ponudu ima još od 1998. godine i trenutno je najpopularniji servis te vrste na Internetu.

Apri-li-li-li

Na prvi pogled izgleda kao “deface” pretraživača a tek kad pogledate jedan od dokumenata koji kao strategiju pretraživača predstavlja javno publikovanje Severininih XXX avantura – shvatite da se radi o provaprilskoj šali. Šta tek reći za SlashDot koji najavljuje ukidanje GSM mreže u Velikoj Britaniji ne bi li se oslobodile frekvencije za praćenje i nadzor građana preko RFID čipova ugrađenih u najavljene lične dokumente podanika njenog kraljevskog visočanstva.

Dopuna: Wikipedia ima i posebnu odrednicu za ovogodišnje provaprilske šale na Internetu, elektronskim i štampanim medijima kao i događaje čije su najave, iako istinite, izgledale kao poduhvat nekog šaljivdžije – poput najave dugometražnog crtanog filma o najpopularnijoj američkoj porodici – Simpsonovima.

Okreni se Internetu radi samoubistva

I to ne kakvog – već “zajedničkog samoubistva”. Japanska statistika iz godine u godinu beleži porast broja samoubica (34,000 u 2003. godini ili za 7 procenata više nego u 2002.). Najveći porast, pak, beleži se kod tzv. “zajedničkih samoubistava” – 91 u 2005. prema 55 odnosno 34 u 2003. i 2002. godini respektivno. Radi se o potencijalnim samoubicama koji sebi slične nalaze preko Interneta i zajedno ugovaraju sopstvena “zajednička” samoubistva ne bi li tako pobedili strah od samodestrukcije.

Amway dostupnost informacija

Da nastavim od prethodnog Amway posta kao što sam i obećao. Naime, istraživanje o Amway-u nastavio sam na poslu. Gotovo čitav dan, uz redovan posao, otvarao sam linkove ka sajtovima koji su sadržali informacije o MLM biznisu vezanom za ovu kompaniju. Odmah da napomenem, za slučaj da se još neko upusti u ovakav poduhvat, ogromna većina ovih sajtova je na engleskom jeziku i deluju kao da su povezani u jedinstvenu mrežu razmene informacija o Quixtar-u i Amway-u. Isprobajte i Pogodak ako baš tražite stranice na srpskom – vidite nema baš mnogo toga.

Kako sam vremenom otkrio, izgled ponekad ume da prevari. Jedinstvena mreža kritičkih osvrta na rad kompanije i distributerskih organizacija ne postoji. Radi se o naporu pojedinaca da javno iznesu svoja iskustva i zapažanja o MLM biznisu u koji su ranije bili uključeni, bilo kao pojedinci bilo preko nekog člana porodice. Utisak međusobne povezanost kritičkih sajtova nastao je kao posledica akcije pravnih timova Quixtar-a na uklanjanju bilo kakvog javnog prisustva negativnog sadržaja o kompaniji koja se ponosi svojom otvorenošću i moralnošću. Sudski postupci nisu ograničeni samo na Internet već i na bilo kakvu pojavu kritičkog osvrta na rad distributerskih mreža, a takva praksa seže i nekoliko decenija unazad, sve do kasnih 70-ih prošlog veka. Zanimljivost je da se kao strana koja angažuje, a bogami i skupo plaća, pravne timove pojavljuju Amway i Quixtar kao “branioci” distributerskih mreža na čiji rad (čitaj: distribucija motivacionih materijala, preterane tvrdnje o uspehu i zaradi) se većina kritika i odnosi. Američki sudski sistem, tako komplikovan kakav je, specijalizovanim advokatima pruža bezbroj mogućnosti da spreče širenje informacija koje daju negativnu sliku o njihovom klijentu (pokretanje sporova zarad zabrane objavljivanja informacija, zaplena potencijalnog dokaznog materijala kroz kontratužbe, zabrana objavljivanja detalja sudskih sporova itd.).

Pojavom Interneta kao globalne mreže ove klasične metode više nisu bile tako efikasne – materijali sa sajtova koji su zabranjeni pojavljivali su se na drugom mestu, čitani iz cache-a pretraživača ili iz Internet arhive, sudske presude i dokazi sa suđenja pojavljivali su se na web-u zahvaljujući njihovoj dostupnosti u elektronskom obliku i legalno dobavljeni iz arhiva sudova, sve više ljudi imalo je priliku da otvoreno objavi svoja iskustva sa Quixtar-om … Quixtar, Alticor i vezane distirbuterske mreže u početku ovoj pojavi nisu pridavali preveliku pažnju, prepustili su sve timovima advokata i nadali se “najboljem” jer radilo se (a sa nekim sajtovima poput AmQuix-a i dalje je tako) o jednostavnim i dizajnerski siromašnim stranicama koje osim gomile informacija ni na koji drugi način nisu privlačile pažnju posetilaca, osim ako ovi potonji nisu bili spremni da sebe muče i da kroz gomilu linkova nekako dogegaju do informacije koja ih zanima. Vremenom, koje se na Internetu meri satima i danima, pokazalo se da strategija kompanije da posao suzbijanja negativnih informacija na Internetu prepusti advokatima nije tako delotvorna. Ogroman trud koji je uložen u anuliranje negativnog doživljaja Amway-a formiranjem mreže kompanija iza kojih su se skrivali kako Amway-a tako i najveći distirbuteri vremenom je bivao obesmišljavan – “novi” Quixtar zamišljen kao distributer 21-og veka razotkriven je kao maska istih onih ljudi i organizacija koji su Amway-u doneli lošu reputaciju. Uostalom i sam Quixtar, da paradoks bude veći, zamišljen je kao potpuna internet kompanija, ali kad pretragom dobijete prvo rezultate koji su negativni o kompaniji, pravi je trenutak da se zamislite nad svojom poslovnom strategijom. Ovo posebno važi za kompaniju koja je svoje poslovanje s jedne strane u potpunosti premestila na Web, dok s druge, kako će se kasnije ispostaviti, negira istinitost informacija iz drugih izvora na istom tom Web-u!!!

Možda sam ja preterano skeptičan i ciničan, ali ovakav stav svakog, osim distributera dotične kompanije kako sam se i lično uverio, mora da natera na razmišljanje o krajnjim ciljevima i načinu poslovanja. Znate, ako svi u komšiluku osim mene kažu da sam ja loš, jesam li ja zaista loš ili su i oni drugi bar delimično u pravu?





Konačno www.velickovic.net

I bilo je vreme!

Planirao sam s” početka da to bude velickovic.com ali neko se dosetio pre mene i tako evo Vas na adresi www.velickovic.net. Ono što me je konačno prelomilo bilo je mesec dana dugo čekanje da mi ljudi zaduženi za nacionlani DNS registar promene DNS servere jer se mom prethodnom hostu eto svidelo da promeni IP adrese svojih DNS servera. Sve u svemu trebalo mi je 30 minuta da nađem novu hosting kompaniju i zakupim novi domen. U odnosu na mesec dana čekanja – dovoljna razlika.