Tag Archives: Humor

Rečnik :: M

by

0

Hvala Milošu koji je lucidno primetio sličnost Rečnika sa delom Ambrose Bierce-a “Đavolji rečnik” (The Devil’s Dictionary) štampanim daleke 1911. godine. istina, ovakva ideja pala mi je na pamet još pre 15-ak godina kada mi je i knjiga prvi put dopala ruku ali jednostavno sve do sada nije bilo prave prilike za takvo što.

  • Miloš Obilić – po nekima autentični srpski heroj, junak epske poezije i crtanih stripova po konceptu Borisa Stajkovca, po drugima inspirator nastanka japanskih kamikaza i islamskih bombaša samoubica; zbog ovih zadnjih neki tvrde da se na njega odnosi ona “prodao veru za večeru” jer nije lako odoleti ponudi od 72 device (iskreno nije teško ni zamisliti takvoga junaka među njima – znoji se Miloš a sa njim se znoji i 72 .. 71 .. 70 .. 69 .. 68 .. 68 .. 68 .. 68 .. PLJASS .. 67 .. 66 .. 65 … devica)
  • Muhamed – (ma jeb’te se Vi koji ste to pomislili) moj poznanik iz vojske, rodom iz okoline Tuzle, nismo se još od tada čuli; kolega iz Iraka zadužen za rad u MIS aplikaciji koju sam tamo napravio
  • Masoni, masonerija – iskreno ne znam – koga baš zanima neka pita Kostu Čavoškog ili Radoša Lušića


Prethodni članak u serijalu Naredni članak u serijalu

Članci u seriji Rečnik

  1. NOVO – Rečnik :: A
  2. Rečnik :: M
  3. Rečnik :: Č
  4. Rečnik :: Ć
  5. Rečnik :: S
  6. Rečnik :: B
  7. Rečnik :: K

NOVO – Rečnik :: A

by

1

Evo počinjem sa novom serijom zapisa u kategoriji Rečnik. Svaki zapis sadržaće par reči – “popularnih” imena – pojmova … sa mojim pojašnjenjem. Za početak evo ispod primera kako je rečnik zamišljen.

  • aaaaa – karakteristična srpska upitno/uzvična reakcija na bilo koje pitanje na koje ili nema odgovora ili nećete da odgovorite
  • Adanja, Mira Polak – penzionisani novinar državne televizije; zbog čestih bespotrebnih putovanja rešenje o penzionisanju nikada joj nije uručeno
  • Abramović, Marina – kontemporarna srpska umetnica; popularna u Svetu, u Srbiji samo kad napravi kakav “incident” (isto važi i za ostale “savremene” umetnike)
  • akanje, akati (glagol) – uzrok smrti češći i od sifilisa i od kuge u vreme turske okupacije svih srpskih zemalja (Turčin – “Kaurine idi prošetaj mi opanke”, kaurin – “Aaaaa?”, turčin – ništa, izvadi jatagan i SWISHHHH – ode glava)

Ako ima komentara ili predlog, sada je pravo vreme da ih prosledite …



Naredni članak u serijalu

Članci u seriji Rečnik

  1. NOVO – Rečnik :: A
  2. Rečnik :: M
  3. Rečnik :: Č
  4. Rečnik :: Ć
  5. Rečnik :: S
  6. Rečnik :: B
  7. Rečnik :: K

Dragi moj Deda Mraze

by

0

… izvini stigao sam pre tebe u Srbiju – zemlju takvu kakvom je već tko zamišlja – izvini obeć’o sam detetu. Ne samo da sam stigao pre tebe, pre tebe sam zauzeo busiju, prelepio trakom prozore i stavio daske na ulazna vrata, podmetnuo limene ploče ispod krova (nikad se ne zna!).

Znam da ti ne možeš da se zaštitiš na isti, čak ni sličan, način, ali molim te poslušaj me – nemoj da bude ko prošle godine – makar podmetni zaštitni prsluk poda se dok prelećeš ovu “zemlju međ’ šljivama”, i znaš već bio sam dobar prethodne, ali godine, godine …

God has spoken to thou!

by

0

For my english speaking friends here is a little humoresque featuring Bush family. There are God, Bush Sr. and his two juniors who speak in bellow mentioned accents:

1) GOD – himself – speaks as Leslie Nielsen in “Dracula, Dead and Loving It”
2) George Bush, Senior – he is to old and his voice is impossible to hear
3) George Bush, Junior – speaks as ussual as there is still nothing to compare to him
4) Jebb Bush, whatever – speaks as Al Pacino in “Scarface”

Events described here are only an echo, or a possible scenario, regarding the Bush Jr. statement that God spoke to him. In no way should these events be taken for real as there is no evidence that it really happened as is described bellow. So this is how the story goes …

Lovely, no, no , the most beautifull night in the world – Texas night, stars shining from above while down there, at the Bush”s ranch, another day of family gathering has just ended. Everyone”s in their rooms, half way asleep, when suddenly George Jr. starts hearing some voices.

GOD: “Ohhhh George Bush, wake up thou …”
Unrecognizible: “… mmmrrrrmmmm …”
GOD: “No, not you, the younger one. Ohhhh George Bush, wake up thou …”

George Jr. now opens his eyes and to his surprise he soon notices that there is no ceiling above him, he can see all of the moste beautifull Texas stars from his bed, while a thin ray of light comes straight from the skies above, ending right on his side of a family bed. George is confused, and then he hears that voice again.

GOD: “Ohhhh George Bush, wake up thou … No, I said the younger one.”
Jebb: “Are you talkin” to me?”
GOD(irritated): “Ohhhh, no I”ll talk to you later on those voting machines, I”m calling the younger George Bush.”
Unrecognizible: “… mmmrrrrmmmm …”
GOD (now pissed off): “No not you you old shmack, the other one !”

As the voice is becoming more and more angry, our hero finally dares to speak.

George Jr. “hhHello God, I”m here, in my bed, bellow this ray of …”
GOD (still pissed off): “Yeah, I know where are thou, I need to speak to you!”
Unrecognizible: “… mmmrrrrmmmm …”
GOD (now enraged): “One more time and you”ll feel the wrath of heavens coming your way!!!”
Unrecognizible (though almost silent): “… brbrbrrrmm …”
GOD (almost calm): “Yeah, go to bed I was done speaking to you back in 90”s! Wet dreams to you too, if you still can.”
GOD: “Now George, I have to speak to thou on some pretty serious matters, are you ready?”
George Jr. (confused): “Weeell, yeah!?! Who do you say you are?”
GOD (nervously): “I”m your God, remember that one, and you shall have no other etc. Any lights blinking in that silly head of yours.”
George Jr. (still confused): “Weeell, yeah, my God!?! And you say you wanna speak to me?”
GOD (nervously): “YEAH! I wanna speak to thou!”
George Jr. (even more confused): “Who”s Thou? Do I know that guy. Sorry Dick is not around and he always tells me who these strangely sounding names are.”
GOD (enraged): “@#@!!!?&$#@… O.K. Thou is you in old english. Got it, you @!#$?#@!”
George Jr. (presidentially): “Weeell, yeah!?! Thou is you.”
Jebb: “Que passa ?”
GOD (wow can”t describe it): “Well, that”s it. I”m gone, I can”t stand this Bush tyranny anymore – you”re worst than Taliban and Saddam combined. I”m gonna leave you and your country on your own … maybe thou father was worse than thou, no, he was smarter … – and the voice of God starts disappearing in the most beautiful night in the World – the Texas night.
George Jr. : “Jebb, are you awake? What was all this about?”
Jebb : “Don know, Mygod guy spoke to you about that Thou fellow.”
George Jr. (recollecting memories) : “Still wonder who that Thou fellow is. Anyway, he said he is mygod, mentioned Saddam and Talleban, and something about tyranny, and yet I don”t get it.”
George Sr. : “… mrmmrmrgfrthKuwaitmrm …”
George Jr. : “Yeah dad, you”re right. Maybe he really is my God and want”s me to end what you have started. To end the tyranny of Saddam and the Taliban, to free the World, to become Nobel Peace prize winner, yet I don”t get it – who is Thou? Maybe some campaign donor? Anyway, it”s late and I think I”d better tell this to the guys at the office next month, maybe they”ll think of something. Good night, God bless Bush family.”
Jebb : “Si, Signor”
George Sr. : “… mrgbnjdhhaaaahhaaaaaaa …”

Nije Soka nego sekta Bogoljube!

by

0

Internet Vam je čudo, čudo kažem Vam!!! Za samo desetak minuta uspeo sam da sklopim sliku o tekućoj japanskoj turneji mog omiljenog lika i bolje mu polovine. Naime, nepunih dvadesetak dana nakon što je Bogoljub Bogi Karić na svom Univerzitetu ugostio “uvaženog Daisaku Ikeda predsednika Gakkai Soka kulta iz dalekog Japana (nagradilo ga i nagradom Fondacije Braća Karić), dotični je Bogiju uzvratio istom merom – počasnom titulom doktora nauka. Pa šta je tu čudno, reći ćete Vi, i jedan i drugi predvode politčke pokrete, imaju “svoje” Univerzitete i sledbenike. Ma ništa naročito, osim što je ovaj simpatični Japanac predvodnik verske sekte koja promoviše sopstvene vrednosti bazirane na Budizmu kako kroz misionarsko delovanje širom Sveta tako i kroz japansku Liberalno Demokratsku Partiju kao svoje političko krilo. Sad, neću da grešim dušu, političko krilo Soka Gakkai sekte bilo je deo Vlade Japana ali je to kod samih Japanaca izazvalo “blagu nelagodu” – podsetilo ih je na trovanje u Tokijskoj podzemnoj železnici 1995. Sama sekta, koju ni Dalai Lama baš nešto ne miriše, slično drugim takvim organizacijama, bila je stalno pod optužbama za nasilno delovanje prema pripadnicima drugih budističkih sekti, podmetanje požara, politička prisluškivanja i sprečavanja objavljivanja kritički nastrojenih tekstova. Sekta je organizovana po čvrsto utvrđenoj hijerarhiji – svaka reč Daisaku Ikeda proučava se i poštuje kao da je deo samog Svetog Pisma dok sam Ikeda (inače se predstavlja kao anti-autoritet sic!) odbija da daje intervjue dok ujedno uživa u društvu svetski “poznatih” ličnosti šireći svoju poruku “mira i ljubavi”. Uostalom ja sam došao do brda informacija, kao i uvek kada je neki kult poput Amway ili Soka Gakkai pokreta u pitanju. Evo recimo Soka Gakkai Today, a vi sad nastavite dalje …

Ja bih ipak još malo o mom “naivnom” prijatelju Bogoljubu Bogiju Kariću. Ne mogu da verujem da je Bogoljub naseo na prijatnu priču japanskog dekice i tek tako prihvatio da se kruniše doktorskom titulom na jednoj Bogosloviji, pa makar i budističkoj. Pa zar naš Bogoljub ne slavi slavu, ne kara ženu kad zgreši i zar mu na prvom mestu nije porodična zajednica (zlobni bi rekli i dodatni prihodi članova porodice) od bebe u kolevci do stričevića u sedmom kolenu? Pre će biti jedna od sledeće dve stvari – ili će se pravoslavna i budistička vera ujediniti u borbi protiva agresivno nastupajućeg katoličanstva i islama ili će naš dobri i blagi Bogoljub da promeni veru za večeru, dobro de sitničari za doktorsku titulu. Ne bih da spekulišem ali zar ne bi bilo super da Bogoljub i familija pređu na Budizam! Zamislite familija peva prateće vokale “NjaNjaNjaNJa” dok Bogi sa turbanom seiri na sitri a Milanka, u tradicionalnoj dalekoistočnoj nošnji, zapeva, onako vuče malo po naški, neku divnu japansku pesmu dok u ruci vrti trešnjin cvet … kad je Bogi u pitanju nastaviće se …

Pogled u budućnost

by

1

Ponedeljak, 24. oktobar 2005. sumorno nebo, oblaci se spustili i kao da obavijaju visoko izdignutu zgradu Ujedinjenih Nacija na East River-u (New York, U.S.A.). Unutra, u konferencijskoj sali Saveta Bezbednosti, odvija se rasprava o rezolucijama 1160, 1199, 1203, 1239 i 1244. Atmosfera opuštena, Rumun nezainteresovano daje uvod u sednicu, Amerikanci uz pisanu dozvolu naizmenično posećuju obližnji toalet (Englezi ih pomno prate), Kinezi raspravljaju sa Rusima i Francuzima ko će da dogura dalje u kosmičkim istraživanjima, predstavnici Benina, Tanzanije, Alžira i Filipina igraju karte dok Argentinci i Brazilci kibicuju, Grci i Japanci vežbaju Esperanto. U prvom polukružnom redu za posmatrače sedi delegacija Srbije i, uz povremeno podgurkivanje i upiranje kažiprstom, pomno prati šta se u sali dešava. Rumun završava sa uvodom i pita želi li neko od članova Saveta još nešto da doda.

U prvom redu iza Sanda Rašković Ivić hvata za rukav Premijera i njegovu pravilno oblikovanu srpsku glavu približava svojim požudnim usnama. Nešto mu šapuće, ali tako da čak ni Vladeta Janković koji vodi zapisnik za srpsku stranu, pa ni Nebojša Bakarec, zadužen u srpskom timu za poetiku izlaganja, ne mogu najjasnije da ih čuju. Zbog potreba zapisnika, Vladeta Janković naginje se ka Premijeru i Sandi.

“Predsedniče, MOLIM VAS, kažite im to. Posebno onim crncima. Moje LIČNO MIŠLJENJE je da Benin i Tanzanija nisu članovi Saveta Bezbednosti i ne zanima me ko ih je pustio ovde u salu, i to za glavni sto, ni njih niti Dance i Alžirce. Pa molim vas koje su to zemlje pa da se nešto pitaju. I, molim Vas, kažite u lice onim Grcima da LIČNO MISLIM da je sramota da predstavnici jednog staro-pravoslavnog naroda, u ovakvoj situaciji kada se odlučuje o sudbini Kosova i Metohije javno pričaju sa kosookima, koji su isto kao i Brazilci i Argentinci geografski toliko daleko od nas da nas ništa ne razumeju. Rumunu ništa ne govorite, njemu ću ja sama da iznesem svoje LIČNO MIŠLJENJE o žmirkanju ka Amerikancima i Britancima.” Iako zbunjen onim što čuje Vladeta ne prestaje da piše, od reči do reči, baš kako ga je Premijer zamolio, posle će dati Bakarecu zapisnik, da ga ovaj prebaci u desterac, a dotle…

“Molim Vas, Sandice”, šapuće Premijer koji je u međuvremenu svoje prelepo napućene srpske usne prislonio tik uz majušne ušne resice Sande Rašković Ivić kojoj zbog toga očito nije nimalo neprijatno, čak štaviše. “Sačekajte bar da se završi zvanični deo, pa ćemo im posle i Vi i ja izneti svoja LIČNA MIŠLJENJA, koja se, valjda to i sami znate, gotovo u dlaku podudaraju”.

“Ne, ne želim da čekam!”, glasno odbrusi Sanda, pogledi prisutnih se sa ruskog predstavnika koji je govorio premestiše ka zbijenom paru u prvom redu, “Hoću sve i to odmah da im kažete, LIČNO Vi, da ja ne bih posle tražila reč. ODMAH! Jasno!” Ovakva promena u tonu razgovora zbunila je Nebojšu Bakareca dok je dečački ljubopitljivo virkao preko ramena Vladete Jankovića a koji zbog ažurnosti beleške nije imao vremena da primeti bilo šta oko sebe. “Ali Sandice pa vi isto tako dobro kao i ja znate da mi nismo ni trebali da budemo ovde. Pa zar ste zaboravili da po našem Ustavu spoljnu politiku vodi Predsednik Republike, dok Premijer mora da se zadovolji samo beznačajnim unutrašnjim problemima poput gladnih radnik, propalih fabrika i penzionera, i onih odurnih stranaca koji žele da za jeftine novce kupe naša nacionalna blaga. Molim Vas Sandice smirite se, vidite da svi gledaju u nas a znate kako mi je neprijatno kad me gledaju. Evo obećavam, po ko zna koji put, čim se ovaj zvanični deo završi vodiću Vas da vidite nultu tačku napada 9. septembra.” Ova poslednja rečenica kao da je magijski delovala na Sandu Rašković Ivić, polako povuče ruku kojom je držala Premijera za rukav i lagano utonu u svoje LIČNO sedište u velikoj konferencijskoj sali Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Rumun, kome nije teško padalo da istovremeno prati upravo završeno izlaganje ruskog predstavnika i nežnu raspravu gostiju, prepusti reč Premijeru.

Nagrađena salata

by

0

Moj “drug” Bogi dobio nagradu! Onako iznenada, ne zna se ni od koga, drug Bogi je proglašen za najsupešnijeg biznismena u Evropi tokom 2004. godine. Naravno Bogimrsci su se odmah dogovorili da ovu nagradu sakriju od očiju “srpske javnosti” pa je tako vest o evropskom, a “našem”, najuspešnijem biznismenu objavljena samo na BK TV. Kako Bogiljupci javljaju baš nekako dok je Bogi, predvodnik delegacije PSS-a, sa neimenovanim britanskim parlamentarcima na (sic!) Vestminsteru razglabao o “partijskom političkom programu, viziji izlaska Srbije iz krize i putevima priključivanja evropskoj porodici” (ne može Bogi a da ne spomene “familiju”) neimenovani pojedinac ili institucija, može biti i neki beli britanski Mag, prišli su veselim drugarima.


“Hello, pomaže Bog! – Hi, Bog ti pomogo!”
” Mi smo ti i ti, neimenovani, već mesecima hodimo Evropskom porodicom naroda tragajući za najuspešnijim biznismenom u 2004.”
“Pa da niste malo okasnili, već se i ova godina bliži kraju?”
“Mi dok ga ne nađemo, rekli su nam, kući se ne vraćamo. Nego ima li među Vama veselnicima kakvog najuspešnijeg biznismena?”
“Kako da ne, evo ovaj bez brkova, taj, taj, što sedi pri vrhu. Baš taj, taj Vam je najsupešniji evropski biznismen u 2004. I to mu je pošlo za rukom za samo 6 meseci, jer se posle povukao iz biznisa u politiku. Ali i za tih 6 meseci “svašta” je uradio, kako za sebe tako i za druge (misli se na familiju o.a.)”
“Ma viđu, a jeli to naš prepodobni Bogoljub, Bogi, Karić (ovo sve na engleskom jakako), pa njega smo i tražili svuda po jEvropi, no iako nam reče jedan čoek da njega tu neće biti do 2078, nijesmo odustali!”
“E, tu je naš dobri Bogi, no budite pažljivi skoro je pretrpeo težak emotivni stres, pa morate pažljivo š njim, onako izokola, da se ne potrese.”
“Ma znamo za to, čitali smo na B92 i jako se zabrinuli. Ne brinite, znamo mi kako se Bogiju daju nagrade, no je sva sreća da smo ga konačno našli, te i mi možemo posle ovoga svečanog čina da se vratimo u anonimnost našeg prethodnog bitisanja”

A jeli se Bogi nagradi, i koliko, obradovao, još ne znam, ali, siguran sam, uskoro ćemo to svi saznati. Salate i nagrada, pa i onih anonimnih, nikada dosta…