Požuri – kasnimo!

Budi me Milutin jutros u pola osam, sav bunovan, gega se, još se nije ni pošteno umio.

Tata, požuri, zakasnićemo!

Jebiga, ja kad se probudim, a teško se budim, uglavnom odmah znam gde sam i šta treba da radim, ali ovde mi nešto nije u redu! Subota, pola osam, ranooooo je za bilo što.

Gde sine Milutine da zakasnimo?

Dete Milutin – sasvim ozbiljno.

Tata, požuri, zakasnićemo u obdanište!

He, obdanište, dobro je. Taman sam pomislio da je referendumsko ispiranje mozga u našoj kući odnelo svoju prvu žrtvu, kad ono, viđu vraga, ‘oće dete u obdanište i subotom – a koliko juče se umal’ ne “pobismo” pred vaspitačicom na istu tematiku.

Nema sine danas obdaništa, evo lezi ovde pored mene da još malo odspavamo…

Čudo u Nepalu

Kako je 1. aprila (gde ćeš gori datum) preneo Ogrish.com nakon rođenja bebe sa anencefalijom (vidi sliku) koja je preminula pola sata nakon rođenja ogromna gomila okupila se u Čarikotu, Nepal, u sredu ne bi li videla “čudo od deteta”. Zbog ogromnog interesovanja mase koja je želela da vidi “čudo neviđeno” – – bebu bez vrata, sa iskolačenim očima i drugim deformitetima – red je morala da održava policija. Roditelji, otac Nir Bahadur Karki i majka Suntali Karki, već imaju dve normalne devojčice.

Anencefalija je poremećaj koji nastaje između 23. i 26. dana trudnoće kada se cefalni deo kičmene moždine ne zatvori rezultujuću nedostakom velikog dela mozga (posebno cerebralnog) i lobanje kod novorođenčeta dok su formirani delovi mozga često otvoreni. Bebe sa anencefalijom žive par sati do par dana, i neosetljive su na bol.

Prva haška beba

Da ne dolaze samo loše vesti iz Haga pobrinuo se niko drugi do “ponosni” đeneral Nebojša Pavković predvodnik “pobedničkog” pohoda protiv NATO armade. Naime u junu prošle godine dok je “dobrovoljno” boravio u pritvorskoj jedinici haškog Tribunala đeneralu je bilo dozvoljeno da primi posetu svoje, pete po redu, supruge Maje. 26-ogodišnja Maja tom prilikom uspela je da đenerala, dobrano zašlog u šestu deceniju života, privoli na “ljubavnu” egzibiciju (egzibicija nego šta – uostalom vidi sliku) kojom prilikom je začeta i prva haška beba doneta na svet ovih dana u Beogradu. Zanimljivost je da se istog dana porodila i Pavkovićeva kćerka te je “ponosni vojnik” Nebojša istoga dana postao otac i deda (kao u nekoj ljigavoj incestuoznoj komediji) dvema devojčicama.

Sad još samo da se neko od ovih pre-i-post miloševićevskih “patriota” ne doseti da priupita đenerala kako mu je to bilo do seksa i “egzibicija” u ćeliji “zločinačkog” Tribunala gde je, jelte, otišao da “istinom” odbrani Srbiju i narod a ne da se (za)jebava i slabi sopstvenu odbranu. Stvarno, kad se samo setim kako je đeneral kukao i prenemagao uz zdušnu pomoć porodice i srpske Vlade prosto se i ja pitam kako si mogao Pavkoviću?

Lepa tatina kći

Oni koji me poznaju lično jednodušno će Vam potvrditi da mislim kako su sve bebe u prvih mesec dana “nikakve” glede fizičkog izgleda. Par kilograma mesa, smežurani, žućkasti … rečju bljak. Potpuno je druga stvar posle tog prvog “kritičnog” meseca, bebčići se malo ubuce, formiraju lik, počinju da osluškuju i zagledaju. Nije što je moje dete, ali sa dolaskom male Milice morao sam da revidiram svoj stav – jednostavno lepa je beba, prva takva u mojih 30 i kusur godina.

Uostalom evo snimka pa procenite sami …

Milica u najavi

Ma nije ovo Milica, ovo je moj Milutin 18. decembra 2002. godine na dan svog rođenja. Prvi snimak, drhtava ruka, prvo dete.

Od juče je “moja gopođa” smeštena na porodilištu kliničkog centra u Kragujevcu. Nas dvojica, Milutin i ja, sedimo kod kuće, “zezamo se” i čekamo beba Milicu. Evo sad će, svaki čas, samo što nije … opa poziv od gospođe … u pola devet … 3 kila i 700 grama … čupavija od Milutina … crna kao ciganče … tatina kćerka …

DOBRODOŠLA MILICE!!!

Nemam vremena da menjam naslov, čitamo se kad prođe gužva …

Rezervne bebe!

Prema preporuci britanske Human Gentics Commission (Komisija za Humanu Genetiku) trebalo bi povesti više računa o stanju takozvanih “beba spasilaca”, rođenih da bi pomogli svojoj starijoj braći-sestrama koji boluju od neke teške bolesti. Da pojasnim, prema onome što sam ja pročitao ovakva deca rađaju se nakon odluke roditelja da je to jedini način da za već rođeno, a bolesno, dete obezbede genetski materijal (krv, kosti, ćelije sa odgovarajućom DNK strukturom itd.) koji bi pomogao u primeni terapije. Komisija, nakon istraživanja sprovedenog na reprezentativnom uzorku u Velikoj Britaniji, upozorava na postojanje tendencije da se ova dece radije posmatraju kao izvor “rezervnih delova” za starije dete nego kao punopravne pripadnike porodice.

Iako prema tvrdnjama lekara terapije koje podrazumevaju davanje krvi ne predstavljaju rizik za mališane, s druge strane “donacije” koštane srži, nedovoljno istražene, mogu izazvati kasnije komplikacije u životu mališana. Komisija posebno ističe da ako se ne povede briga o ovoj “specifičnoj” deci na vreme, jednoga dana može postati sasvim normalno rađati “decu spasioce” samo radi presađivanja bubrega ili drugih organa starijim naslednicima. Više na BBC-u

Dobrodošao Đorđe!

Ajde sad svi, diž’ se iz stolice, ajde, ajde. Jel’ hoćete ko ja da u 35 godina idete po banjama zbog propale kičme? Ajde, jesmo li svi ustali, vidim teeee – DIŽI SE BRE GORE! Tako. A sada topla doborodošlica za malog Đorđa. Hvala, možete da se ponovo zavalite u svoje radne stolice (iako to i nije baš najbolje za Vašu kičmu).

Elem, pošto ovde i zima dolazi dan kasnije tako sam i ja sa danom zakašnjenja saznao za rođenje malog Đorđa. Patetično zvuči, ali nije tako. Iskreno se radujem i želim da podelim sa ostatkom Sveta vest da je moj odličan prijatelj, drugar, saborac etc. juče, oko 11:30, dobio sina Đorđa, bebana teškog 3,8 kilograma. A da, tu je i nezaobilazna gospođa Mama koja je i imala najviše posla oko porođaja, i kojoj iskreno čestitam na uloženom naporu i trudu, kao i gotovo besprekornom ponašanju u trudnoći.